Student

STUDEHTKINJA - ŽENA KAKO JE TO TEŠKO

• RAZGOVOR SA GINEKOLOGOM Dr SMILJKOM PISTELJIĆ

О problematici studentkinje-žene razgovarali smo sa ginekologom dr Smiljkom Pišteljič, koja vodi Ginekološku ambulantu sa savetovalištem za kontracepciju i trudnice pri Studentskoj poliklinici. U 1967. GODINI 2.500 ABORTUSA U toku protekle godine broj nasilnih prekida trudnoće kod studentkinja Beogradskog univerziteta iznosi 2.500. Pomenuta brojka je pouzdana, jer se zasniva na podacima zdravstvenih ustanova u kojima se vrše pobačaji. Pomenuta brojka nije mnogo varirala u poslednjih nekoliko godina, kaže dr Pišteljić. U najvećem broju slučajeva radi se o ranim trudnoćama tj. do tri meseca starosti. Zabeleženo je i nekoliko slučajeva odmaklih trudnoća. Studentska poliklinika je nastojala da evidentira sve prekide trudpoće ali u tome nije uspela. Prema podacima koje posedujemo broj abor tusa kod studentkinja raste sa godinama starosti i studija. Masovna je pojava da se studentkinje najpre sukobe sa neželjenom trudnoćom a tek posle traže sredstva za kontracepciju, kaže dr Pišteljić. Ipak, sa razvojem zdravstvene kulture i ргоdorom konlracepcije raeđu studentima pomenutih slučajeva je sve manje. USPEH KONTRACEPCIJE, J,n - - ALI... Savetovalište za kontracepciju pri Studentskoj poliklinici radi stalno. Rad u njemu obuhvata kompletan pregled, davanje saveta i sredstava za kontracipciju. Za jednu p>osetu Savetovalištu studentkinja utroši najviše pola sata vremena. što se tiče kontracepcije, studentkinjaraa stoji sve na raspolageinju: vremenske, materijalne i stručne mogućnosti, kaže dr PišteIjić. Pri tom treba naglasiti da studentkinje dobijaju kontraceptivna sredstva besplatno bez obzira da li su zdravstveno osigurane ili ne. Sva naša zalaganja usmerena su da kontracepciju nametnemo kao preventivu neželjenih trudnoća, ističe dr Pišleljić. Smatramo uspehom u tome radu dolazak sve većeg broja studenkinja, koje unapred traže kontraceptivna sredstva. SVA SREDSTVA RAVNOPRAVNO Studentkinje u Savetovalištu za kontracepciju imaju na raspolaganju sve vrste kontraceptivnih srdestava: od oralnih, koje čine hormonski preparati, hemijskih, pa do mehaničkih. Sva sredstva se ravnopravno koriste prema slučajevima, rukovodeći se strogo prema indikacijama koje su predodređene za određeno sredstvo. Najsigumije deluju hormanski ргеparati, koje vrlo često dajemo pod uslovom da se obratila pažnja na indikacije i kontraindikacije. Hemijska i mehanička sredslva pružaju puni efekat, naročito ako se kombiniju. U toku godine Savetovalištu za kontracepciju obraća se oko hiljadu studentkinja. Kada vidimo da imamo dva i po puta više abortusa nego poseta Savetovalištu, ne možemo biti zadovoljni, ističe dr Smiljka Pišteljić. Cinjenica da je još uvek nasilni prekid trudnoća način regulisania rađanja kod studentkinja izaziva pesimističko raspoloženje. To nas obavczujc da još više uložimo i truđa i sredstava u popularisanju preventivnih mera neželjene trudnoće, ABORTUS ATAK NA ZDRAVLJE ŽENA Treba reći šta u stvari znači nasilni prekid trudnoće za svaku ženu, a naročito za onu pred kojom tck stoji uloga matcrinstva, Ovo nagla Savamo jer su studenlknje ogromnom većinom mladc osobe, koje nisu još rađale. Medicina o abortusima ima jasno i nedvosmisleno mišljenje. Evo šta o tome kaže dr Smiljka Pišteljić; Svaki nasilni prekid trudnoće obavljen čak najstručnije i u zdravstvenoj ustanovi može đa ostavi teške posledice, vrlo često i trajne. Prema jednoj sfatistici kod 20 odsto prekida ргуе trudnoće, nastupa trajni ili prolazni sterilitet. Pored toga javljaju se razna zapaljenja genitalnog trakta, poremećaj menstruacionog ciklusa i razne psihičke traume.

Naravno, sasvim je jasno da ostali prekidi trudnoće nisu manje štetni. Naprotiv, opasnost od pomenutih komplikacija progresivno raste sa brojem abortusa. 148 BUDUĆIH MAJKI U 1967. GODINI Idealno je da se žena-studentkinja može zaštititi sve do trenutka kada je u mogućnosti da formira porodicu, te kao buduća majka dođe u Savetovalište za trudnice, kaže dr Pišteljić. Savetovalište za trudnice pri Studentskoj poliklinici radi od formiranja ginekološke službe. Trudnicama se pruža sve sto podrazumeva rad u jednom ovakvom savetovalištu. U Savetovalištu vodimo brigu o trudnicama od postavljanja dijagnoze trudnoće pa sve do samog porođaja, kaže dr Pišteljić. Za to vreme obavimo kompletan pregled trudnice sa laboratorijskim analizama i dajemo sve savete u pogledu higijenskodijetetskih mera potrebnih za trudnicu. U toku 1967. godlne u Savetovalištu za trudnice redovno je kontrolisano 148 budućih maiki-studentkinja. Sve trudnice nalaze se u bračnoj zajednlci. BROJ POBACAJA POKAZATELJ NIVOA ZDRAVSTVENE KULTURE Pre dve-tri godine u štampi se pojavio podatak da se godišnje na Beogradskom univerzitetu izvrši preko osam hiljada abortusa. Na osnovu tc cifre, koja jc bila daleko od stvamog stanja, »dobronamerni« dušebrižnici su se zabrinuli za moral studentkinja. Međutim, broj od 2500 abortusa u ргоtekloj godini ne govori o niskom moralnom nivou studcntkinja, nego u stvari ukazuje na nizak nivo zdravtsvene kulture, ističe dr Smiljka Pišteljić. Uzrast od 20 do 25 godina, kome pripađa gro studentkinja. predstavlja za ženu fazu pune generativne moći. Zato što naša studcntkinja nema u najvećem broju potrcbnc uslovc za forrairanje bračne zajednice, naš je zadatak da joj omogućimo đa kroz ovaj vremenski period prođe zdrava sve do vremena kada će to ona biti u stanju. GINEKOLOŠKA OBOUENJA PODACI KOJI OPOMINJU Rad ginekološkc službe pri Stuđervfskcn pc’lklinici odvija se kroz ginekološku ambulantu i savetovalište za trudnice i kontracepciju. U toku 1966. godine u ginekološkoj ambulanti obavljcno je 7.280 pregleda. Intencija ove službe je da se poveća obim rada prcko savetovališta tj. poboljša preventiva, a samim tim podigne i nivo zdravlja studentkinja. Takođe, u toku proteklc godine sistematski je pregledano

za dom i upds u prvu godinu studlja oko 4 hiIjade studentkinja. NEDOVOUNA ZDRAVSTVENA KULTURA U toku prošle godine pregledali smo na prvim pregledima 2.679 studentkinja. Jasno je da se apsolutna cifra ne može uzeti kao merilo za celi Univerzitet, ali procentualni odnosi odgovaraju sigurno prosečnom zdravstvenom stanju studentkinja na Univerzitetu. Na zapalenje vulve, vagine i grlića materice otpada 980 obolelih, što čini više od jedne trećine ukupnog broja pregledanih. Već dugo vremena oboljenjima genitalnih organa žena pa samim tim i studentkinja domimraju upale spoljnih i posrednih genitalnih puteva i grlića, rekla nam je dr Smiljka Pišteljić. Uzroci su рге svega nedovoljna zdravstvena kultura, koja nije stečena kod kuće, a takođe i loš smeštaj. Zbog velikog broja vaginalnih infekcija prošle godine organizovan je pregled studentkinja pre stupanja u dom i za upis u prvu godinu stucUja. Ovarijalne disfunkcije tj. poremećaji funkcije jajnika su veoma česte kod studentklnja i to naročito studentkinja prve godine, kaže dr PiSteljić. To blh pre svega objasnila teškoćama adaptacije na novu sredinu kako u psihičkom tako i u fizičkom pogledu. Pri sistematskom pregledu (za uselenje u dom) izvršenom u toku prošle godine pregledano je ukupno 2.265 studentkinja, Istovremeno izvršen je i laboratorijski pregled vaginalnog sekreta. Od ukupne brojke 1.450 je potpuno zdravih, treća grupa sekreta je kod 365, monilijaza kod 100 studentkinja, a trihomonas je nađen kod 66 studentkinja. Kada se uzme u obzir da se studentkinje useljavaju u dom, gde zajednički žive, koriste zajedničke sudove, a možda i pribore za toaletu, posteljinu (ilegalci) veŠ i dr„ ova brojka od 66 slučajeva trihomonasa zaslužuje posebnu pažnju, ističe dr Pišteljić. POMOC STUDENTSKE POLIKLINIKE Interesantno je napomenuti da od ukupno 2265 pregledanih za dom, plus 1.812 studentkinja prve godine pronađeno je 13 ozbiljnih slučajeva oboljenja genitalija od kojih su 10 bili tumori. Značajno je istaći da većina od ovih studentkinja nije znala da ima ova obolenja. Smatram da ginekološka služba pri Studentskoj poliklinici ima veliki vaspitno-psihološki značaj za studentkinje, рге svega iz unutrašnjosti. Sto se tiče preventive dr Pišteljić ističe neophodnost podizanja zdravstvene kulture studentkinja, higijenskih mera i češćih kontrola. RAZGOVOR VODIO DžEVDET SARAJI.ie

DR SMILJKA PISTEUIC

UŠKOPLJENI SMISAO

1Z STUDENTSKE STAMTE V

Slično je i s pojmovima kao na primjer filozofija, nlozofirati, koji se upotrebljavaju u negativnom značenju (»nemoj filozofirati«, »šta ti tu filezofiraš«, itd). lli dijalektika. Cesto srećemo kad netko ne šte želi razjasniti, objašnjenje »to je dijalektički odnos« a ako to nije dovoljno doda se samo »jedinstvo suprotnosti« a to je onda često dovoljan razlog nesumnjivosti »marksisličko-lenjinističkog pristupa stvari« koji če jasno sam od sebe, u takvim glavama, osigurati »daljnju svijetlu perspektivu socijalističke prakse i razvitka*. Isto praksa. Jasno sve je praksa. A pošto u marksističkoj teoriji praksa teži misli, a misao praksi, srozava se jedan filozofski pojam i na praksu pronevjere, praksu deficita, praksu pri silne uprave, praksu grešaka, praksu prakse i zamalo pa da takva praksa u »dijalektičkom odnosu« ne teži naučnoj misli bezobzirno gazeći ontološko, metafizički smisao prakse. Slično, po zakonu inercije, naša omladina je vječno revolucionama omladina. I kada to stvarno jeste i kada to nije. Tek tradicije radi ona je revoludonama. I onda kad je sačinjavala 70°/» ili 50°/* članstva SK kao i danas kad sačinjavaju 113%. Ili kad od 265,3 tisuča nezaposlenih (tj. ne nezapolsenih nego lica koja traže zaposlenje ,i isto tako ne siromašan ili bogat već lica s niskim odnosno visokim osobnim dohocima) 44% je omladina. Druga je stvar što je jedan dio te omladine neospjomo nosilac novog i stvaralačkog na različitim područjiraa društvene djelatnosti i asimilator najpozitivnijih tekovina naše povijesti, što još ne znači da omladinu treba tradicionalno u cjelini i uvijek nazivati revolucionaraom. Nesumnjivo da je jedan dio teorijskog društvenog i političkog izraza dospio u ćorsokak i a) inercijom (ne) određenja novih društvenih poiava slareim sadržajem pojmova, b) novim pojmovima koji zanimaju stare na neadekvatan način, c) pojmovima s nejasnim i neodre đenira sadržajem, tj. pojmovima koji su izgubi li svoj prvobitni smisao te se upotrehliavaju u nekom nepreciznom prenesenom značenju. Zato zahtev za semantičkom analizom poi mova, ne kao zahtev za praznim anali/ama riječi, već nasušna potreba spoznaje stvaraosti je i potraga za novim izgubljenim vrijedno stima. U Zagrebu, 13. XII 1967. (odlomak)

MIROSLAV TL'ĐMAN »STUDENTSKI LIST«, ZAGREB

1968/3

STUDENT