Student

СТУДЕНТСКИ СВЕТ На свим језицима света РАД КЛУБА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Клуб за међународну сарадњу Београдског уииверзитета, који he ускоро наставити са радом у овом семестру, организовао Је у току лрошле школске roдине преко 20 разних манифестација из културне и политичке области. У својим, увек добро поссћиваним, просторијама у Шафариксвој 7, Клуб је одржавао .Једиом недел.но предавања о актуелним догађајпма и достигпуђима на свим пол.има друштвенв де латности, затим вечери посвећене појединим земљама, другарске вечери, репродукције забавних мелодија, музике за игру и друге културпе приредбе. Поред свог идеолошкополитичког васпитног значаја, Клуб је знатно доприносио зближењу међу студентима различитих факул тета и бољем обостраном разумевању наших и стра-| них студсната. У погледу облика међународнс сарадње, вршена је кореспонденција у циљу успостављања контакта са одгсварајућим иностраним

клубовима, размена публикација и информацнја, и вођепи разговори са групама страних студената, њи ховим претставницима, као и појединачиим гсстима. Сталним интересовањем од стране великог броја сту депата овај Клуб се афирмисао као прикладно место за уздизање и пријатну разоиоду наших младих љуДИ. К.

СМРТНИ СТРАХ ОД CHE ГА

У Дому омладине Веограда одржано је npouuif кедеље Ee че посвећено Бурми, прво из серије вечери посвећеиих при јатељсклм земљама које орга низује Клуs за мођународно приЈатељство омладине Београда. , Пуна два часа трајала су зА нимљива излагаша нашнх ста рих познаника Тен То«а, Чо Тана и Оунг Минта о својој далекоЈ земљи и њеним, за нас помало чудним, обичзјнма. Било Је ту доста веселог смеха, али и трен> - така када би се, иапример изненађени ззпитали: је ли могућно да у чувеној Шведагон пагод*т има 40 тона злата?Ј Од срца смо се насмеЈали када се наш симпа тичнн колега из „жарке” Вурме са летњом температуром близу 5о степеГЈИ, изненада потсетио иа своЈ први сусрет са снеголф „Када сам прзи пут у животу видео онег, про шле године овде код вас мислио сам да ћу умрети.’’ На крају, топло смо поздравили завршне, течно и правилно изговсрене речи на СР П ско-хрватском Оунг Мшпа: ~ако би ме меко запитао ко'е су две земље каЈвећи приЈатељи на свету, рекао бих му да су то Бурма и Југославија.” К.

ВЕСТИ

Универзитстска комисија Е-УС-а Савеза студената веоградског универзитета примила Је од Светске универзитет ске службе ВУС ?л стручне кшиге страних .аутора, Све кљцге користиће студен ти Технолошких. Машинских, Гтектротехничких и Медпцпн ских наука у Библиотекама својих факултета.

Конгреси, семинари и други студентски скупови у нашој земљи увек привуку велики број наших пријатеља са страке. На слици; Група страних студената која Je недавно боравила у нашој земљи у пријатељском разговору пред зградом Правног факултета.

СА ПУТА ПО ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ У цвећу фабричких димњака и сенци старих схватања

Добар дан, господо из.ненадио нас је поздрав на нашем језику у „Селу омладине” у Словачкој од стране једног добро држећег грађанина са упадљивим, већ седим брковима удешеним по форми из Франц Јозефовских времена. Одакле зкате наш језик? Господо молпм мпр! викнуо је, шеретски проседи госиолгш (да се ослови мо као и оп нас). Ове речи сам запампх) пре више од 30 година са студија из Брна, где сам студмрао са велихом групом Југословена који су имали своје посебно УДРУжеље, а најчешће су у току седншда ко)е су одржавали употребљавали реч; „Господо молим мир”. Нисмо имали времена да чујемо све његове драге успо мене из контакта са Југословенима, ег из боравка у нашој земљи у којој је он био турсгст и Аустроугарски поручник на Цегтзњу. Нигде као у Чехословачкој из гледа нећете срестп толико љубави према Јутославији и толико искреног при јатељства. Неко he вам о говорити са ис

креношћу и љубављу због нашега мора, нек© због сонеко због храбростм јутословенских народа у борби против фаши зма, као и после рата у борбп за незавиеност, а некn ва'м неће рећи због чега, већ једноставно: „Волимо Југославију”. Мало ће те где имати oceha) да се налазите међу тоднко пријатеља, другова и поштоваоца наше земље, наших људи наших традишгја. То је неизбрисиви утисак из наше посете Чехословачкој. мислити да сам ја ово измислио” Чехословачка је веома развијена као индустриска земља. На сваком кораку су нас сретали букети фабричких димњака који парају небо и вечито га покривају модрим и тамним засторима. Острава од 300 хиљада становника има 80 хиљада радника, а цсо град је преплављен фабрикама и рудницима. вагона димне и угљене прашгдае свакот дана пада на град Остраву. И речица коЈа кроз Остраву протиче је мутна

као Ситница у нашим песмама , само што није крва ва, већ погпуно црна од облака утљене прашине која је свакодневно пскрива. Готвалдово некадашњи Злик који се налазсг у див ном планинскои крају у Моравској је у ствар« град фабрика. У њему се налази бивша фабрпка „Бата”, данашњи „Свит” позната широм света, Разговарали смо са Комитетом омладине у „Лењиновим” заводима у Плзену. То је огроман металуршски завод са „неколико десетина хиљада раднн-

ка”,\како нам је одговорио тамошњи секретар омлади не. На наше питање о васш-ггном раду оргаиизације Савеза Чехословачке омла дине у предузећу они су го ворили: о такмегчарским групама, о омладинским групама и бригадама за так мичење, помињалм су имена поједмних најбољих мла дих радника, упозоравали нас на фотографије најбољих, заслужних радника у такмпчењу, које виСе на зидовима фабричких хала и у дворишту завода. Вероватно је секретар омладине на лицу неког од нас

приметио извесно чуђење па је завршио са речима: „Немојте мислити да сам ја измислио ове форме. Био сам три недеље ,у Совјетском Савезу и пренео сам у нашу фабрику ова искуства о којима сам вам говорио”. Када смо поновили питање о ваопитаљу омладине добили смо одговор да они производњу, испуња вање плана, такмичење, сматрају главним и ооновним облггком социјалистичког васпгзтања, а када cvio им ми објашњавали како гледамо на васпитање радничке омладине, секретар Обласног комитета омладине на.м је одговорио: „Ви неекономски прилазите том проблему.” Стаљин као педагог У Северозападној Чехословачкој, такорећи на самој Немачкој граници крај једног отромнот рудника и једне од стаовећих хемиских фабрика синтетичног бензина у Европи „Стаљин“, налази се и веома до бро организована школа радшпса (гшдустриска шко ла разш!х струка). Дочекали су нас дечаци у униформама весели и радоз-нали, који су попунили сва места у великој сали. ГТошто смо на подијуму били” претстављени и поздрављени од управника, затим и сами поздравили домаћгше, управник је саопштио: „Хлапци одмах на ручак“. Били смо мало изненађени, јер смо очекивали да ћемо разговарати

са омладиншша, а члан на ше делегације друг Ољача био је разочаран пошто му је пропала и та шанса да гтрикугги интересантне детаље за своЈе ~белешке‘‘, „утиске“ са пута по Чехословачкој. Када смо већ били згморКи од разговора о школовању младих радника један члан делегације је поставио питање: „Школа ми се свиђа, велика је, светла и чиста, дечаци су пристој но обучени и здрави, али ме закима следеће: у управнижовој канцеларији приметио сам Стаљинову паролу да омладину тре ба гајити као младу воћку па ме интересује шта присутни васпитачи мисле о Стаљину као педатогу и да ли се могло наћи хтодеснијих парола у васгоггак>У и међу класицима марксизма и познаттт великим чегоким педагозима и књижевницима. Ту Је паролу поставио мој претходник, одговорио је угтравник. Томе ншсо не придаје значаја, додао је друти ва спитач. Ако смо против култа личности ми не одбацујемо све оно што је добро, а што је писао или радио Стаљин, одтоворио је секпетар Обласног комитета Партије, који Је био на том састанку очигледно реагујући на одговоре двојице цретходних. М. ДР. (Завршетак у идућем броју) '

Панорама Прага: мостови на Влтави

VI godišnja skupština Saveza studenata Beogradskog univerziteta DUBROVAČKI AKORDI

Џ PRIJATELJSKA ATMOSFERA U INTERNACIONALNOM KAMPU NA LAPADU • UNIVERZITETSKI ODBOR SSJ ODRŽAVA VEZE SA STUDENTSKIM ORGANIZACIJAMA 40 ZEMALJA • 1121 STUDENT 810 JE PROŠLE GODINE U INOSTRANSTVU

Međunarodna aktivnoat Sa veza studenata Beogradskog univerziteta karakteriše se u odnosu na prošlu godinu da Ijim proširenjem obima, sadržaja i oblika saradnje sa univerzitetskim i fakultetskim studentskim organizacijama drugih zemalja. Univerzitetski odbor SSJ održava danas veze sa 40 zemalja, odnosmo sa 8 zemalja više nego školske 1954-55. Ova aktivnost ukljudivala je najraznovrsnije forme saradnje, koje skupa doprinose univerzalnoj međunarodnoj studentskoj saradnji. U toku prošle godine uspostavljena je tešnja saradnja sa univerzitetima Stokholma 1 Lunda, a sarađnja sa stuđentskom organizacijom Univerziteta u Bonu, po primila je nove ‘Oblike: u prošloj godini izmenjene su tri kontakt-stlpendije i doneseni neki konkretniji zaključci za buduću saradnju. JNfaši studenti već dve godine ođlaze na semlnare Univerziteta u Afcieristvidu (Vels) sa kojim održavamo kcntakt. Saradnja sa studentima-socijalistima je znatno proširena. Pored starih veza sa SDS-om Berlina uspostav Ijena je saiadnja sa stpdentima socijalistima Beča, Hamburga, Minhena i Pariza, sa kojima je ujeđno izvršena izmena učesnika na seminarima. Znatno je pojačana prepiska sa studentima isloČno-evropskih zemalja i Kine. Studenti pretstavnici yarša»ve, Praga, Sofije i Pekenga, učestvovali su na Međunarođnom studentskom se тјрдш »Q aktivpoj mirojjublvoj kocgzistenciji država« u Dubrovniku. U prošloj godini 840 studenata Beogradskog univerziteta učestvovalo je na raznim međunarodnim studentskim manifestacijama u 25 zemalja. Istovremeno Beograd je posetilo 1.050 studerata iz 45 zemalja. Clanovi Saveza stuđenata Beogradskog univerzlteta bili su učesnici na deset međunarodnih studentskih konferencija

i kongresa, na tri nacionalna gludentska kćngresa, u 10 omladinskih i studenskih jugoslpvonskih delegacija, na l;j međunarodnih studentskih kulturnih priredbi. 321 stu-

dent učestvovao je na ekskurzijama, a 207 na stručnoj praksi. U inostranstvu je prošle godine bio 1.121 student. Ove gođine taj broj je nešte manjl, zato što Univerzitetski ođbor nije odobravao ekskurzije koje nisu bile dobro organizovane. Po* većanjem broja studenata koji su ove godine bili van zemlje na raznim seminarima, konferencijama, kulturnim manifestacijama a i dru gim, međunarodna aktivnost postala je sadržajnija. Jedan od najznačajnijlh uspeha koji je Savez studenata Bebgrađskftg unlverziteta postigao ns međunarodnom polju је, svakako, seminar »O aktlvnoj miroljuhivoj ko- " egzistenciji država« održan u Dubrovniku ovoga leta, na kome ie uzelo učešća 75 studenata iz Austrlje, V. Britanije, Francuske, Nemačke, Norveške. SAD, Poljske, Italije, Cehoslovačke, Bugarske, Togolanda, Svedske, Burme i Svajcarske. Uđruženje studenata Medi cine organizovalo je i ove godine Međunarodni seminar studenata medicine, a u za-

Jednici sa Nacionalnim komltetccn IFMSa organizovalo je u Beograđu, avgusta meeeca, zasedanje Generalne skupštlne IFMSA na kome je učestvovalo 30 studenata iz 10 zemalja. Klub za UN okupio je ove godine 1.100 studenata, koji su sarađivali u vrk> raznovrsnim aktivnostima koje je Klub razvijao, U toku prošle godine na Univerzitetu je oanovan- i Univerzitetski odbor WUS-a, koji je organizovao raspode-

Ju hrane kao 1 akcije za pomoć studentima ekcnomski rerazvijenih zemalja. K. * * * Универзитетски одбор издао Је и ове године ..Имформатив ни билтен” на енглеском јези ку и псслао га у 63 земље. Истовремено пристизало пам је 35 разлнчитрх међународних студентских публикација.

Sa Generalne skupštine IFMSA

VESTI

RUKOVODIOCI UJEDINJENE RUMUNSKE RADNICKE OMLADINE U JUGOSLAVIJI Na poziv Centralnog komiteta Narodne omladine Ju goslavije grupa od 6 rukovodilaca Ujedinjene radnifrke omlađine Rumunije, na selu sa pr/im sekretarom Trofin Virđilom, doputovala je 21 novembra u posetu Narodnoj omladini Jugoslavije. Ova poseta usledila je posle ponovnog uspostavljanja kontakta početkom ove godine, posie prekida od 1948 godme. Jedna delegacija Narodne omladine Jugoslavije, bila je gost letos na Kongreзи ujedinjene radničke ornladine Rumunije. Na zemunskom aerodromu goste su dočekali članovi CK Narodne omladine Jugoslavije CK Narodne omladine Srbije i Saveza studenata Jugoslavije i Gradskog komi teta narodne omladine Beograda. Dočeku je takođe pri-' sustvovao i ambasador Narodne Republike Rumunije u Beogradu Nikolaj Gujinea sa osobljem Ambasade. Rumunski gosti razgledaИ su kuiturne znamenitosti Beograda. Naročito su bili impresionirani dokumentima iz NarođnooslobodMačke borbe u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. U fabrici mašina alatljika »Ivo Lola Ribar« u Zelezniku gosti su se interesovali o radu radnlčkog saveta i učešću omladine u rađničkom samoupravljanju. Na RadniČkom univerzitetu informisali se o stručnom i ideološko-političkom uzdizanju radnika kroz seminare koje organizuje ovaj Univjgrzitet. Uveče, 22 novembra, rumunski gosti su otputovall u posetu omladini Zagrjeba, Rijeke i Ljubljane. M. S. V.

СТУДЕНТСКИ КУЛОАРИ

СТРАНИ СТУДЕНТИ НА !pj ИАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ На Београдском универзитету студирало Је у току гтрошле тодине 45 страних студената;'. Са КРфтма-Ј« Универзитетски одбор био у сталном контакту и за њчх организобео разне приредбе и разгово ре.

За исто време на Универзитету су боравилк. као гости, студентски румоводиоци СССРа, САД, ИталиЈе, Пол»ске, Ал-

жира, Чехословачке, Зап. Африке, Румуније, Бугареке, Мађарске, НР Кине, Немачке, Енглеске, Цејлона. ИндиЈе, АустриЈе, Аргентине и Уругза Ја. ' ♦ * * ПУВЛИКАЦИЈЕ КОЈЕ ИЗЛАЗЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ % На нашем универзитету излазили су у току прошле године: „СТУДЕНТ”, дист студе ната Београдског универзитета, „ВИДИПИ”, лист стулелата филозофског факултета и уметничких академиЈа. „МЕДШЈИНСКИ ПОДМЛАДАК” и „ВЕЈТБРИНАР’’, часопие сту дената медицине одиосно ветерине. и „ ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН”, на енглеском Језику, коЈи издаЈе Универзитетски одбор.