Student
ZA SLOBODU HELADE
(MASTAVAK SA I. STRANE) No neko bi možda iz te vladajuće pučističke klike prigovorio da se mi, zauzimanjem svoga stava, mešamo u pitanja i poslove drugih naroda. Na takav prigovor mi imamo potpuno pravo da odgovorimo; Stvar stoji sasvim obmuto, gospodo! Vi ste ti koji ste se na brutalan način umešali u pravo gračkog naroda da demokratski, u đuhu svoje istorijske biti, rešava svoje unutrašnje probleme! U pravo naroda koji je i postavio osnove demokratije kao forme rešavanja društvenih problema i od koga je čitav svet preuzeo i naziv za najbolje rešavanje odnosa među Ijudima! Jer mi ipak znamo, bar u osnovnome, kako su u Grčkoj stvari tekle za poslednje dve godine. Mi čak potouno sigurno znamo da је opšti demokratski pokret tamo bio toliko narastao, da ie bio na sigurnom putu da elinimiše, na demokratski način, značajniii uticai reakcionarnih krugova u unutrašniim odnosima i da , s druge strane, stvori za Grčku mogučnost slobođnijeg opredeliivanja u međunarodnim odnosima i zbivanjima. I kada se situacija razvijala u tom pravcu, onda su reakcionami krugovi otoočeli prvo sa administrativnim otpuštaniem i ukianianiem poiedinih demokratskih polsitičara, đa bi onda, po nekoj imanentnoi lof?ici regresivnih kretania, došlo i đo totalnog gušenja slobode izvođenje tenkova na ulice.
Ali elementama Ijudska logika i etika zahtevaju da nosiocima „novog režima'* uputimo pitanje: da imate stvarnog oslonca u grčkom narodu, zašto bi bila potrebna brutalna sila s kojom mu se namečete?! Pa ipak, mi znamo i ponešto iz istorije drugih naroda nije ovo jedinstven slučaj da se oružanom silom pokušava zaustaviti proces društvene i političke evolucije; bilo je tih pokušaja više, u raznim zemliama, za poslednjih stotinak godina. Istorija, međutim, pokazuje i to da su se ti pokušaji zaustavljania istorijskog ргоgresa u konačnom rezultatu završavali neuspehom, da se progres orobijao, iako krivuđavim putevima i kroz konvulziie. Marks je ipak imao pravo kađ je za istoriju rekao: „Dobro riješ, stara krtice!“ Naravno, na istorijsku scenu ništa neče doći samo ođ sebe, po nekoi fatalnoi nredodređenosti, koie u istoriji пеша. Ili, ooet da citiram Marksa: istorija niie nikakva posebna osoba iznad liuđi: stvarni. živi Ihidi su ti koh nom’ču istoriiu. vode bitke. Nužna je, dakle. akcija svih nas, јег svi mi činimo istoriju akciia odgovaraiućim sredstvima i u ođgovaraiuće vreme. za stvar ргоgresa. 7a nravo grčkog naroda na slobodno opređelienje. Ali pored naše odanosti princiou prava svakog, pa i erčk«' l ; narcvla rn lienie. pored naših simoatiia za one koji se u Grčkoi bore za tai nrincip, postoie i drugi, konkretni, i ako tako mogu da kažem naši razlozi kohh da izrazimo svoie protivTienie nrema današniem nučističkom re* s rr»u. Te razloge, koii i pisu samo naš? daleko od to«a odmah mužemo videt.i ako se dvehi osnoimih parola i đeviza ovog režima. Te parole iesu: an*ikomunizam i takozvana opamost od nanslavizma. Mi vrlo dobro znamo da bar nrva pamla odf»ovpra prirodi otvoreno-repkcionarm’h i faš’stičkih režima za nosledniih ped«setak gođina sve od Stolipina, preko Hitlera,
Musolinija, Franka do današnjeg pučističkog režima u Grčkoj. Nije suvišno podsetiti na to šta istorija može da kaže u pogledu sudbine ovih režima. Ali sada je ovde još važnije da se podsetimo na još jednog nosioca parole borbe protiv komunizma. Taj ~novi“ nosilac je američki imperijalizam, koji pod zastavom antikomunizma prikriva svoje, u biti, osvajačke planove, ma koliko inače raspolagao novim formama ekspanzije. Mi nismo ni slepi ni naivni, već vidimo i to kako se taktički ostvaruie osnovna strategiia američkog imperiializma. U pitanju је taktika lokalnih, ograničenih ratova i postuonog miniranja progresivnih režima u novooslobođenim zemliama. Mi. dalje, vidimo i to kako se kroz takvu taktiku namerava da ostvari i jedna posebna voinostrateška ideja, čiji *ie neposredni cili u ovom konkretnom slučaiu puna konsolidaciia đesnog krila Atlantskog pakta. Ali sve dok taj pakt postoji, mi čak i iz tog razloga ne možemo da ne izražavamo simpatiie za sve one snage u Grčkoi koie se zalažu za nieno slobodno u međunarodmm pitaniima, za neutralizaciju ovog osetljivog terena. Naravno. u ovom trenutku i u ovoi orilici. mi mislimo nre svega na siobodu liČnosti. na Teodorak’sa i Teodorakise. Jedan od vođa oučističkog režima iziavio ie nrekiuče: ~Mi priznaiemo sve vlade, a niiedna vlada niie rekla da ona nas ne priznaie“, na što mi sa ounom nverenošču možemo od rt ovoriti; Mogu vas čak izrično priznati broine vlade. a ne samo ne reći da vas ne nriznaiu; ali ie notnnno izvesno da vas nikada neće nriznati ogromna većina i Ijudi koji teže miru i slobodnom životu. Z’veo Mikis r reod^ T ''' v i i svi drugi za svnčane 'H'elade! bahati nasrtljivci na narodnu slobodu! VUKO PAVICEVie
0 NEKIM IDEJNIM ASPEKTIMA REORGANIZACI|E SAVEZA STUDENATA
Tendencije i stremljenja našega društva, opšta idejna previranja, metodi i iznalaženja novih puteva i mogućnosti organizovanja, to su upravo problemi koji zahtevaju, već po svojoj prirodi, određeno zauz'manje političkih stavova i njihovo rešavanje isključivo na tom nivou. No, budući da je reč o novom istorijskom dešavanju, u ovom slučaju o socijalizmu, lako se pada u naizgled protivrečnu situaciju: kako i da li je uopšte pravilno politički prilaziti problemima, pa čak ih i rešavati, imajući u vidu činjenicu da je u pitanju jedna kompleksna struktura koja je već раг ехсеИепсе eminentno okrenuta samoj čovekovoj ličnosti u svim dimenzijama, njegovoj istorijskoj težnji da najzad postane, da se najzad ostvari u svetu svoga bića, kako bi rekli filozofi, da bi ga prevladavši, realizovao svoju pravu prirodu, svoj očovečeni svet. Notoma je činjen : ca da politička emancioacija jeste, kako veli Marks, »poslednji oblik Ijudske emancipaci’e u granicama dosadašnieg poretka u svetu«f. Razume se, ukoliko je reč o stvamoj, praktičnoj emancipaciji. Kao takva ona se mora posmatrati u svom diialekričkom odnosu kako na aspektu f'evolucionarnog menjan; a postoi°ćeg, tako i u humanizaciji same politike u praksi.
MOGUCNOST POLITIČKE EMANCIPACIJE SAVEZA STUDENATA
Savez studenata hoće oolitićku samostalnost. dakle, hoće političku emancipaciju. Međutim,
pretpostavka je da je on kao takav emancipovan. Inače, šta je realno očekivati od političke svesti njegovog članstva. A ona se ispoljava. Ona je na kraju conditio sine cjua non svakog organizovanijeg istupanja, pa bilo to istupanje ma kakvog karaktera, i odnosilo se na bilo kakve probleme. Osobenost Saveza studenata kao političke organizacije utoliko рге bi se sastojala u njegovoj određenoj samostalnosti dakle njegovoj kritičnosti, i slobodi akcije dakle njegovoj avangardnoj ulozi. To je idejna platforma koja se inplicite mora pretpostavljati kao faktički data, kao materijalna i duhovna sila koja mora naći svoje odgovarajuće mesto i položaj u uslovima složenih procesa društvenih odnosa, u uslovima gde se složenost društvenog i ekonomskog mehanizma bitno odražava na planu svesti i eminentno se na ovaj plan svodi. Ovo može nekome izgledati apstraktno. Ali ne i nedovoljno razumljivim u smislu kritike postojećeg koja incira razumevanje društvene i politioke stvamosti, kao i razumevanje njene nužne promene.
SITUACIONIZAM DEMAGUGIJA I OSTALA IDEJNA ISKRIVLJAVANJA
Savez studenata kao društveno-politička organizacija mora odrediti svoj idejni nivo шшtar koga je defhrsan sadržaj objektivnog društvenog procesa. Samo kao takav on pruža realnu osnovu jedinstva i istorijsko uverenje svima onima da je napor i neminovan i nužan u ostvarivanju najneposredniiih tekovina koje (sada se može slobodno reći) prevashodno imaju svoj koren, svoj duboki smisao u ličnoj usmerenosti svakog ponaosob kao odlike celovitijeg, istinskijeg itd. zadobiianja pozic’ja jednog novog društva, jedne nove perspektive na svim nivoima i planovima organizacije društvenog života. Tim pre je moguće govoriti o ргаvu i potrebi na politiičku angažovanost bez ikakve potrebe samog Saveza na njegovora ostajanju iskliučivo pri praktičnim i političkim rezultatima. U prot'vnom i jedan i drugi aspekt nužno vode karijerizmu, shematskom politikanstvu, nolitičkom profesionalizmu i svim drugim idedoškim i idejnira oredrasudama u svakom pogledu. Upravo bih o tome hteo da kažem nekoliko reči. Sada је aktuelna tema reorganizacije Saveza komunista SSRN.T, Saveza omladine pa i Saveza studenata. Nekohcina dmgova u Savezu studenata došla ie na idem da je takva reorgan:zaciia cieoohodna s obzirom na stanie u celokunnom našem političkom i društvenom životu. Dublii raz’ozi ovakvog zahvata nisu mi liono poznati. Međutim. interesantna je iedna đruga stvar. Nekima je sama ideja poslužila
као pozitivna reputacija na političkom planu, a nekima se, kao što to već blva, ona naravno izjalovila. I nastaje jedna vrlo mučna, da ne kažem glupa, situacija. Jedni prelaze u krajnji oportimizam, jedni se mire s činjenicom da nisu »uspeli« i dalje ne vidc lazloga da se angažuju, jedni ostaju na sigunrm pozicijama liberalnog konformizma i situacionizma te čekaju da sa razvojem događaja dovedu u sklad svoje prvobitne zamisli. Još uvek ie reč o iniciiatorima koji istupaju u ime Saveza studenata. Ja mislim da jedno takvo iskrivljavanie još u samom korenu može imati prilično nepovoljne posledice u redovima samih studenata.
O POTREBI EMANCIPACIJE SAVEZA STUDENATA OD SAVEZA OMLADINE
Ideja reorganizacije, ukoliko sam je dobro razumeo, jeste neposredna realizacija onih progresivnih ideja koje bi na taj način homogenije i čvršće povezivale studente pri rešavanju različitih konfliktnih situacija, naime gde je odlučujući akcenat stavljen na idejno koherentnije istupanje u sprovođenju datog zadatka, plana i programa. Ne treba biti isuviše uman da bi se sagledalo pravo stanje i idejni nivo, sama svest i ozboljnost na koje bi se moglo računati bez gledanja na uslove nepogrešivo povoljnih šansi. Kad ovo kažem m'slim na poprilično veliki broj studenata koji još nisu načisto sa svojim slučajnim članstvom i pripadanjem takvom Savezu studenata. Cvrsto mislim da reorganizacija neće uspeti sve dok to pripadništvo ne konsol'dujemo na takav način koji bi obezbedio maksimalno angažovanje studenata na bilo kcm nivou, gde će se njihovo prisustvo smatrati kao moralna obaveza, kao lična odgovornost, kao dužnost i prema društvu i prema nama samim. Mi takvu atmosferu još nismo stvorili. Zašto je Savez studenata izgubio svaku koncepciju, svaku mogućnost idejnog organizovanja koren treba tražiti u opštoj idejnoj pometnji društveno-rx)lit ; čkog života, u njegovoj kompleksnosti i dinamičnosti razvoja. S druge strane, budući da u Statutu Saveza studenata Jugoslavije stoji da je Savez studenata deo, sastavni ili ne, sveiedno. Saveza omladine, m ; slim da je i tu takođe jedna od mogućih slabosti Saveza studenata kao organizacije. Jer, Savez omladine sem što se deklarativno tretira kao đruštveno-politička organ : zaciia, i stvamo i društveno kao takva ne postoii. U tom smislu pitanie emancipaci; e Saveza studenata od Saveza omladine moglo bi da se odv ; ja na osnovi stvaranja iedne izrazitije nolitičke nlatforme čiii nivo pretnostavlia veće nostoian’e nolitičkog angažovania; a ono, đakako, nro ; z ; lazi iz same struklure dmštvenog života studenata i прг HpfiMtin. nem avangardne uloge. STUDENT FILOZOFIJE
ВО*IПАН V. BORIAN
Samoupravljanje i odgovornost studenata
U veu sa problemom studdentskog samcupravljanja hteo bih da se osvrnem na jedno pitanje šere nego što je pitanje čiste funkcije samoupiavljanja na fakultclima i Umverzitetu. To pitanje je: kako samoupravljanje shvataju 'sami studenti kako se postavljaju prema njemu. Samoupravljanje pre svega znači odgovornost pred zajednicom, jer se odgovofnost indi vidue prcma društvu nameće kao posledica svakog samodlučivanja i učcšća u rukovođenju nad društvenim sredstvima, Icškoča je u tome što čovek (pojedinačno uzet) najteže na sebc Рг : гаа odgovornost. Mnogi studenti izbegavaju da prime odgovomost čak i ako je to cena
ličnog učešća u samoupravljanju. Takvo malograđamstvo se ispoljava u pojavi da studenti izbegavaju da učestvuju u glasanju i izboru svojih predstavnika, jer ne vole da javno, u diskusijama, iznose svoja mišljenja (a da ne govorimo o tome kako se lično prihvataju odgovomih dužnosti). Njihova filozofija života je »zlatna sredina«, ne interesuju ih mnogo problemi šire zajednice. Njihova briga svodi se samo na rešavanje ličnih probleraa, nemajući pri tom u vidu da bi učešćem u rešavanju kolektivnih problema olakšali rešavanje baš svojih ličnih problema. Pred zajednicom se obično pravdaju zbog slabe aktivnosti ovim rečima: »Postoje nadležni pol tički organi koji se o tome brinu«. A »nadležni« —to su odbori, komisiie, ova ili ona organizacija. Zljog toga se skoro celokupna aktivnost na fakultetima svodi se na aktivnost fakultetskog odbora, veća godine i komisija, a vrlo malo na aktivnost širokog sloja studenata. Navod : ra primer kolektivne neaktivnosti «=tudenata: na godišnjoi konferenciii na Mašinskom fakultetu orisustvovalo ie ukunno 230 stndenata. od 4.000 koliko ih stud’ra na fakultetu. Od toga sa prve godine od ukunno 450 studenata prisustvovalo je samo desetak njih.
Karakteristika tih najmanje aktivnih stuđenata je u tome što i u rešavanju mnogih ličnih problema žele da zaobiđu studentske organizadje, jer nemaju i poverenja u njih. To nepoverenje je sasvim razumljivo; oni ne učestvuju na izborima i ne interesuju se za ličnosti koje su izabrane da ih zastuptju. To zaobilaženje studentskih organizacija u rešavanju, problema dovodi do redovnog neuspeha, a posledica neuspeha kod takvih ličnosti obično је nezrelo i rigidno ponašanje ili prebacivanje lične krivice na nekog drugog, Na taj način pravdaju se sopstveni neuspesi pred sobom 1 pred drugima. Student posle nepoloženog ispita ne priznaje da nije učio 1 nije znao, nego navodi razne druge razloge svoga neuspeha (kao na primer, da ga profesor mrzi i želi da ga namerno obori na ispitu itd.). Međutim, to svesno zatvaranje očiju pred istinom dovodi samo do još većih neuspeha u rešavaniu problema. Uveren sam da je to pravi razlrg slučaja na Pravnom fakultetu. slučaia sa studentom koji više puta uzastopce pada na ispitu iz jednog predmeta.
MILORAD RISTIĆ
STUDENT MAŠINSKOG FAKULTETA
PREDSEDNIČKI RAZGOVOR
ĐURO KOVACEVIĆ, dosadašnji, i PETAR IGNJATOVIC, sadašnji predsednik Univerzitet. skog odbora Saveza studenata, za godinu dana zajedniokog rada postali su dobri saradnici i drugovi. Prilikom primopredaje dužnosti, po završetiku XXII skupštine, postavili smo im dva »zvanična« i dva »lična« pitanja. šta smatraš najznačajnijim u radu dn> sadašnjeg Univerzitetskog odbora? Kovačević: Ne mogu sa sigumošću tvrditi da ie bilo nečeg značajnog u radu Univeradtetsfcog odibora. To bi trebak) da kažu drugovi studenti. Bilo je ipak značajnih atkcija, ali više po željama i intereau ксуа je za njih vladao, a ma-
nje po ostvarenim rezultatima. Od izuzetne таžnosti je bilo to što je u potpimosti obezbeđen kontinuitet u radu na pitanjima koje je pokrenuo raniji Odbor (studentski standirad krediti, domovi, restorani uslovi za cLruštveni i kulturni život studenata, međunarodna saradnja, zapošljavanje mladih stručnjaka i čitav niiz drugih). Pored toga angažovanje Odbora dobilo je u širini i raznovrsnosti. Najznačajnije je, ipak, što se svemu pristupalo pripremljeno, kritički i sa spremnošću za razgovor, dogovor i akciju. Ignjatovič: Teško je davati ocenu rada jednog kolektivnog tela, pogotovo je teško da sc istakne jedna značajna akcija ili jedno značajnije nastojanje. To je utoliko teže što je reč o telu koje је aktivno angažovano na mnogim stranama. Možda je, uz sve pohvale koje se mogu uputiti, najvažnija pojava određenog raspoloženja da ni Savez studenata ni Odbor ne treba da pretrpavaju svoj rad, da ga guše masom svakodnevnih obaveza koje, praktično, onemogućavaju veče angažovanje Saveza studenata na opštijem političkom planu, na razrešavanju svih, pa i onih »sindikalističkih« pitanja iz života i rada studenata. Uz takvo raspoloženje išli su i određeni napori koji su bar delom ostvarili mogućnost za novo angažovanje Saveza studenata. Koji je najboljl način za uspešno nastavijanje rada u novom Univerzitetskom odboru? Kovačevič: Kolektivni rad koji če za svoj osnov imati, prilagođen mandatnom periodu i realnim mogućnostima programa. U taj program trebalo bi da budu uvršćena samo najvažnija pitanja.
Stalni kontakti sa fakultetskim organizacijama, jačanje uloge stalne Skupštine Saveza studenata, razgovori sa svim odgovomim i zainteresovanim institucijama i što više javnosti u radu mogli bi da garantuju 1 veće rezultate rada. Ignjatović: Da bi se uspelo, moraju se i daIje omogućavati i podržavati sve one želje i svi oni procesi koji omogućuju da Savez studenata bude daleko više društveno-politički organizovan izraz želja i principa većeg, progresivnijeg i angažovanijeg dela mlade generacije u našoj zajednici. šta te je privuklo da se baviš društveno-političkim radom u Savezu studenata? ĐURA: Želja da lično nešto više uradim. PERA: Ništa specijalno. Možda to što se određena pitanja, za koja uvek postoji iii treba da postoji opšti interes u svakom od nas, mogu rešavati ili bar postaviti i u Savezu studenata, Ili, to što smatram da »stajanje po strani« nije stav koji je najdostojniji čoveka, po sebno mladog čoveka. Tvom drugu pred Novu godinu možeš da poželiš... ĐURA: Da kao predsednik Odbora uradi za studente i Savez studenata više nego što je to meni pošlo za rukom. Lično za njega da diplomira. PERA: Da se odmori (malo), da magistrira, da se oženi, da i da'je radi. c. o
PETAR IGNJATOVIĆ
ĐURO KOVAĆEVIĆ
1968/1/2.
SrUDENT
5