Student

POEZIJA

Samoća mojih ruku i ova nesigurnost što sam ovo baš ja a, ima još i nečeg koje me je iznelo, koje me je izdalo i iznenadilo, i odlazilo i odjazilo. Samoća moga kretanja i ova mokra tuga što mogu da me vole a nisam ni bog nl stena, Što su me zavoleli', što eu me zarobili, pa idem golem i brižan, od krava sav olizan.

Tomislav CVZTKOVIC

san avgusta

I vazduh Clst. Navlre noseća najezda II ruža đanom zasja O. svetlo muk« stđrobl. Poljupci Iz kosaka ižvlru 1 drhtj drhtaj topota, Ustajte mirnj koreni! Krećite srsj plamni! U mem tokovi i zov. Otvaram vrata stota: hajđete ka vidlku, ćarobnlk nleam tamni! Tad slla eobom krene 1 nosi grudj mene, tad bat buktinjofn iđe ulme svetlosnog broda 11 vrata nova otvorena. Mllion zrna krene il horlzontom osvlti. Govovre glaenlci hoda. Dolinom tresak ali lep zad:re u sve nlklo. Dozivanje je Rođen sam 1 vodim a zrela zrenja napajaju blt. Oprašta se kamenje na mene svlklo i Ceka da se vratlm. Ja 11l znaCenja htenja Vreme l вап ovaplotl. Vrcme oevaiam glastn, ja Ш Ijubav, јл ili glasn:k u mene nemi. Već poljem poziv pozva i korak biva jasan. Već gorom vesnik jezdl i oko napred stremi.

RadoeUv VOJVOĐIC

neko treči odlomak

Sećaš se: Noć prva. Vellkl majmun mojfh nozdrva. Pogledaj; Noć ov». Pun zdravlja veliki mafmun sć obnavlja 1 gori i gđe će ruke makaze otvorene što se na deset stalaktita krune u krug u plae vuka окош opkoljen, al, vidim, viri vrhom trepavioe. T| mlsiii: Mir. A moje ruke; Sutra nas neće bitl. Pu beže begunice sinu na humku, na toplo brđo trbuha: O, staklo lom>no na drhtaj. Ti misilš: Ti i ja. A neko treći kamenom branom brani maioj putanji krvi tok, viilce žeiezne sklapa nad opnom kojoj smo seme. O, nevreme. Zuji zalutaio zrno od zagriiHa do zlda. Meta smo, melcme moj. Još Iуl*к Jc vućiee vatrom svijene Jedini pozdrav, jedihi otpozdrav našem malom stražaru nad dodirnutim videlom. Neman na .nemoć. a đole ni dnu stomaka krhki cvetuljak etida: Mene bi sada još samo đeca mogla da kažu.

Prvoljub PEJATOVIC

ОN

Sjenka podilazi kamepu i traži pravo na potomstvo. Vilestruki sukob Izbaca psa na glavu. Ja stvarno ne znam kud ću darias a on t<? zna. Ja stvarno ne znam šta 6u danas a on to zna. Ja stvarno ne zn-m gdjt |a<m danas a on to zna. Ja ne znam gdje ću pitl vode a on to zna. Svjetlost оуа iz kosti rućne i obavezni papagaj.

Вгапкб BANJftVIC

kružno putovanje

U kostlma kamenja razložni vjetar će da zine l pitku srz da struže. Treperlm visck 1 zubi biću bola a tljelo moje skončane će žile da rasklne u hcdu đo gole koie. Miris tvoj se gubi neputem a tabanima te gnječim po slućenoj praznlni. To kružno putovanje od krvi do sunčanih fosila budi ше: kljućevi smiješnlh zvukova zakopanl su u nizini iz koje umišljenicl puštajn krikove. Noć Je zamrsila gole svoje plohe da svjetlost ne prohođi i mrtva uhodi u kosti. Težfina tvoje smrti i krv mlađog vida mirišu u noćl. SvJettost Je nedužna žrtva u rijeei bezvremenoj po kojoj bez dječač'kop stida plivaju trula tjelesa. Treperim visok a kreće zcleni vjetar po zabranima sluha: to đišu mrtvacl. Gustim svojim tijelom biesa-va noć me meće pred lice 4ame u kojoj se beskrvno opiru svetlacl. U kostima kamenja razložni vjetar će da zine 1 pitku srž da struže tvrdoglavim kojenima: raspoloviće se noć pred oćima zvuka kad se skine gcla koža straha što tinja u sljubljcnima.

Vuk KRNJEVIC

prozor

Zulumom upin.la-nja pnlnmih grlu grane, ofi izvaAih strahu 1 hoge bežanju prcblh. Oplri se evete, ti veSto oplranje, za svoje pobune ja tražim neću u tebl. Svet hoću ovaj i s one strane đa spojim i vežem u ćvor tamnog nasta.lanja d» Hče na govor feoji hoću na zidu vida i kojim da usta otvaraju usta nemušte priće. Usnim 1 nsnim san varav, a moj, a daiek, pa me rođeni sinovi napiisfe. п svet odu. Stojim pun skitn,ie svita.nja. S izvora brave pale. I zveri dolaze и zorn da piju živu vodu.

Tomlslav MIJOVIC

CRTEŽI I GRAFIKE NA STRANI MOME MARKOVIĆA

detinjstvo

U «nu mi perje sokolovo džinovske vrtače po tljelu nlž«. silaze polako gavrani, buljine da povade žlijezd« u kojima brekću djeca. Oče, velika planino umiri brda, izvadi iz moje kolijevke zmlju prevuci sabljom niz moj greben frebenlma beiljasu Potećiće rijeka dlvljačt i ptica poćeće Bjelaslca ponovo da dlle 1 ekupl me brežuljak po brežuljak od podnožja đo vrha da malo krv pripitomim uz Sapu otjeranog vuka. Umjesto trepavica imaću rub do i zglobove rasvjetale Između dva bora zametnuta na dianu kada nlče perjć iz keže l kostl.

Blažo SGEPANOVIC