Student

0 STUDIJU МEDICINE „IZ PRVE RUKE“

Na petoj godini medicine još »ne zna« za devetku!

• RAZGOVOR SA ODLICNOM STUDENTKINJOM KOSOVKOM PERIŠIC O ORGANIZACIJI NASTAVE I NAUCNOM RADU STUDENATA • »NE SLAŽEM SE DA JE ZA NAUCNO-ISTRA2IVACKI RAD STUDENATA POTREBNA NEKA NAROCITA OBDARENOST DOVOLJNA JE I ZAINTERESOVANOST!« Nastava na Medicinskom fakultetu losc je organizovana. Mogućnostl kojc postoje nisu sasvim iskorišćene. lako iraa irvesnih objektivnih teškoća, često sc, uz njih, »prošvercuje« i ponešto što se može pripisati neorganizovanosti i nepotrebnim propustima. Kosovka Perišić to pobliže objašniava. • Cinl ml se da se na medlcml IsuvUe apetraktno upoznajemo sa stvarlma koje predstavljaju medlclnsku svakodnevnicu, deiava se da studije opterećujemo neklm suvišnim stvarirna iako bl, zbog obimnosti predmeta, moralo makslmaino da se »štedi« vreme studenata, ođnosno da studlje budu organizovane tako da sc raspoloživo vreme što efikasnije korlsti. Лко se, na primer, zna da poznavanjc materlje sa jedne godine predstavlja osnov sledeće, trebalo bi stečena znanja sa ranijih godlna bez zastoja »kompletlrati« na starijim godlnama studija. U praksi često nije tako. ф Cak ni na fakultetu ne znaju uvek kakvo zaanje nosimo sa prethodne gođine i često se gubi vreme na nepotrebno ponaviajnje stvarl. Mislim, ponavljanja su potrebna, ali ona moraju biti rezlme, a ne predavanja de novo. Sledeći primer to pobliže objašnjava. 6 Prirodno je ako jedan nastavnlk o nekoj stvari ima drugačije mišljenje od svog kolege, koji je pre došao u kontakt sa studentom, on neće moći gradili nova znanja na već steče-

noj osnovi. Iz toga proizllazi da izvesne, pret bodno naučne stvarl, moraju da se »zaborave« da bl se prihvatlle nove. Јег, student retko može, s obzirom na svoje znanje, da krltički prlma materiju. Tako dolazlmo do toga da nam kroz studije osiromašuje utisak razvoja i produbljivanja znanja. Na ono što bi trebalo da se zna od prvog dana studija moraju dalje računati i nastavnik i student, to je put da se studije olakiaju. Primedbe Kosovke Perišič ne odnose se samo na teoretsku već i na praktićnu nastavu. # Uslovi kakve ima naš Medlcinski fakultet лс dozvoljavaju neposredan praktićnl rad iz svlh dtsciplina u okviru medlclnsklh studlja. Jedan od vldova sticanja praktičnog iskustva, naučnostraživački rad, sveden je, na primer, na to da je postao samo hobi manjeg broja studenata. Izvesnl elementi rada studenata u okviru naučno-lstraživačkog rada predstavijaju upravo preduslov 1 daju nužnl ton ozbiljnosti studenlskim praktlčnlm vežbama. Jer, ono što se stlče u toku takvog rada jeste sposobnost da se razbije površnost oko poznatih činjenica, karakteristična za način na koji studenti prihvataju nova znanja. Korist koja proizilazi ж toga je neosporna. # Fraktični rad i saznanja која student tako stlče onemogućuju ga da pasivno »buba« I stvaraju od njega zainteresovanog, kritlčkog

ćoveka. Koliko god je značajno da se student oprcdell za jednu oblast 1 sistematski je proucava kroz niz radova, Isto toliko značajno je i kada su radovi studenta iz različitlh obiasti. Bcz obzlra što tempo razvoja nauke nameće i brzo opredeljlvanje za neku specijalnost, ostaje činjenica da je i ovo nalzgled raslpanje snaga i interesovanja veoma korlsno, Jer kao prvl kvalitet studentskog rada ne treba očekivatl veliki značaj dobijenih rezuitata, već upravo osposobljavanje »naoružavanje« studenta da samostaino radi i misll. Mnogi studenti misle da je za bavljenje naučno-istraživačkim radom potrebna posebna obdarenost. Kosovka Perišić o tome ima svoje mišljenje. • • Zbog mnogih. »objektivnih i subjektivnlh teškoča«, ono §to bi trcbalo da se razvije kao stll rada ostaje samo hobi pojedinaca a ako naučno-istraživačkog rada stvara se nepotrebni orcol izuzetnosti, kao da on premašuje mogućnosti ostalih studenata. • Da li je lajtmotiv svega što si rekla pcsvećivati nauci onoliko vremena koliko se može ali efikasno? • Verovatno jeste. jer gubiti vreme tek tako znači okrenuti leđa začinu a treba imati u vidu da neki začini nisu samo dodatak, nego snma srž.

DZ. SARAJLIĆ

KOSOVKA PERISIC: »NASIAVU TREBA ORGANIZOVATI ТЛКО DA SE MAKSIMALNO STEDI VREME STUDENATA«

ZA NOV STATUS - NOV NASTAVNI PROGRAM

Visoka škola političkih nauka prerasta u fakultet

• lAKO FORMALNO JOS NUE DOBILA STATUS FAKULTETA, VISOKA SKOLA POLITICKIH NAUKA RADI PO »FAKULTETSKOM STATUTU« • ZAMENIK DIREKTORA, DR MOMA STOJKOVIC: »U DRUSTVENOJ PRAKSI VEC SE OSETILA POTREBA ZA KADROVIMA KAKVE CE DAVATI NAS FAKULTET« Porodica beogradskih fakulteta dobiče uskoro još jednog čiana Visoka škola politiČkih nauka prerasta u fakultet. Ova škola, osnovana 1960. godine kao prva te vrste u zemlji, svojim nastavnim programom i interesovanjem koje pobuđuje kod stuđenata, kao i sve obimnijom materijom koja se ovde izučava, odavno je prevazišla okvire u kojima je zasnovana pa su učestali i zahtevi za njeno »proizvođenje« u rang fakulteta.

U tom smislu upućen je i predlog Republičkom izvrsnom veću, Međutim, kako je reČ ne samo o formalriom prevođenju škole u nov status, već 1 o izmenama nastavnog programa, oStudenti knjlževno istorijskog smera obavevaj »predmot« morao jc da se nađe na tapctu raznih fomma. Pošto je škola prilikom psnivamja bila «avezna ustanova, u novonastaloj situaciji Savezni sekretarijat za obrazovanjc i kulturu prenosi kompentencije oko ukljucivanja škole u Univerzitet, njeno prevođenje u raag fakulteta i finansiranje kao repubhčke ustanove na SR Srbiju. U međuvremenu jc Savet univerziteta u Beogradu konstiluisao'stručnu komisiju koja je potvrdila svrsishodnost osnivanja Fakulteta po litićkih nauka. Kompletan materijal, sa saglasnošću univerzitetskog Saveta, dostavljen je Republičkom sekretarijatu za obrazovanje l kulruru. U očekivanju zakonske »potvrde« predloga o osnivanju Fakulteta škola od prošle godine radi »po fakultetskom receptu«. USLOV ZA UPIS NE STAŽ NEGO PRTJEMNI ISPIT Do sada su na Visoku školu političkih nauka upisivani pretežno Ijudi sa stažom društveno-političkih radnika. škola se u to vreme orijentisala, uglavnom, na usavršavanie i doskolovanje kadrova sa praktičnim iskustvom. stečenim u vršenju fukcija u društveno-političkim i radnim organizacijiama. Novi nastavni program »okrenuo se« mladima uslov za upis тје više staž na dužnostima u društveno-poltičkim organizacijama nego, prvcnstveno, odgovarajuća školska sprema. Kako bi se izišlo ususret raznovrsnim interesovanjima budućih studenata, u Statutu fakulteta predvideli su postojanje tri smera •—■ đrutveno-politički, međunarodno-politički (diplomatsku i žurnalistički. I • Rad po smerovima još uvek тје počeo jer su od uvođenja prvog stepena upisane tek clve gerteraclje pa je, s obzirom • na to, -rano govo r iti o rezultatima nove organizacije nastave. Sigurno je da će se uvođenjem smerova

lakše i na vreme diferencirati i pravilndje usmeravati sklonosti pojedinih studenata rekao nam je zamenik direktora škole, dr Моша Odziv onih koji su želeli da se upišu na oл г ај fakultet bio je iznad svih očekivanja. Od oko 500 kandidata kriterijume za upis /adovoljilo је 270 studenata. Оуако veliki broj novoupisanih aktuelizovao jc i pitanje njihosmeštaja. Veči deo studenata nastanio se u studentskim domovima a izvestan broj i u bivši internat Više škole političkih nauka. S obzdtrom da je, zbog neočekivano velikog interesovanja studenata, nastala potreba da se /natno proširi i školski prostor deo »stambenih prostorija« internata nretvoren je u sale, čitaonice i kabinete Visoke školc politiekih nauka, pošto se ona nalazi pod zajedničkim krovom sa domom i menzom. Prema rečima Mome Stojkoviča, pitanje zapoŠljavanja diplomiranih studenata nolitičkih nauka do sada praktično nije postojalo. • Do prošle školske godine uslov za upis drugog stenena studija bilo jc pet godina radnog staža. Zbog toga su se ovde školovali uglavnom oni kojc jc već »čekalo« radno mesto. U izmenjenm uslovima postaje sve aktuelii problem perspektive svršenih studenata Fakulteta političkih nauka. Tek kada prve generacije završe fakultet imaćemo pouzdanije podatke o »snalaženju« naših diplomiranih studenata van fakulteta. Verujemo da večih problema neće biti, tim pre što se u našoj društvenoj praksi od ranijc oseča potreba za kadrovima kakve če davati ovaj fakultet. Insistiramo na tome đa ova škola nema ništa zajedniČko sa takozvanim »institucijama za proirvodnju političkih profesionalaca«. • Diplomirani studenti Fakulteta nolitičk’h nauka biće osposobljeni za pedagoški rad u srednjim školama, za rad u specijalizovamm službama samoupravnih tela u radnim zacijama, u novinarstvu ili naučnim ustanovaша гекао je dr Stojković.

Upoznali, videti, naučiti, živeti život želja jc svakog damašnjeg čoveka. Ona je sa stalnim napretkom u raznim domenima Ijudske delatnosti sve veća. Razapeti između »duga« preша studijama i želje za »pravim životom«, stu-

■■ •• ■■ ■ ■ , i đenti iii se nasli pred komplikovanom enigmom. Kako je rešiti biila je tema ovog razgov’ora sa Kosovkom Perišic, studentkinjom petc godinc medicine, čiji prosek ocene u dosadašnjem školovanju iznosu tačno 10.

VASILUE RADIKIć

Postdiplomske studije eksperimentalne Na Filološkom fakultetu

• ZBOG NEDOSTATKA SREDSTAVA JEDAN DEO POSTDIPLOMACA NAPUŠTA STUDIJE NA PRVOJ ILI DRUGOJ GODINI • OKO ZAPOŠLJAVANJA SVRŠENIH POSTDIPLOMACA »NEMA ZIME«

Filološki fakultet u Beogradu uveo je postdiplomske studije pre 7 godina. Do ove godine, u okviru trećeg stepena postojali su književno-istorijski i jezički smer, a početkom školske 1967/68. godine uveden je i treći smer primenjena lingvistika i metodika nastave. Za proteklih 7 godina na ovom fakultelu vproizvedeno« je 75 doktora nauke, a do kraja školske godine ovaj broj mogao bi se povećati na 100. OBJAVUEN RAD OSLOV ZA PRIJEM Na prvu godinu postdiplomskih studija mogu da se upišu studenti koji su prethodne četiri godine studija završili sa prosečnom ocenom najmanje 8,75. Kandidati za upis obavezni su, takođe, da podnesu i neki svoj objavIjeni rad, posle čega posebna komisija, na osnovu srednje ocene i tog rada, donosi odluku o prijemu. Interesantno je da је na postidiplomskim studijama od prosečno 40 upisanih svake godinc najmanji deo takvih koji »na svoju mku« studiraju, dok većinu čine studenti koje šalju škole ili pedagoške akadernije, tako da upisivanje postdiplomskih studija na ovom fakultetu predstavlja neku vrstu delegiranja od strane prosvetno-kulturnih institucija. Treći stepen, osi.m sludenata koji su završili četvorogodišnje studijc na Filološkom fakultetu u Beogradu, mogu da studiraju i oni koji su takav fakultet završili Skoplju, Prištini, Sarajevu, Zagrebu ili Zadru NA PRVOJ GODINI - TEORIJA, NA DRUGOJ PRAKSA Ptva godina postdiplomskih studija posvećena је teoriiskim nrcdavaniima iz oblasti koje sc : uHiraiu, posle čega se polažu ispiti.

zni su da slušaju opštu metodologiju nauke, istoriju estetike i pregled književnih teorija naučnog rada; studenti jezičkog smera histologiju nauka, opštu lingvistiku, uporednu gramatiku indoevropskih jezika 5 uporednu gramatiku jezika koji studiraju. U okviru smera prinienjena Ungvistika i metodika nastave uslanovljene su dive varijante. Prva odnosi na stuđente koji studiraju jezike i slučaju predavanja opšte lingvistike, pedagoške psihologije i metodike nastave za jezikc za koje se student opredelio. Druga varijanta odnosi se na studente književnosti koji slušaju predavanja iz opšte metodologije nauke, savremene lingvističkc stilistike, pedagoške psihologije j metodike nastave jugos!ov r enske i svctske književnosti. U drugoj godini studenti svih smerova izučavaju tehniku nauonog rada povezanu sa radom u odgoavrajućem institutu. Pored toga, kaže dr Vučenov, zahtevamo da studentl kojl nisu u toku četvorogodišnjlh studija polagali dva strana jezika рге magistarskog rada obavezno polažu i Jeiike. PROBLEMI SU MATERIJALNE PRIRODE Postdiplomsko studiranje na Filološkom takultetu protkano je mnogim problemima, prvenstveno materijalne prirode, jer finansiran je ovih studija pada na teret fakulteta i samih postdiplomaca. Zato od prosečno 40 upisanih studenata godišnje. jedan deo napušta studije, a ostaju uglavnom. samo stipenaisti nekih kulturno-prosvetnih ustanova. Po rečima postdiplomaca i dekana fakultela, nastava na postdiplomskim studijama, nalazi se još u eksiperimentlnoj fazi. Nedostaju sredstva za finansiranje naućno-istraživačkog rada. što se naročito odnosi na llngvistićki smer, gde je nedovoljno sredstava za usavršavanje govora i fonetike. Filološki fakultet, u odnosu na slične fakultete u svetu, nalazi se na dnu lestvice. I pored toga što fakultet ima 30 nastavnika, koji sprovode nastavu u okviru postdiplomskih studija, često se dešava da se predavanja ne održavaju redovno, zatim nedostaje dovoljno teoretskog materijala za učenje a da i ne govorimo o nekim savremenijim sredstvima nastave. POSTDIPLOMCIMA OTVORENA VRATA Cilj postidiplomskih studija ie da se ospo sobljavaju nastavnički kadrovt koji se zapo šljavaju kao profesori u gimnazijarna, i peđa goškim akademijama. “ .Tedan broj svršenih postdiplomaca bavi se naučnoistraživačkim radom na ovom poliu, ili rade kao književnici i novinari, tako da za sada nema veđih problema oko zanošljavania ovib kadrova. TVh\ TOROt

Više rada sa natprosečnima

Na marginama simpozijuma studehata ekonomije

• PROFESOR DR RADMILA STOJANOVIĆ: »TREBALO BI QRGANIZOVATI DOPUNSKU NASTAVU I ZA ODLIĆNE STUDENTE!« • IDUĆE GODINE MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM STUDENATA EKONOMIJE?

Medavni simpo/.iium studcnata iugoslovenskih ekonomskih fakulteta, održan u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu. ukazao je na još jedan način spoznaje novoga u nauci. Cinjenica da nastava ne može odgovarajućim tempom da prati sve što je novo u nauci stvara potrebu za raznim vidovima dopunske nastave i takvim oblicima rada koii če omogućiti studentima đa idu ukorak sa dostignućima u oblasti koiu izučavaju. Tako su beogradski studenti ekonomije došli na ideju da organizuju ovaj slmpozijum. Savetovanja nužna dopuna nastave Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beojtradu dr Rađmila Stojanović rekla nam je da je bila priiatno iznenađena entuziiamom koji su pokazali studenti u pripremama simnozijuma i stepenom njihove angažovanosti na samom savetovanju. • Teme koje su studenti za ovu priliku odabrali vrlo su zanimljive i aktuelne. U oblasti ekonomskih nauka veoma često se đolazi đo uovih saznanja koja nije lako orimeniti u nastavi. Ekonomska kibernetika Ш ekonometrija do sad nije izučavana na našim univerzitetima. uvedena ie tek prošle godine. kao fakultativan '>redmet. all ie već sađa veliki broi studenata /ainteresnvanih za tu oblast. Dobro je »pogođena« i tema o odnosu socijalizam-kapitalizam i

ona ,|e dala široke mogućnosti za razmenu mi* šljenja... . Profesor dr Radmila Stojanovic smatra da bi simpozijum trebalo da postane tradicionalan. # Vanredni značaj ovop simpozijuma je upravo u tome što je mobilisao naibolje studente, zainteresovane i za naučni rad, van nastavnog programa. Na vežbama i seminarima može tek neznatno da se opipa »puls« studenata, da se izmeri njihovo trenutno znanje ali ne i da sc ocene mogućnosti njihovog samostalnog rada. Povremena savetovanja pružaju upravo takve mogućnosti. Dopunska nastava za odlične. Drugarica Stojanović ne slaže se sa postojećom praksom na Univerzitetu da se najviše pažnje posvećuje studentima »ispod proseka«. • Za mene je mnogo značajnije pitanjc: šta sa slobodnim vremenora nadprosečnih studenata? Dopunska nastava i vanredni serainari, po mom übeđenju, za samostalan naučni rad

nego slabim studentima. Ja, na primer, odr* žavam stalne dopunske ćasovc sa odličnim stu* đentima. upravo treba đa se završe predavanja iz kibernetike u politici privrednog razvoja. To је kod nas fakultativan predrnet ali јс onaj ko « r^av J °bavezan da pohađa sva predavanja. Mlslim da bi takvai praksu, češćih kontakata profesora sa nadprosečnim studentima, trebalo aflrmisati na Univerzitetu. Kako je nedavni simpoziiurn u potpunosti opravdao očekivanja i poslužio za naiširu razmenu mišljenja najboljih studenata ekonomije predloženo ]e da on postane trađicionalan i da vec iduce godine na niemu uzmu učešća i predstav'nici ekonomskih fakulteta iz susednih zemalja. gordana hristovic

1968/1/2»