Student

IZBOR

Priča o Vasku Popi

Umesto da mu odmah postavljam pitanja, prošlo je mnogo prolaznika pored kaiane »Moskva« u kojoj smo sedeli dok se on raspitivao za ideale moje generacije. O tomc koliko ml danas imamo više vremena za kulturu, za umetnosti, za sport. Vasko Popa ima okrugao i dubok glas i iste takve oči. Tek negde u pola razgovora setio se da treba da priča o sebi, 1 video sam da ;eu ovom razgovoru mnogo važniji Popa stvaralac nego Pops privatna ličnost. Kad je bio mali, a i docnije, svakog leta, Školski godišnji raspust provodio je u selu, u cvetu predanja, verovanja. I kao dete srodio se sa logikom, sa specijalnom sintaksom mašte čoveka iz naroda. A u toj mašti nije oštrih granica između sna i jave. Kasnije kad je došao đo modernih pesnika on je u njima prepoznao jednu prak su sa kojom se saživeo još u detinjstvu. Takp bi možda ođ dečačića koji je, odrastao i štrkljav, blenuo i slušao bapske priče (imao sam mno gr- baka!) možda bi cd tog dečačića postao astistent narodne književnosti na fakultetu ili tako nešto. Međutim, najšle su stravične godine rata koje su sve preokrenule. Cela generacija našla se u oči sa smrću i bila sva u znaku postojanja, opstanka. I nacionalnog 1 pojedinačnog. Posle rata, u ekstatićnim godinama obnove rad u organizaciji bio je nešto naj važnije. ... Razgovor opet dobija bcju neličnog. Priča li ovaj čovek ikada o sebi? Razmišljam koliko će se moći napraviti interesantnog novinskog materijala... Konačno... Kao mlad komunista i zagovomik avangardističkih, modernih ležnji u umetnosti, Popa je shvatio umetnost kao pronalaženje novih formi. Kao klinac ,nanrimer, oduSeviiavao se Majakovskim, jer je taj uneo u poeziju govor ulica, trgo ,T a, stepeništa... Kasnije se vaspitavao na modernim našim i frartcuskim pesnicima. Od naših najviše voli Branka. Disa, Rastka Petrović, od Francuza: Remboa, Lotreamona, Elijara, Mišoa, Antonena Artoa. Razgovor opet pođe o naг> >’ generaciji. Ima mnogo lalentovanih mladih Ijudi ali

ne valja što se nude, trebalo bi da se nametnu pa da ih posle ovi stari traže... Od najmlađih pesnika najdražl su mu Kolundžija, Bora Radović, Vesna Krmpotić, Dane Zajc, Mateja Matevski i mala Mirjana Stefanović. Me đu mladim kritičarima Vasko Popa smatra da več ima znatnih imena. Najviše očekuje cd Svete Lukića, koji je »izvanredan dar, obrazovanje, lićnost«. On je prvi postavio pitanje kontinuiteta naše napredne misli, mesto našeg mladog intelektualca. Na to sam nešto rekao, to ovde nije važno, aii je važno da je razgovor tako vođen. Kad govorim o mladima, Popa kao da prekoreva; eto, imate uslova, imate mogućnosti, a gurate se među starh umesto da sami stvorite nešto i da vas cene. Seća se da je čjtao disk /'ju »Književnost i politika« koju je organizovao »Student«. Tu je bilo nekoliko vrlo pametnih mišljenja. Pominje Mišu Stamboliča... Hoće li i ove godine biti neke diskusije? Mogli bi organizovati diskusione večeri, zašto kulturna rubrika »Studenta« ne organizuje te večeri i tako šire zainteresuie mlade Ijude za kuJturae događaje? .. Sad smo na njegovoj najomiljenijoj temi, na simbolima. Sve njegove pesničke preokupacije vezane su za simbole. Za objektivne i nacionalne. U najnovijoj zbirci »Nepočin-polje« najvažnije stvari su objektivni simboll: Vrati mi moje krpice, poema o odbrani života. Igre, simboli opet opšti. filozofija. Na putu negovanja nacionalnog simbola treba biti savremen, antitradicionalan. Kako je došlo do toga da simboli postanu vaša osnovna preokupacija? Društveni uslovi su odigrali najvažniju ulogu. A ta grozničava preokupacija je ustvari pokušai da se neki naši nacionalni simboli podignu do opšteljudskih vrednosti. Insistiram na »ličnim podac:ma«. Da И razmišlja o prnzi? Ispada, međutim. da uopšte ne razmišlja o književnim rođovima. Za njega, pisanm zrf’ržava Isnovedni karakter. i u isto vreme iden tifikovano je sa pronalažeл:ет novih formi. Zat ; m raz povaramo o savremenicima. C Oskaru Daviču. Popa govori deset minuta bez predaha i sa Ijubavlju.

То је jedan od najvećih pesničkih poduhvata na svetu, da se ideal кошилшпа uzdisine na najviši stepen. Da se od ideala komunizma napravi sinonim đuhovne do brote, lepole, dostojanstva... Da se unapred da živi čovek budućnosti, To doduše rade svi pesnici ali se kod Oskaтн u tim naporima čoveka ka potpunom osvajanju živo ta, vidi da ti napori moraju da budu kolektivni. Od slikara najviše voli Krstu Hegedušića, Peđu Milosavljevića, a od mladih M. B. Protića, Marija Maskarelija, Stančića, Eda Murtića, Dadu Đurić. Na ovog poslednjeg »seca«, biće to veliki slikar. Zamolim ga da mi ротпоgne: šta bih sad :.iogao da ga pitam? Ja i neki mojl prijateIji imamo opsesiju da Beograd treba da bude otelotvoren u literaturi. Jedinstveni grad u svetu po lepoti, po duši Ijudi, po sudbinskoj istoriji. I taj štimung, to tipično beogradsko moralo bi da dobije svoj oblik. To ćete sigurno uspeti vi najmlađi. Nove knjige »Nepočin-polje« treba da izpđe ovih dana. Tu ima nekoliko ciklusa, najvažniji su oni sa nacionalnom simbolikom (Oči Sutjeske, Cele Kula) i oni opšti simboli (Igre, Krpice, Belutak). Postoji u knjizi ciklus prepoznavanja u kome su sabrana neka pre poznavanja sebe u stvaralaštvu drugih. U ciklusu Unutarnja mesečina nalaze se fantastične pričice, malo te-

ška lirska raspoloženja, mehanizam unutrašnjeg žlvota. U toku iduće godine treba da izađe »Od zlata jabuka«, rukovet narodne poezije. To je antologija raznih tekstova narodne književnoeti: кга tke pričice. stihovi, poslovice, zagonetke, bajalice, brzalice. Ta antologija po ličnom kriteriu nastala je iz teinje da se pokaže kako je naša narodna literatura bogata i raznovrsna i kako se današnja savremena poezija razvija kao nastavak jednog od mnogobrojnih tokova narodne poezije. Tu će se naći mno gr* stihova koji p>otsećaju na naše moderne pesnike odgovor svima kojl tvrde da je naša moderna poezija »nenarodna«. Još nekoliko podataka, all opet o Popi-pesniku. Do sada je prevođen ц Francuekoj, Sovjetskom Savezu (Igre), u Nemačkoj, Italiii, Turskoj, Rumuniji, Holandiji, Austriji. »Kora« doživljava 1 drugo izdanje a to se kcd nas prvi put posle rata đešava jeđnom pesniku. M.

TRAGOM NAUKE

Da li je zapaljenje zglobova najzad postalo izlečivo Novo lečenje u koje lekari polažu velike nade

Reumatizam i zapaljenjo zglo<bova čine jednu trećii nu u zbiru uzroka od kojLh potiču sva obraćanja lekarima. To su najčešće od hroničnih bolesti: milioni delimično ili potpuno obolelih, stotine hiJjada Ijudi nesposobnih za rad, to je njihov godišnji bilans. Ali, danas postoji nada za većinu reumatičara. Reč je o udruživanju dva leka, jednog klasičnog, drugog skorog datuma: acetilsalicilne kiseline i antireumatičnih hormona. U toku hiljada godina plakšavani su bolovi u zglobovima ekstraktom vrbine koге, koja je bogata na acetii saliciLnoj kiselini. Kada je ova kiselina sintetizovana u čistom stanju na početku ovog veka u Nemačkoj brzo je postala, pod imenom aspirina, spas reumatičara i najupotrebljavaniji lek na svetu; samo u Sjedinjenim državama troši se 15 tona aspirina dnevno, Međutim u izvesnlm zaista ozbiljnim slu čajevima bolesnlk ne može dr apsorbuje dovoljne količine aspirina pošto postoji cpasnost da optereti stomak. 1946 hemičari laboratorije Merk uspeli su da sintetizu ju kortizon koji odgovara pri rodnim hormonima vanbubrežnih žlezda. Na Ijudski organizam efekat kortizona je zapanjujući; on uništava bol i smiruje zapaljenje, naročito u zglobovima; on se bori protiv alergije, pobuđuje apetit, udesetostručuje otpornost na spoljne infekciје. Međutim, kortizon шје lečio zapaljenje zglobova, on je samo uklanjao simptome. Ako su male doze bile dovolj nr u brojnim siučajevima. u druginrf slučajevima je trebalo uzimati dnevne količlne a to nije bez opasnosti; nastupaju prema onome Sto je konstatovano mentalne te škoće. šećerna bolest, pove: ćr.n pritisak, oticanje lica, otoci koji su se punili limfom. АЧ. nje'rova produžena unkltučfvala ie Лгмстц orasncst: prestanak lučenia hm’mona nadbubrernih žlezda. Nova istraživanja Ove propale nade su bile osnova velikog pokreta istraživanja u farmaceutskoj industriji kcja su imala za cilj da sintetizuju nova jedinjenja izvedena od kortizo-

na. Za šest godina pronađen jo samo jedan, hidrokortizon Merkovih laboratorija. Za jednu trećinu aktivniji ođ kortizona on je izlagao istim opasnostima. U Seringovim laboratorijama u toku godina istraživani su izveli čitavu seriju sintetićkih kortizonskih jedinjenja ali је nemogućnost da stvore eksperimentalno reumatično zapaljenje zlgobova kod životinja u laboratoriji, pretstavljala veliku prepreku kada se htelo proveriti antireumatično đejstvo ovih piodukata. 1954 ođlučeno je da se pribegne jednoj maloj probi. Miševi sasvim kao i Ijudi, imaju u svojoj krvi izvesne bele globuie koje su sposobne da vežu crveno obojeno jecinjenje, eozin; zbog tcga te globule zovu »eozinofili*. Lekari su primetili da je hidrokortizon prouzrokovao opadanje broja ovih ćelija. Napravljen je plan za izdvajanje jedinjenja koji su još više snižavali njihov broj. U toku trojnih eksperimen&ta istraživači su uprkcs mnogim neuspesima uspeli da izdvoje produkte koji su skoro sasvim uklanjali eozinofile iz krvi miševa. Da li su ova tela poeedovala jače antireumatično dejstvo od hi drokortizona? Avgusta 1954 počelo se sa lečenjem prvog bolesnika ko j: je već osam godina bio bolestaaa od zapaljenja svth zglobova i protiv koga su uzalud isprobavane soli zlata, velike doze aspirioia, когtizon i hidrokortizon: ništa nije pomagalo i njegovo stanje se pogoršavalo p-4 svakoj novoj terapiji. Za 48 časova postignuto je vidno poboljsenje. Tako se rodio »prednizon« i »prednizolon«. Njihova primena je dobila široke razmere 1955. Oni su omogućili da se olakšaju teška zapaljenja zglobova za 90 otsto u seriji ispitvanja na 721 bolesniku hoji nisu mogli da budu izlečeni kortizonom ili £U bili nesposobni da ga pod nesu duže vremena. Danas postoji preko 5000 posmatranja ovcg tipa koje treba uračunati u uspehe novih lekova. Spasnnos'.io udruživanje kor tizona i salicilata Došlo se na ideju da se udruže u jeđnom istom leku aspirin i hormoni sa nadom

ds će njihova kombinacija izbeći nezgodne slučajeve. Efikasnost novog lečenja je potvrđena od strane eminentnih reumatologa iz raz nih američkih gradova, Specijalisti procenjuju da 60—70 otsto obolelih od zapaljenja zglobova i reuniatizma mogu da budu pomognuti. Sta više izgleda da stari aspirin i novi hormoni više ne samo sjedinjuju svoje posebne efekte već svaki od njih pojačava antireumatično dejstvo drugpg. Laboratoriska ispitivanja utvrđuju pored izjava bolesnika koji kažu da im je lakše da povećanje brzine sedimentacija koje su indikacija reumatizma u stanju evolucije opadaju na normalne brojeve; з đruge strane u razumnim do zama ovo lečenje ne umrtvljuje nadbubrežne žlezde. Ako ove pilule ne sadrže dovoljno antireumatičnih hor mona da se efikasno bore protiv pooštrenih oblika reu matičnog zapaljenja zglobova, time niihov značaj nije umanjen. Za većinu obolelih od zapaljenja zglobova i reu matičara one pretstavljaju efikasno sredstvo da se provedu manje teški i bolje ispu njeni dani.

Ovog puta za medicinare ŠERLOK HOLMS MEDICINE

Poznati su primeri leka-* га koji su obdareni neverovatnom sposobnošću za postavljanje dijagnoza. Tako o doktoru Haroldu Beveridžu Kašingu, lekaru dečije bolnice u Montrealu jedan od nje govih kolega zapisao je sledeće: Jedne večeri bio sam hitno pozvan u bolnicu zbog vrlo ozbiljno obolelog deteta. Temeljno sam ga dva puto pregledao, proverio sam pomoću laboratoriskog ispitivanja moju početnu dijagnozu i sasvdm ponosan da sam uspeo da utvrdim moj prvi slučaj difterije vratio sam se u prihvatno odeljenje đa pošaljem dete na infektivnu kliniku. U birou sreo sam dr. Kašinga, Da niste pronašli difteriju? upitao me je. Casnu reč... jesam. All kako znate?' Video sam ambulantna kola na vratima. Proturio sam glavu un/utra: osećala se difterija. Da bih postavio moju dijagnozu trebalo mi je sat i dvadeset minuta... a KaSingu četiri sekunde.

ŠARMANTNI MANEIKEN SA RADIOAKTIVNOM TIROIDOM

Poremećaji tiroidne žlezde se otkrivaju unošenjem radioaktivnog joda koji se vezuje na tiroidu i zzrjm se manjc-više brzo izlučuje. Da bi se lekari I drugo osoblje naučUi da vrše merenja potrebna za dijagnozu napravIjen je u Americi ovaj maneken* koji ima radioaktivnu »žlezdu«, i na kome studenti mogu da vrše opite. Ovaj maneken zagonetnog šarma, zove se »Ногtens«. ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА II АКАДЕМИЈЕ ★ УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ ★ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИЋ * УРЕДНИШТВО И АДМИНИГТРАПИЈА БЕОГРАД. БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-035 * ЧЕК. РАЧ. 1032—Т—227. ПОШТ. ФАХ 542 ★ ШТАМПА „БОРБА". ДЕЧАПСКА 31 ★ ТРОМЕГЕЧПА ПРЕТПЛАТА 120 ДИНАРА