Student

ŽARKO BULAJIĆ SEKRETAR UNIVERZITETSKOG KOMITETA SAVEZA KOMUNISTA

Neposredno posle prve sednice Unlverzitetske konferencije SK, za novog sekretara Uni* verzitetskog komiteta SK izabran je žarko Bulajić, redovni profesor Ekonomskog fakuiteta. Posle više godina, ovo je prvi put da je za sckretara SK izabran profesor Univenđteta. Dr žarko Bulajić je rođen 1922. godine, i pc arodnosti je Crnogorac. Doktor je ekonomskin nauka, i odlikovan je Ordenom bratstva i jedlnstva II reda. U Savez komunista primljen je 1941. godine. Od rata, žarko Bulajić se nalazio na više različitih dužnosti. Između ostalog, neposredno posle oslobođenja bio je sekretar narodnooslobodilačkog otlbora sreza Vliusi, izvesno vreme je proveo kao profesionaini politički radnik u Univerzitetskom komitetu itd. Poslednjih nekoiiko godina, Žarko Bulajić je hio na dužnostima sekretar OOSK nastavnlka Ekonomskog fakulteta. člana UK i sekretara Fakultetskog komiteta SK. Pored većeg broja dužnosti, na kojima je uvek bio primeran, i boravka na specijallzaciji u inostranstvu, žarko Bulajić je i autor više značajnih naučnih radova. Između ostaiog, obiavio |e i siedeće naučne radove: Ekonomska iunkcija države, Delo Roze Luksemburg, ZaJrugarstvo u Crnoj Gori, Agraml odnosi u Cr* noj Gori od 1876. do 1912. godine, Nove tendencijc ekonomske nauke u Francuskoj, Građanski ekonomisti o Marksu, Nova verzija Zakona o opadajućim prinosima, itd.

Poznavajući ga kao dobrog čoveka, beskomproralsanog borca i uglednog naućnog radnika, sigumo ie da se za dr Zarka Bulajića može reći da je pravi čovek za sekretara Univerzitetskog koniiteta u đanima kada Univerzitetskom komitelu, no stupaniu na snagu Odluke o reorganizaciji, predstoji veliki i težak posao.

STUDENTSKI GRAD ŠVERCERSKA BERZASTR6 OPREČNA MIŠLJENJA O TEORIJI OTUĐENJA! PESNICI - TROJICA MEĐU 15.000 STR. 7

priča - pismo o NESREĆI STR. 8 AMERIČKI FILM DANAS STR. 9

KUBA—AVANGARDA PROTIV BIROKRATIJE! U PRAGU-DOM ZA STUDENTSKE BRAČNE PAROVE STR. 10 STUDENTSKI TEKSAS STR. II

SOVjETSKI STUDENTI O NAMA STR. 12 HA-HA-HA STR. 16

PAŽNJU KOMUNISTA ČESTO SU ODVLAČILA TEKUćA DNEVNO—POLITIČKA PITANJA

SA PRVE SEDNICE UNIVERZITETSKE KONFERENCIJE SK

DEO EVODNOG IZLAGANJA MILOSAVA PRELIĆA

Bez preteiuija da se daje neka široka ocena političkog stanja 1 da se ovom prilikom ulazi u dublje anallze u tom pogledu, ovde blsmo skrenuli pažnju samo na nekoliko pitanja koja se danas u našoj organizaciji SK, odnosno šire na Univerzitetu susreću, o kojima se ra&pravlja, ili koja se zaobilaze u raspravamu i pored toga šlo sve vlše sazreva saznanje da ćemo morati da prikupimo snage, da se bolje organizujemo i da se upustimo u direktnu iđejnu i političku borbu za njlhovo rešavanje. Osnovne i najveće slabosti u delovima univerzitetske organizaclje SK 1 komunlsta na Univerzitetu uopšte, sadržane su upravo u činjenici da se ne ide direktno na raspravu i zauzimanje političklh stavova o pitanjima koja sc u određenom trenutku, odnosno pcriodu, nalaze u središtu intcrcsovanja studenata i nastuvnika i pobuđuju žive diskusije, koje se često vode spontanu, ne retko praćene elcmentima stihljnosti, bez dovoljno argumentacijc, iil van konteksta borbe za reformu i jačanjc samoupravnih odnosa. Kao primer se mogu navestl diskusije o realno prisutnom problemu zapošljavanje mladih stručnjaka, koje susrećeipo na svakom koraku, a u pogledu kojih se izuzev nekoliko napisa u »Studentu« i jedne šire diskusije koju je organizovao Univerzitelski odbor Saveza studenata, može prethodna ocena sasvim usvojiti. Ustezanje od direktnih konlrontiranja na najaktueliiijim pitanjima, i manevrisanje po vijugavim stazama kompmsimu, dnevno otaljavanje »poslova« i nedovoljna upornost u borbi da ostvarimo ono ito se dogovorimo i usvojimo najčešće su posledica nedovoljne političke analize stanja u našoj sredini i procenjivanja koje ne izvire iz većih ambicija da se dublje pronikne u tokovc univerzitetskog i društvenog života i da se više vidi unapred, u kom pravcu se odvija razvoj odnosa u visokoškolskoj sredini. Pitanje koje prerokupira Ijude na Univerzitetu i drugim školama, o kome se iscrpno govori u raznim prilikama, koje se reprodukuje na raznim nivoima i sredinama jeste pitanje položaja Univerziteta u društvu, pitanjc društvenog položaja i uticaja unlverzitetskih ijudi. Pitanje se dalje raščlanjava i ispoljava u raznim vidovima: od položaja i uticaja u političkom životu, u kulluri, privredi itd., dcj rnaterijalnog položaja univerzitetskih nastavnika i asistenata kao i materijalnog položaja studenata.

AKCIJE ZAPOČINJU I ZAMIRU

Nama nikada nije nedostajala ideja o tome šta bi i kako trebalo uraditi. No, osvrt na penode koji su dolazili posle izvesnih naših skupova na kojima smo usvajali određene stavoye, otkriva nepostojanje kontinuiteta u nastojanjima da se dogovori ostvaruju. Nakon izvesi ?Pg lepo zamišljene i započete akcije zamiru, a pažnju naših organizacija i foruma SK odvlače često neka tekuća, dne\mo-politička pilanja. Ako olvoreno govoruno o uzrocima takvog stanja, onda se, pre svega, postavlja pitanje da li smo stvarno postigli idejno jedinstvo o osnovnim pitanjima daljeg razvoja Univerziteta, razvoja visokog školstva u samoupravnom društvu? Da 11 su saznanja Univerziteta o samom sebi, o koordinatama sopstvenog razvoja dovoljna; da li se u tom pravcu dovoljno organizujemo i koliko pri tome držimo korak sa vrlo dinamičnim promenama u drustveno-ekonomskoj strukturi našeg društva i dodimim područjima društvenih delatnosti... Mi smo društvena zajednica koja je otvcrena prema svim procesima i stručijjacima u svetu, pa i u svetu kulture, nauke, u univerzitetskom svetu. Ljudi sa našeg Univerziteva kako nastavnici tako i studenti, putujući po raznim zemljama, po svim kontinentima i neposredno imaju prilike da osete duh tih savremenih promena, da izučavaju iskustva diugih Univerziteta i zemalja. Kod nas, takođc, vrlo često dolaze Ijudi sa raznih strana sveta, sa svojim iskustvima i pogledima, koja i na taj način imamo mogućnosti da upoznajemo. Bez obzira što se neki napori čine da sc i naša nastojanja na reformi Univerziteta posmatraju u kontekstu tih opštih tendencija razvoja visokog školstva u savremenom svetu, što u tom smlslu određeni doprinos daju dubrovačkl međunarodni seminar »Univerzitet danas« i istoimenl časopis Zajednice jugoslovenskih unlvendteta, vrlo smo blizu istini, ako kažemo da ni izdaleka ne koristimo sve ono što nam je u tom pogledu dostupno, a pogotovu. da ne podvrgavamo saznanja koja sc

kroz široke dodire stiču kritićkom preispltlvanju sa stanovišta naših potreba, našeg ra*voja. Nije mesto da se dogovaramo o sasvim konkretnim vidovima i mogućnostima rada na ovom području, Uostalom, to ne moraju i ne treba da budu pitanja koja će se zatvarati unutar Saveza komunista. Naprotiv, i Udruženje univerzitetskih nastavnika i Savez studenata i, posebno, određeni časopisi i druge publikacije na ovom području, pre svega, treba da budu neposredni nosioci ovog posla. Međutim, na komunistima je da jendu takvu orijentaciju daju da se neposredno angažuju, da povuku ovu aktivnost, da bismo naša razmatranja o reformi, naše stavove o savrenom uuiverzitetu zasnivali na široj osnovi i dugoročnije. Kada je pre skoro tri godine započela bitka za prlvrednu 1 društvenu reformu, to je značilo i ulaženje u period krupnih promena i u oblasti visokog školstva, posebno u pogled'u sistema njegovog finanslranja. U tom pogledu se došlo do saznanja o mnogo čemu što se duplira već i u okviru našeg Univerziteta, o ekstenzivnosti nastavnih programa, u njihovoj opterećenosti istoricizmom, potrebi zaoštravanja kadrovske politike i stvaranju uslova da mladi talentovani stručnjaci dolaze na Univerzitet, koji se istovremeno mora oslobađati onih koji nisu zadovoljili ili koji nisu u mogućnosti da pružaju odgovarajući kvalilet povećanim zahtevima Univerzitetske nastave, o uzrocima neefikasnosti studija, velike proseone dužine njihovog trajanja, dosta nezadovoljavajućeg kvaJiteta itd... .. .Nije samo imiverzitetski, nego i od najšireg društvenog značaja problem to što su vrata univerziteta zatvorena ne samo za one koji bi hteli da se posvete radu na Univerzitetu, nego i u obratnom pravcu: sa Univerziteta gotovo niko ne odlazi. Nepostojanje komunikacije na ovoj relaciji posledica je čitavog spleta elemenata koji karakterišu naš dosadašnji imiverzitet i njegov društveni položaj, ali to može da bude, ako već i nije ćinilac produbljavemja konflikata, činilac sve izrazitijeg zatvaranja u sebe.

O.d univerzitetske organizacije SK se ž pravom očekuje da se na ovom pitanju jasno opledeli, i više od toga, da stupi u akciju kpj'a će voditi rešenjima na samoupravTioj ospovi na širem društvenom planu. To je ujedno jedan od puteva i načina. razbijanja tendencija zaivaranjem naukc i univerziteta u sebe, privredc i politike, opet u posebne grupacije i prevazilaženje ponekađ i isforširanih sukoba i nesporazuma. POSEBEO ZANCAJNO PITANJE POLOŽAJ STUDENATA U SAMOUPRAVLJANJU .

Savez komunista se u narednom periodu kao sa posebno značajnim mora baviti pitanjem položaja studenata u samoupravljanjvi. Time ovaj problem ne svodimo samo na ncposredno učešće u radu ovog ili onog samo-, upravnog tela na fakultetu ili Univerzitetu, nego imamo u vidu širi društveni položaj studenata i uslove i mogućnosti njihovog političkog angažovanja kroz samoupravni sistem i odnose. Udaljenost od centara stvarnog odlućivanja, u uslovi.na u kojima je došlo (u poslednjim godinama) do oseke u drušlveno-poMtičkom delovanju Saveza studenata (u šta ovom prilikom ne bismo šire ulazili, posebno i zbog togu što je Univerzitetska skupština Saveza stuđenata uzela ta pitanja na dnevni red), jedan je od činilaca stvaranja nečeg što, površno posmatrajuči, često nazivamo „političkom nezainteresovanošču” studentske omladine, a što je samo prividna nezainteresovanost koja je posledica određenog položaja van stvanih tokova samoupravljanja i političkog života. U takvim uslovlma se javlja i bunt jeclnog dela studenata koji osećaju potrebu za većim društvenim angažovanjem, imaju energije i želju da se afirmišu u svojoj sredini, a u »svojim« organizacijama ne nalaze stvarne mogućnosti. Cini se da ćemo biti na najboljem putu da se kao komunisti i kao Savez komunisla na ovom području potvrdimo, ako polazimo od ocene da studentska omladina želi da neposredno nosi društvenu odgovornost za određene poslove i zadatkc, a da te odgovornosti nema, ili je nema dovoljno. Uz čitav niz složenih i brojnih pitanja društveno-političkog angažovanja u rešavanju pitanja razvoja visokog školstva i sugestija za diskusiju iznetih u predlogu programa i’ada univerzitetske konferencije, ovo bi bio samo o-, vlašan komentar i prilog diskusiji. Drugi krug pitanja o kojima bi danas trebalo prodiskutovati bila bi ona koja se odnose uže na Saveza komunista i njegovu reorganizc.ciju, na sadržaj i sfnisao tih promena u organizaciii Saveza komunista na Univerzitetu, Umetničkoj akademiji i višim školatha. Univerzitetski komitet ie pre nešto više od mesec dana doneo Odluku o promenama u načinu i oblicima organizovania Saveza komunista na IJniverzitetu, Umetničkoj akademiji .i višim školama. Ništa ne bi b'lo posrešniie i lošije, ako se hi sunmtstavm irvesnim sbva(NASTAVAK \A 3. STRAVI)