Student

AN КЕТА »S ТUDЕ N ТА* K0JI... DA LI... O ČEMU...

PITALI SMO: 1. KOJI JE VAS NAJOMILJENIJI PRAZNIK? 2. KOJE VAM JE BILO NAJTEŽE ISKUSENJE U V PROSLOJ GODINI? 3. NA KOGA STE SE NAJVISE LJUTILI? 4. KO VAM JE NAJVISE POMAGAO? 5. O CEMU MISLITE 1 JANUARA U 24 CASA SVESNI DA STE ZA GODINU DANA STARIJI? 6 NA KOGA PRVO MISLITE KADA VAM SE UCINI DA DRUGOVI NE POKAZUJU DOVOLJNO RAZUMEVAШ/ ZA VASE LICNE PROBLEME? 7. DA LI STE BILI ZADOVOLJNI HRANOM U STUDENTSKIM MENZAMA TOKOM 1956 GODINE? 8. KOJE VAS JE POZORISTE ZADOVOLJILO SVOJIM REPERTOAROM I IZVOĐENJEM? 9. DA LI STE ZA »DELO« ILI ZA »SAVREMENIK« ILI SMATRATE PITANJE NEUMESNIM? 10. KOJI LIST NAJRADIJE CITATE? 11. KOGA OD ŽIVIH DOMACIH UMETNIKA NAJviSe volite? 12. KOCA OD STRANIH UMETNIKA NAJVISE VOLITE? 13. KOGA OD MLADIH KNJIŽEVNIKA VOLITE? 14. NALAZITE LI DA SU MLADI KNJIŽEVNICI NESKROMNI? 15. KO JE PO VASEM MISLJENJU NAJBOLJI NAS SPORTISTA U OVOJ GODINI? ' 16 KOJI JE PO VASEM MISLJENJU NAJBOUI DOMACI I STRANI filr: OVE GODINE? 17. KOJI JE PO VASEM MISLJENJU NAJBOUI POSLERATNI ROMAN? „ л дm A „ „ хт a 18. KOJI VAM JE NAJVAŽNIJI ZADATAK U NASTUPAJUCOJ 1957 GODINI?

1. Možda zato što nam je na pragu a možda i zato što odmah sosle njo dolazi zimski raspust, stud itima је Nova godina najomiljeniji praznik. Naravo ima i takvih, koji su se za Novu godinu opredelili zbog njenog kontemplativnog šarma, koji, koristeći »pridodati gas« omogućuje smrtnicima da u toj noći proživj i »zvezdane časove čovećanstva«. Jedan od anketiranih vell da je nebo za Novu godinu osoblto bremenito zvezdama, naročito nebo u mom malom stanu. a i u kafani naravno. Velika je sreća što se doček Nove godine organizuje i u Studet, skim menzama i restoranima. Neka se jedanput i na tom nebu, bar svake prestupne i godi»«,- -pojave zvezde. Ove godine biće ih sigumo 1 po stolovima. U predviđenom in ventaru za doček Nove godine u Indeks baru spominju se i bokserske rukavice. (Zlu no trebalo). Sa dva procenta manje (26%) iza Nove godine, najomiljeniji praznik anketiranih je 1 Maj. A *ekima za to što se tada najviše Ijudi raduju, nekima zato Sto je tada proleće, dakle »rađanje, obnavljanje života«. Ovo rivnlstvo između Nove gođlne i 1 Maja ispade tako malte ne nekakav sinkretičan čin. 14% anketira- ih najviše voli 7 Juli zbog veličine praznika, uglavnom. Ali oni koji su ovde dali svoj tlas, zadržali su i neku rezervu. Zavisi, ka žu oni, »kako prođemo u junu«. 7% najviše voli 29 Novembar, јег to ie vreme »naj manje ugroženi brisani ргоs':or«. Pada. u oči da se 7% anketiranih privolelo budućem studentskom prazniku Studentskom karm'valu koga priprema naša redakcija u zajednici sa Univerzitetskim odborom. Drugarice su se masovno opredelile za Novu godinu. Za 8 Mart izjasnilo se samo 2% Tolikj isto i za 4 Juli. Božić bata nije bio naročite sreće. Njemu je pripalo samo dva glasa. Ima i onih koji n vole prazpike, јег oni najosetljivije »izgone Ijude iz njihovih običnih koža«. Ima, smatraju on] u toj jurnjavi za radovanjem i mnogo egoizma. Sem toga i za »mašinu ni.e dobro kad stoji« »Ne zav mjemo u sebe«. Pored ovih nisu retki ni oni kojima je praznik svaki prvi u mesecu, zatim onih koji naiviše vole *>raznik prvi na redu; a v.. 4% najdraži praznik je semestarski raspust. Neki opet vole sve P'dznike i smatrujr da bi bilo dobro kad bi ih bilo više (»uz uslov da studentske menze ne daju tada suvu hranu). 2. Na naše drugo pitanje odgovorio je m li broi aoketiranih. Jer ono je pored iskrenosti iziskivalo i rnalo razmišljana nad sobom Iskušcnia su bila raznolika. Najčešće zbog tih »nemogućih mladića«, mature, uprave ža materijalna pitanja, zbog i-

spita, roditelja . nj’hovlh ođluka koje se ne poklapaju sa voljom i željom dece, poštenja, neposlušnih frizura, propalih Ijubavi, * orođaja, bolesti 1 slićno. Evo nekoliko interesantnih odgovora: »Da ne prevarim svoga VeIju«, »Bila sam sa jednim mladičem u njegovom stanu, bilo je stvarno iskušenje«, »Ispiti iz fizike«, »rastanak sa svojim mladićem«, »trenutak kada sam mogao da ukradem«, »da teram kosu na razdeljak«, »da iskreno odgovorim na vaše pitanje«, »zašto vas interesuju moje lične stvari«. 3. I uzrooi zbog kojih su se studenti prošle godine Ijutili, vrlo su raznoliki. Imali bi mnogo posla ako bi hteli da sj postaramo da Ih u sledećoj godini zaštitimo od ovog afektivnog načirn »izražavanja osećanja. Krivci su najviše ispiti, davaoci stipendija, Ujedinjene nacije, profesori, Engleska, Francuska, mame, gazdarice, mladići,' nadzornik -ženskog bloka na Novom Beogradu, elektrićari, Gradsko saobraćajno preduzeće, Uprava menzi itd. Karakteristično je da se jedan dobar deo Ijuti sam na sebe.

IluiStracije radi evo nekih odgovora: »na tesne ulice«, »na nekulturne studente u Domu«, »na Ujcdinjene nacije i profesora Mihailta Stefanovića«, »na profesora Baju Baj’ća«, »na ceo svet«, »ni na kog«, »na velike račundžije«, na redakciju »Student« itd. 4. Među onima koji su njviše pomagali anketirane posle roditelja (5C%) najčešće se spominje zajednica (30%). Jedna kolegiuica izjavljuje »Radi’e ne tražim pomoć, volim < se sama borim '•i svojim teškoćama«. Ima i takvih koje niko nije pomagao. Mladićima su mnogo pomagale r.jihove devoike. Spominiu se često »Savez boraca« »Udruženje studenata«, »Upravnik Studentskog grada«, »moj Velja«, »rad i samo r ’d«, »Uprava za materijalna pitanja«. »moje snalaženje«, »Srpsku pravoslavnu crkvu« itd. 5. Najviše je onih (40%>)

kojl misle na ono žto ih čeka u novoj godini. Da li će biti srećni ili nesrećni u odnosu na prr»teklu godinu. Podosta je i onih »pod g som« što, pošto ih je Tuhvatila promaja« ne misle ništr. Zaboravni kažu da su zaboravili šta su prošle godine u to vreme mislili, a ne osećaju se sposobnim da prognoziiaju šta će ovog putt. lisliti. Ima i tužnih onih koji osećaju da je otpao još jedan list sa »stabla njihovog života«. I radoznalost je prilično zastupljena. Mnogi žele da skinu veo i vidc šta im sve donosi Nova godina. I sanjari se, mašta o Ijubavi, o onima kojih nema, a »dobra deca« spavaju. »Pošto sam devojka, tr.’dim sr da ne mislim o godinama i prolaznosti«. »Od radosti ništa ne mislim«, »Nemam kad d> mislim«, »O mladiću koji me je nabolje poljubio«. »O efikasnijem ostvarenju svojih planova«, »o tome da je svaka minuta dragocena i d: je zato treba koristiti u korisne svrhe«, »kada ću se udati« »ždlim prbtekle dane«, »potsvesno pomišljam da bih morao bar jeđanput taj čas dočekatl trezan«, »o tome kako dočekujem već 28 godinu u кгеvetu pod ćebetom, јег nemam para«. 6. Mnogi smatraju da je ovo pitanje, kako se jedna od učesnica ankete izrazila, »bol no«. Nije dakle pitanje za Novu godinu. Dobro je što izgledu ima dovoljno »jakih« onih koji u tim prilikama, kako sami navode, misle jedino na sebe i svoje sposobnosti, navodeći kako je »svaki čovek kovač svoje sreće«. D vojke misle na mladiće, koji ih nikad ne ostavljaju usamljene, nego naprotiv... Misli se još na knjigu, »na stare moje divne i zlatne drugove«, r.a one koji će imati razumevanja za mene. Ima i takvih koji su mamine maze ili pak ne vole »sa ličnim problemima da drugima dosađuju«. 7. 35% anketiranih nije p»otpuno zadovoljno hranom u r.»enzi, a 21% јз zadovoljno. Ostali su delim.jno zadovoljni, odnosm nezađovoljni. Među odgovorima je najčešćih »Ma jok!«, »To se zna«, »Kako kad«. »Kad . ешатп

bonovs zađovoljan sam,« »zadovoljan sam potpuno,« »jeđnollčra je«, »neukusoa je«. Jugoslovensko dramsko pozorište iria najviše simpatizera 8. 45% Jugoslovenskom dramskom pozorištu priznato je ovim anketiranim žirijem za najbolje pozorište u protekloj godini. Zatim slede: komeđijasa 21%. Beogradsko dramsko sa 17%. Narodno po.sorište sa 12%, Boško Buha 3%, Atelje 212 2%. 7:1 za »Savremenik« 9. Priznajemv. nikako ni3uw očekivali ovakav rezultat (uaviiam za »Dtlo«), tim pre što se radi o studentimai Pitamo se da li naš Ijubimac nij u formi, ili ee protivnik služio grubom igrom i tako onemogučio iiws tehničare, nr°jstore suptilne igre Kao olakšavajuou o' olnost navoddmo da su anketiranl ma-

hom sa fakulteta koji se ovim problemima ne bave 1 među liojima je bilo i takvih koji nisu znali šta je to »Delo« i »Savremenik«. Zato je i vrlo mali broj odgovorio na ovo pitanje. Oni što su pristali uz »Savremenik« stavili su obično u zagradi »za realizam«. Samo 5% od anketiranih smatrali su pitanje neumesnim. Cesti eu

odgovori »Nisam zainteresovan«, »Neugodno пп je ali moram priznati da kao medicinar nemam vremena za čitanje«, »navijam za široke slojeve narodne tehnike«, za oba, neutralan sam, odgovorite samo po vašoj želji, biću zadovolj • »I.logu ostati obadva sa izvesnim izmenama i dopunama«. Najčitaniji list »Politika« 10. Iznenađuje mali broj čitalaca »Borbe-<. Svega 5% od anketiranih čita »Borbu«. Najviše se čita »Politika« (3471; zatim Mladost 13%, Student 8%, Nin 8%, Vjesnik u sredu 7%, Duga 6%, Sport 4%, Jež 3% (zadnja s< ana), Spoit i svet 3%, Politikin zabavnik 3% itd.

Milivoje Živanovič -

naj-

omiljeniji 11. Pitanje je postavljeno tako da bi se iz odgovora na njega moglo bar delimiбпо videti i in*eresovanje za pojedine grane umetnosti. 15% anketiran']' najviše vole prvaka Jugoslovenskog dram skog poz"”rižta Milivoja Zivanovića i drugoplasirani jepozorišni umetnik Mira Stupica. Slede: Marija Crnobori, Ljubišt Jovanović, Lubarda, J. Tadić, Ivo Andrić, Branko Сог"' Scvc i Bjelić, Rade Marković, Olivera Marković, Bojan Adami-, Branka Veselinović, Marjan Lovrić, Melanija Bugarinović, Milena Dapčević, student koji živi sa 5.000 dinara.

Carli Caplin

uvek

najomiljeniji 12. U našoj anketi on je tu čast podelio sa Lorensom O] vijeom. Slede ih: Đina Lolobriđida, itorij de Sika, Džon Ford, Orson Vels, Магlon Brando, Zan Gaben, Tino Rosi, Pablo Pikaso, Emest Hc nir gvej, Mihail Solohov, Gregori Pek, Robert Tajlor, Mario Lanca, »svi oni koji su umrli«, Danijel Zelen, Iv Montan itd. 13. Kad smo pitali kc«a od rrladih književnika cenite i v »lit mislili smo na one najmlađe, koji tek počinju. Ali anketirani najčešće odgo\ raju, »da ne vole piskarala«. I među mlađima navode naše renomirane pisce. Dobrica Cosić je većinom glasova proglašen za najomiljenijcg mlađeg pisca. Posle Dobrice dolaze: Oskar Davičo, Branko Radićević, Vasko Popa, Desanka Maksimović, Stevan Rajičković, Bran

ko Copić, Slavko VukosavIjević, Camil Sijarić, Mladen Oljača dtd. 14. Najviše je onih koji nalaze da su mlađi književnici neskromnL Jedni smatraju da je neskromnost šta više blaga reč za njih. Neki opet neće da generališu stvar i odgovaraju sa rezervom »kako koji«, »poneki«, »povremeno«. Ima i onih koji im

Milića Stankovića

to opraštaju, jer se nadaju da će oni »kad zbilja postanu književnici, prestati da budu neskromni.«

Fra«nja Mihalić,

naš sportista broj 1

15, Na nesreću i čudo bilo je puno odgovora dve vrste »ne razumem se u sport«, »to ше ne zanima«. Za našeg sportistu br.l u ovoj godini anketa je projlasila Franju Mihalića, odmah za njim je Rajko Mitič, za koga se uzgred kaže da je đad 1 jedan ispit. Zatim dolaze; Branka Jeričević, Bruno Beliu, Mujič, Lorger, Vukas, Mugoša, Biogradlić, Ljubica Otašević i »student sa Novog Beograda svakog dana tri puta ide u Beograd«.

»Ne okreći se sine« đomaći film godine 16. 28% ankeliranih složilo se da je film »Ne okreći se sine« najbolji igrani domaći film u ovoj godini. Istini za volju moramo priznati da se u vreme vršenja ove ankete dmgoplasirani film »Zle paге« tek počeo prikazivati. Slede »Hanka«, »Dolina miга«, »Potraga« 1 »Poslednji kolosek«. Kod izbora najboIjeg stranog filma, gotovo nije bilo istovetnih mišljenja. Ipak najčešće se pominje Fordov »Miran čovek«, »Marij i Valevska«, »Hleb, Ijubav i mašta«, »Hleb, Ijubav i Ijubomora«, »Senka prošlosti«, »Provlncijalka«, »Slika Dotrijana Greja«, »Cvrćak« i »Tereza Raken«. Koreni najbolji posleratni roman 17. Odmah jx>sle »Korena« dolazi i drugi roman Dobrice Cosića »Daleko je sunce«. Zatim dolaze roman Oskara Daviča »Pesma«, готап Stevana Jakovljc ića »Smena generacija«, roman Branka Copića »Prolom«, Copićevi »Doživljaji NikolM:ine Bursa6a« i najnoviji roman Oskara Daviča »Beton i svici«. 18. Glavne brige i zadacl učesnika ankete u feJećoj godini su ispiti, ž«aidbe i udadbe. Među odgovorima najčešći su »da dam sve ispite«, »da lepo provedem ovo nepovratno vreme,« »odlučno se obračunati ea sobom,« »ima ih dosta«, »još je rano da o tome mislim«, »da se dobro udam«, »nevolim zadatke«, »da pcgledam repertoar pozorišta«, »najesti se dobro«, »nastojati da se zaposlim«, »da napravim novo odelo, ako to ne uspem uroreću nazor«, ispiti, pa žeпз«. Nama ostaje da se zahva-11 .o kolegama na iskrenostl i strpljenju којз su pokazali pri sprovođeuju ove ankete i da im poželimo <ia se sv e njihove želje u toku iduće godine ostvare. Koliko možemo i mi ćemo im u tom pomoći.

Crteži na strani

KONKURS za tekst pesme studenata Beograda

UNIVEHZITETSKI ODBOR SAVEZA STTJDENAT/ BEOGRADSKOG UNIVERZITETA raspisnje

1. Pravo učestvovanja na konkursu imaju svi građani FNRJ. 2. Sađržina pesme po slobodnom izboru. 3. Radove pod žifrom treba poslati zaključno do 15 februara 1957 godine, na adresu: Univerzitetski odbor Saveza studenata, Beograđ, Balkanska br. 4/111 sa omakom »za konkurs«. Istovremeno u posebno zatvorenoj koverti dostavtti objašnjenje šifre. 4. Nagrađeni radovi biće komponovani.

BROJ 20 ♦ CENA 10 DIN. * 31-ХИ-1956 ♦ IZDAJE SAVEZ STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA I AKADEMIJE ♦ UREĐUJE REDAKCISKI KOLEGIJUM ♦ GL ,V> * I ODGO' v RNI UREDNIK MUHAREM PERVIC ♦ UREDNISTVO I ADMINISTRACIJA BnGRAD, BALKANSKA 4/IV, TELEFON 26-035 ♦ CEK. RAC. 10-KB-35-2-462 POST. FAH 542 ♦ STAMPA »BORBA«, DECANSKA 31 ♦ T -OMESECNA pretplaТА 120 DINARA

Prvi putnici u 1927

Prvoga januara otputovače u Hamburg, kao delegati Saveza studenata beogradskog univerziteta, drugovi Pervić M-iharem i Nedeljlcović Ljubomir. Oni će uzeti ućešća u radu Međunarodne studentkonferencije koja počinje sr radom 3 ianuara. Na konferenciji će se razmatra'. pitanja vezana ла mogućnost ujedinjenja Nemaćke,

I nagrada 50.000 dinara П nagrada 30.000 dinara Ш nagrada 20.000 dinara