Student

Stanoje (ne) spasi nas

Povodom teksta: »ISUSE, SPASI NAS«

Sa interesovanjem sam pročitala moralno-psiholožku kritiku druga Stanoja Ivanovića koja se odnosi na etikete nalepljenc na vratima soba u Studentskom gradu. Ovaj tekst čija je očigledna namtera da otkrije istinu o studentima koja je tako jasno izražena na vratima njihovih soba, podstiče me da se obratim njegovom autoru. Dragi naš druže i kolega Stanoje. Videla sara ranogo kako posecuju sobe na čijira vratima stoje natpisi i slike iz bilo koje od tri grupe koje si naveb i veruj da nisam za ove četiri godine primetila nijeđnog zbunjenog niti ođvračenog od posete, a po Tebi izlazi da domačini nisu dovoljno svesni, dostojanstvcni, dovoljno intclektualci, da nc navodim sve ostale njihove osobine. Posle Tvoje analize brojeva, natpisa i slike koje si video na vratima, a koji su Te naveli na tako dalekosežne •/aključke. dođe čoveku nekako mučno. Nije to samo zbog naivno-ironično-kritičkog teksta, nego je pre svega reč o motivu koji Te je naveo da pišeš o nekoj Tvojoj Etici koju hoćeš da sprovedeš, o Tvojoj optužbi. Jer ti optužuješ. Neirtrj druže Stanoje da potežemo tako krupne stvari putem tako nevažnih detalja kao što su ti natpisi i slikcl Za ono što Ti hoćeš da dokažeš beskrajno je malo važno ita je napisano na vratima soba. Niko ne izražava tim vlastitu samodovoljnost (kako to samo stručno i pompezno zvuči!), niti se tu nešto tako duboko kompenzira. Radi se o jednoj zafrkanciji (da ka/em »po naški«), o spremnosti za šalu je ona Teoi tuđa?), o sprdnji na tuđ i sopstveni račun. Nije to kriza. Kriza je u nečem drugom; reć je o tvoni stanovištu. Cenim Tvoju težnju da pokažeš da poseduješ kritcrijum za ono Sto treba i ono što ne treba, a!i, Šta jc to? Zašto ne valja što se neko šali na vratima svoje sobe? Ili zašto pohvaljuješ iste takvc šale ako odgovaraju nekora Tvom shvatanju etike? Ti, druže, pomoću malo važnoga hoćeš mnogo da kažeš, da upozoriš, da se sablazniš što neko nešto iseca iz časopisa i lepi, a pri tom polaziš ođ kođeksa normi koji

Isuse spasi Stanoja

U fpfiretprošiom broju »Studenta« u katkađ zna čajnoj rubrici »Misao i akcija«, Stanoje Ivanović trudio se ozbiljno (na dva velika stupca rvao se sa stručnim terminima i ilustrativmm primeriraa) da iza zatvorenih vrata utvrdi kojim psihosocijalnim patološkim tipovima pri-

si sam sročio, da bi žigosao. A zaboravljaš da su ti isti Ijudi koje Ti nazivaš infantiinim, nezrelim, naivnoironičnim i šta sve ne, (a i njihovi prethodnici koji su na isti način »kitili« vrata svojih soba) gradili pruge, putevc, protestvovali protiv rata, gušenja slobode u svetu, protiv bede, nasilnika, protiv svih onih koji čine toveka poniženim, ugnjetenim bićem! Zašto smatraš da je večini potrebna imaginama kompenzacija? Izgleds kao da su Ijudi za Tebe auiomati kpji treba đa slede kodekse do te mere da ih izvitoperuju. Zašto da se stvara veštački nešto što nije Ijudsko a samim tim ni socijalističko? Cemu stvarati neke šture, nepotrebne

padaju ueki stanari Studentskog grada i to na osnovu etiketa koje su ovi nalepili na vrata svojiii soba. U tom poslu ambiciozno je u tri tipa (koje je uzeo iz jednog udžbenika psahologije) porazmeštao sve pojedinačne slučajevc. Međutim, izostavio je jedan zanimljiv podatak koji sam dovoljno rcprezentuje ako ne celu masu, a ono sigurno njen znatan deo, i to boIje nego bilo kakav stratifikovan uzorak (što je zaista redak slučaj u statističkoj analizi). Naime, iz njegovog teksta ne možc se zaključiti kojem tipu on pripada s obzirom da je i sam na vratima svoje samice nalepio jednu etiketu (ruku s perom). Možda je taj podatak izos.avio prilikom analize zato što je (očigledno je) manje originalan od svih koje je naveo. Zanimljivo je, osim toga, primetiti da je tu istu etiketu nalepio na vratima svoje samice i ured-

Replika autora teksta: »ISUSE, SPASI NAS«

kalupc u koge treba ida sc. ugura ličnost? I dokle če preko beznačajnill stvari da se đolazi do dalekosežnih zaključaka? Mislmi da je tako šund proizvod jedne etik* koja je baš protiv tekvih moralisanja. Јег su takva moralisanja obavezno povrsna, preterciozna i naivno ironična. Postoji jedna narodna poslovica koja glasi: »BeSposlen pop. ..« Ostavi se svoje hriščanske uloge ukazivača. Veruj da jc to ako ue naivno, ono vrlo neuraesno.

SLOBODANKA DAMJAN'OVIC

STI?DEXT SOCIOLOGIJF

nik rubrike »Misao i akcija« (koji sa ivaaovićem uređuje i »Sociološke teme«) a to islo učinili su (takođe na svojim samicama) i ostali saradnici »Studenta« koji potiču od Pljevlja. Sem ovc, u statistici retke uniformnosti više elemenata, ovdc je vrlo zanimljivo to kako cela jedna grupa, i po tlu bliskih saradnika, izveštava i upozorava prolaznike da u tim sobama stanuju Ijudi koji rukuju perima. Posle Ivanovićevog sociološkog zapisa mi Te, Isuse molimo da oprostiš Ivanoviću što se okomio na grešnike. On je siromah bio toliko dobar da je postavljajući dijagnozu drugima. zaboravio na sebe. Zato mu dodeli jedno mesto u Raju (ako mu život u samici ne izleže Ijubav prema Paklu), ali ipak ne dozvoli mu da i tamo zavodi svoje bližnje.

ĐORĐIJE USKOKOVfC

Potvrđene pretpostavke

To što su se ovi Ijuđi našli pozvani da se ua ovako čudan način konfrontiraju pokazuje da nemaju dovoljno izoštren sluh za pojave koje se sve više odomačuju i za čije je vrednovanje potrebna unapred određena doza ozbiljnosti, | er . s ? . one najčešče ocenjuju na osnovu toga koliki je volumen njihovog prisustva, a ne na osnovu toga kakve posleđice stvaraju.

Dalje, kao da nikad nisu čuli za sve rasprostranjeniju tendenciju da se kompleksnije zahvati problematika determinizma masovne kulture, i za teorije koje na novijim psdhoanalitičkim tekovinama (i u svetlu empirijskih podataka) dolaze do poraznih zaključaka koji se ne mogu zaobići. UtOliko riše ima opravdanja makar i rudiraentaran pokušaj prezentiranja segmenta pojave čije bi zaobilaženje pre moglo izazvati

navedenc komentare. Moj cilj je više bio da čitaocima prikažem svu raznolikost natpisa nadajući se da će oni izvući adekvatnije zaključke. Pretpostavka da natpisi nešto znače i 4a imaju neku svrhu ne dolazi u pitanje; za to zna i naš narod kađ kaže: »Vrata dobro osmotri, pre nego što ti ih domaćin otvori«. Klasifikacija natpisa je nužna i njen karakter ne bi trebalo da zavede čitaoce.

Šta znače avioni a šia fordovi

U »Studentu« broj 29. objavljen je napis »Isuse, spas) nas«, gđe je autor takođe pokušao da socioloiki objasni s mlsao natepnica na vratlma soba u Studentskom gradu. MUljenja smo da su mnoga objašnjenja površna, čak i smešna. Kao prlmer navodimo automobile i avione. Autor ,0 °bjašnjava: »Zele ih jer ih nemaju«. Pošto Je naša soba jedua od onlh na čijim »e vratima nalaze avioni i automobili (dva aviona i jedan elari model »Forda«), hteli bismo autoru da kažemo da nlkada ■lismo imalt žetju za tim spravama, več da njihove slikc sto J c najviše zbog toga da bi u »zatvorskom redu ulazaprepoznali naš. Osim toga to je u isto vreme l jedno »naznaćenje« našlh intimnih sklonosti. Dva avlona su znak dvojite pesnički nastrojenih, dok »Ford« predstavlja 'rećeg, prizeraljenog. Te nalepnicc »e, osim toga, vrlo često I menjaju, čim ** pronađe neka duhovltija. Neke, naravno, odražavaju neito od ličnosti koja ju i« nalepila, ali u večini slučajcva Sl < samo praktična polreba u ncosvetljenlm hodnicima doma. Dokaz za to su I krupni brojevi soba ispisani na vra,tn >a, koji su ipuk naibrojoiia vrsla »nalepnlca«. Na kraju smalramo da jeđna ovakva pojava, Čija jc 'nasovnost gotovo neznatna i strogo vezana za odrcđeuo ‘Oesto, ne zaslu/uje da se soclološki izučava. Autor napiSa je u svakom slučaju mogao nači zahvalniju temu na Чо '°Ј bi opiobao oštrinu svog рега.

s tanari sobe T74 И Situicnlgki arad \. lOMIC, (avion) S. VUCIC (avion) V. PAREZANIN (stari model »Forda«)

STANOJE IVANOVIĆ

Suprotni ugao ili psihologiia etiketa

Ljudi vrlo često shvataju ono što im se događa onako kako im to njihova posebnost nalaže. Oni prihvataju iz spoljašnjeg sve ono što je pojavno, fenomenalno, koje ustvari može ali i ne mora biti odraz unutrašnjeg, bitstvenog. Nešto se dogodi. Covek to doživi, bude u centru ili na marginama događaja, i sve prođe. Ali, da li sve prođe? Skloni smo da ne obraćamo pažnju na one sitne signale koji prate naš ?vakodnevni ili пеsvakodnevni život, signale koji se ponavljaju u približnoj konstelaciji. To je ono što ostaje u nama, u podsvesti, i čini se da je mrtvo, a potreban je samo dodir, reč ili pogled pa da se vrati prošlost, a vraćaiući se njoi mi dokćtzujemo da је naše biće iskustveno, da to iskustvo ieste suma intelektualnih napora i događaja otrgnutih od zaborava. Sve je to od značaja za ličnost ; njen karakter, stav prema sebi i svetu koji je okružuje. Tu su ideali i ambicije koji se sukobljavaju; vera u autoritet, kulturna masa i masovna kultura, sposobnost ličnosti da pronađe sebe u tom mnoštvu, da obezbedi sebi mesto. Svi imaiu svoje simbole koji kazuju ono što je u njima, što ih karakteriše, po čemu su r azličiti od drugih. Nekada simbol može biti sam akt, nekađa etiketa. Ali. i etiketa је akt, akt iza zatvorenih vrata svesti, i treba tražiti nieno značen je duboko u ponorima Ijuđske psihe.

То iracionalno, savršenstvo u samoj težnji, iskazuje svoje prisustvo svuda gde čovečja noga kroči i na svemu što njegova шка dodirne. Ne kažem time da je ono odlučujuće х da je važnije od onog svesnog elementa koji čoveka čini sobom, ali njih dvoje, taj Kain i Avelj čoveka uvek idu zajedno, nerazdvojni u svome pohodu kroz vreme i događaje. I ako na vralima stoji etiketa koja prika/.uje pavijana, iza razobličnosti treba videti obličje posve dmgo do onog na prvi pogled, uočeno. Slika žene implicira suzbijanu težnju da čovek doživi sva priželjkivanja i ostvari svoj večiti san gospodarenja i posedovanja zadovoljstva; da bude voljen uprkos svemu. Ali, to može biti podsetnik na sve ono što је nekada imao a čega sada nema. Jer, ako je nešto prisutno, onda mu objašnjenje nije potrebno, ono se kazuje sobom. Avion, neuhvatljivost i bekstvo, ali i težnja da se dostigne, mogučnost približavanja cilju, pesnički simbol. Svet iza zatvorenih vrata. Galerija etiketa, galerija likova kaleidoskop odnosa prema svetu od infantilnog, na.vnog, impulsivnog, preko izokrenutog doživIjavanja toga sveta, do arogantnog stava. Ideje se smenjuju, vreme nas opseda a Ijudi ostaju isti oni sa nalepnica. Kada zamene etiketu ne može ih prepoznati.

STANISLAV DASIĆ

STUDENT FILOZOFSKOG FAKULTETA

NEOPRAVDANA NEGODOVANJA

Izvršno veće Srbije prlncipijelno usvojUo predlog za racionalizaciju mreže visokoškoiskih ustanova i Predlozi Republičkog sekretarijata za prosvetu i kulturu za racionalizaciju mreže visokoekolskih ustanova, kojima se između ostalog predvdđa i ukidainje nckih viših škola i odseka na poijedinim fakultetdma ne predstavljaju syrsen čin pred koji je javnost stavljena bcz mogućnosti da kaze svoje mdšljenje, istaknuto je na sednici Izvršnog veća Srbije, koja je održana 22. decembra. Predlozl nisu iznenadna i trenutna akcija i Potreha za racionalizacijom visokoškolskih ustanova postoji već duže vreme i o oblicima i načinima njenog ostvarivania razmišljalo se i u okvirima samih viših škola i fakulteta. Zbog toga se ne može govoriti, o tome da su predlozi Sekretarijata došli iznenada. Oni su, istaknuto je na sednici, logičan nastavak ranijih mera, preduzimanih u ovoj oblasti. Predlozi integraciju za ukidanje nekih viših škola i odseka na pojedinim fakultetima (integracija viših ekonomskih škola u Beogradu; ukidanje građevinsko-arhitektonskog odseka na Tehničkom fakultetu u Nišu, itd.), nisu posledica samo težnje za smanjivanjem finansijskih izdataka, već su izraz nastojanja da se školovanje visokokvalifikovanih stručnjaka podigne na viši nivo. Naime, postojeća mreža visokih i viših škola daje velikd broj stručnjaka različitih profila, ali u isto vreme njihovo obrazovanje se odvija na veoma niiskom stupnju, koji ne zadovoljava zahteve privrede i nije v. skladu sa opštim društvenim razvojem. Predlozi u prlncipu usvojeni Republičko izvršno veće je u principu prihvatilo pi*edlogc Sekretarijata za prosvetu i kulturu. Međutim, definitivna odluka o usvajanju ili neusvajanju ovih predloga biće doneta tek posle šire diskusije u kojoj bi učestvovali svi zainteresovani za racionalizaciju mreže visokoškolskih ustanova. Naroćito je istaknuta potreba konsultovanja privrede pre donošenja konačne odlukc. Modernizovana privreda zahteva veliki broj visokokvalifikovanih stručnjaka, a postojeća organizacija viših škola i fakulteta ne može da udovolji njenim zahtevima, pre svega zbog postojanja velikog broja \dših škola koie se sve više orijentišu na pripremanje studenata za nastavljanje studija, a sve manje pripremaju stručnjake za privredu. NEMA MESTA UZBUĐENJU Pi'otivljenja predlozima zasnovana su prćvashodno na bojazni da bi njihovo sprovođenjc izazvalo suvišna premeštanja studenata sa ukinutih škola i odseka. U diskusiji na sednici Izvršnog veća, rečeno je da takvim boiaznima nema mesta, jer će se izmene u strukturi visokoškolskih ustanova sprovoditi postepeno. Upisani studenti bl završili školovanje tamo gde su ga i započell, a škole će se »ugasiti« na tai način što neće upisivati nove generacije studenata.

MILICA MARCETIĆ

1967. godina uspešno

Godišnioj skupštini SKUD »Žikica Jovanović-врапас«, održanoj рге nekoliko dana, prisustvovali su, pored ostalih, i majka narodnog heroja španca Olga, njegov brat Dragan Jovanović, počasni članovi društva i drugi. U izveštaju o radu društva u proteklom periodu, koji je podneo predsednik Spasoje Grdinić, naglašeno je da je ova godina godina najvećih uspeha »španca«. Značajno је đa su uspehe postigle sve sekcije ovog društva. Gostovano je u Beogradu, Valjevu, Skoplju, u skoro svim gradovima iadranske obale. Među najveće uspeће übraja se osvaianje prvog mesta na Majskom festivalu u Skoplju, u vrlo јакој konkurenciji, folklomih sekcija, zatim osvajanje zlatne medalje na intemacionalnom festivalu u italijanskom gradu Kastel di Pijano. Za uspehe đruštva zaslužni su svi članovi i umetnički rukovodioci, pre svih Milan Bosiljčić-Beli i Žarko Milanović, jedan od osnivača društva. Pored foklorae sekcije, koja jc postigla najveće uspehe, treba zabeležiti i uporan rad orkestra harmonika, kluba mladih pisaca, dramskog eksperimentalnog studija. Od najvećeg je značaja činjenica da je ovo društvo uspelo da okupi ne samo zainteresovane studente stanare Studentskog grada, već i studente iz celog Beograda i omladinu Novog Beograda. Društvorađi u veoma teškim uslovima u tri stuđentske sobe, bez sale, bez tehničkih uređaja, bez opreme. U takvim uslovima, dotacije koje đaje Univerzitetski odbor SS su nedovoljne. Na kraju, treba napomenuti da je SKUD »Ždkica Jovanović-španac« studentsko društvo koje do sada nije odbilo ni jeđan poziv za gostovanje na Univerzitetu, pod bilo kakvim uslovima i u bilo које vreme. Na kraju rada skunštine dodeljene su na£rrade i diolome najbolji mčlanovima društva. Za predsednika je izabran Budo Lazović.

i. т.

POLEMIKA • POLEMIKA • POLEMIKA • POLEMIKA • POLEMIKA • POLEMIKA • POLEMIKA •

STUDENT