Student

NAUČNA KONFERENCIJA O OMLADINI

POVODOM TRECEG STRUCNOG SASTANKA SOCIOLOGA

USplitu je 15. i 16. februara održan simpozijum sociologa sa temom »Družtvend položaj i problemi omladine«. Sooiolozi su hteli »da naučno, tj. realistički i kritički pristupe omladini, izbegavajući kako pesimističke »žalopojke« i »staračka zgražavanja«, tako i Hepotrebne idealizacije i neukusna »ulagivanja«. DRUSTVENI POLO2AJ MLADIH Na ovom simpozijumu su istaknute različite karakteristike današnje generacije mladih: pasivnost (Kuvačić), vreanosni nihilizam (Lukić), psihofiziološko bujanje životne energije i metalna plastičnost, marginalni društveni poloiaj, eniancipacija od autoriteta, otvorenost za novo (Radovanović), itd. Cini se da je Pavle Novosel u svom izlaganju najpotpunije analizirao bitnc karakteristike društvenog položaja mladih: 1. Niži društveni status mladih u odnosu na starije. »To se očituje u nizu situacija u kojima postoje konlakti između starijih i mlađih (npr. od mlađih se očekuje da suviše ne proluslove starijima, čak i onda kada se traži da sudeluju u raspravi; mišljenja starijih se unapred smaitraju boljim i zrelijim, premda to ne mora neminovno biti tako; mlađi moraju iskazivati starijima znakove poštovanja, čekati »svoj red«, itđ.)«. Razlozi ovakvog odnosa prema mladima traže se u nesposobnosti mladih, u njihovoj neodgovomosti, impulsivnosti, neiskustvu. 2. Privremeni i prelazni karakter društvenog položaja mladih. Dmštvena uloga mladog čoveka sastoji se u tome da se on pripremi za određeno zanimanje, za određenu političku ulogu i uopšte za život u svetu odraslih. Ovaj pripremni studij Novosel naziva ulogom novicijata. Ova uloga nosi sobom niz problema kao što su oni koji nastaju iz potrebe za pristajanjem na odnose kakvi vladaju i takozvanim »sekundarnim horizontima«, tj. u neprimarnim gmpama, a dmgi problemi potiču iz pot rebe da sc osigura pogodno mesto u ekonomskoj stmkturi sveta odraslih. DRUŠTVENA POKRETLJIVOST Mihailo Popović, u svom izlaganju »»Drušlveni uslovi i mogućnosti školovanja omladine u Jugoslaviji«, smatra da socijalističko dmštvo treba da omogući maksimalnu dmštvenu pokretljivost, kao i njene socijalne pretpostavke. škola se posmatra kao jedan od glavnih kanala dmštvene pokretljivosti i u tom smislu autor analizira neke teorijske probleme jednog sociološkog istraživanja koje bi odgovorito na* i pitanje »u kojoj meri je omogućeno svim mladim Jugoslovenima, bez obzira na njihovo socijalno poreklo, da putem školovanja razviju svoje sposobnosti i time steknu kvalifikacije neophodne za obavljanje profesionalnih i radnih uloga koje odgovaraju njihovlm sposobnostima«. U najznačajnije činioce koji utiču na mogućnost za školovanje mladih spadaju materijalni uslovi porodice i njen kulturni nivo. Međutim, kada se analiziraju uzroci nejednake zastup!jenosti omladine iz raznih slojeva onda treba uzeti u obzir i niz dmgih činilaca (motivacija za školovanje i dr.). KAKAV JE SOCIJALNI SASTAV STUDENATA Posebno su zanimljive analize koje ukazuju na neke opšte tendencije u razvoju socijalnog

sastava jugoslovenskih studenata za poslednjih petnaestak godina. Iz toga se v:de sledeće činjenice: a) postotak studenata radničkog porekla rastao je brie nego što je rastao postotak radnika u ukupnoj masi stanovništva; b) broj studenata sluibemčkog porekla opadao je u odnosu na broj sluibenika u ukupnoj mast stanovništva; c) broj studenata seoskog porekla rastao je do 1957. gođine, a zatim je počeo da opada ili da stagnira (ovo je donekle posledica i smanjivanja udela poljoprivrednika u ukupnom broju aktivnog stanovništva). M. Janićijević smatra da se u izlaganjima M. Popovića i u stmčnoj štanipi i drugim publikacijaira, iznose iskrivljeni podad o socijalnom poreklu studenata. Do ovoga dolazi usled promene metodologije za prikuplj.anje podataka o zanimanju studentskih roditelja. Potrebno je zato da se izvrše određena preračunavanja i tek onda videti da na našim fakultetima ne studira 13 odsto omladinc iz radničkih porodica već oko 20 odsto. Rudi Supek, u svom izlaganju »Uticaj socijalnog porekla đaka kao dmštveni hendikep«, ukazuje da se kendikep najizrazitije javlja na prelazu iz osnovne u srednju školu, zat'vm hendikepiranost radničke omladme na humanistiČkom studiju (njihova orijentacija ka studiju tehničke i tehnologije)... Kriteriji selekcije u mehanizmima koji omogućuju socijalnu pokretljivost, po mišljenju Ivana Kuvačića, su: obrazovanje, stmčnost, idcjna pripadnost i imovinsko-porodični status. SUKOB GENERACIJA Manilo Broćič određuje pojam generacije kao gmpu Ijudi koja živi u istom vreraenu, približno iste starosne dobi (4 —5 god.), sličnih osobina, dok Vojin Milić shvata generaciju kao društvenu gmpu koja učestvuje u značajnim događajima date epohe. Generaoijsko diferenciranje je istoriska neminovnost (Brooič); sukob generacija je mistifikacija ako se ostane na b'ološkom shvatanju, on je moguć samo ako je reč o otvorenom dmštvu, dinamičkom dmštvu (Supek); osnovni istorijski sukobi ne nastaju kao generacijsfci sukobi, ali to ne zaači da generacijske sukobe treba potcenjivati jer oni zavise od sadržaja dmštverio-istorijskog života. »Poprište sukoba, između generacija ne odvija se samo zbog radnih mesta, već se prvenstveno vodi bitka ko će nametnuti svoje kriterije za napredovanje«. Starije generacije nastoje da zadrže kriterij askriptivnosti. »Nasuprot tome, mladi nastoje kroz svoje aktivnosti nametnuti svoje kanale, tačnije nametnuti one kanale i mehanizme dmštvene oirkulacije, koji im omogučavaju odgovarajući uspeh. To su kanali i mehanizmi ačivmenta dostignuča, izraženi u stepenu školskog obrazovanja« (Lučev). NEZAPOSLENOST MLADIH 0 nezaposlenosti mladih govorio je Miroslav Radovanović u okvim šire sociološke konceptualizacije pmblema »prekobrojne« generaoije u savi'emenom jugoslovenskom dmštvu. Učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih, od 1965. godine jc u stalnom porastu:

1962 34,30 odsto, 63 37,20 odsto, 64 40,26 odsto, 1965 45,67 odslo. Na ovakvo stanje su u svakom slučaju uticali promenljivi uslovi privređivanja. Međutim, ovo nije opravdanje za zatvorenost prema prijemu stručne radne snage (pogotovu što analize ukazuju na deficit stručne radne snage). Kao osnovne uzroke nezaposlenosti Radovanović navodi: 1. prelazak seljaka u industriju, 2. brojne posleratne generacije mladih, 3. usvajanje nove tehnologije. » Ali je, izgleda, osnovni lizrok sa • dašnje situacije neđostatak jasno planiranog razvoja«. OMLADINA I POLITIKA Ovo je jedna od tema kojOj je na ovom stručnom sastanku posvećeno najmaTije pažnje, a i ono što je rečeno svodi se uglavnom na iznošenje poznatih statističkih podataka, i to skoro bez ikakve analize. S. Milošević i D. Miljanić analizirajući ulogu omladine u SKJ i društvu, iznosc sledeće podatke o učešću omladine u SKJ: 1951 39,8 odsto, 1958 23,6 odsto, 1962 18,1 odisto, 1966 11,5 odsto. »Omladina doživljava SK u dve političke ravni. S jedne strane, ona usvaja ideje programa SKJ, a s druge, ona prema nekim manifestacijama SK ima rezervisan stav, kao na primer, prema osnovnim organizacijama i njihovom radu, Nedovoljna efikasnost 00 SK u borbi za ostvarenje programskih načela, rutinerstvo, bavljenje pcrifemim pitanjima i nedostatak borbenosti u uklanjanju deformaoija, čine da slabi interes omladine za Savez komunista«. O (NE)USPEHU DISKUSIJE Na ovom sastanku se pokazalo da naši sociolozi nisu svestrano prišli analizi omladinc, bar ne u onoj meri u kojoj su ga sebi postavili, tj. naučno, realistički i kritički. Vojin Milić, polazeći od konstatacije da se o omladini sociološki može samo u okviru razvijene sociološke teorije koja objašnjava društvo u celini, pa i njene sastavne delove, smatra da na ovom sastanku nije bilo teorijskog okvira za proučavanje omladine, što je dovelo do situacije da se »neodređenom dmštvu suprotstavlja neodređen pojam omladine«. Ukazujući na nizak nivo nekih saopštenja, on smatra da onaj »ko hoće da teoriše o omladini treba da poznaje ono što je o njoj napisano«. Da zaključimo: 1) Nivo saopštenja na ovom skupu se uglavnom kretao između loše teorije (teorije koja to u stvari nije) i iznošenja statističkih podataka zvanične statistike i »empirijskih istražavanja« bez ikakve kvalitativne analize. (Cinjenica je da je bilo lošijih saopštenja od prosečnih seminarskih radova studenata sociologije). 2) Mnogi važni dmštveni problemi omladine su ili potpuno zapostavljeni ili nepotpuno obrađeni. Da navedemo samo neke: problem slojeritosti omladine, odnos omladine i politike, problem dmštveno zapostavljenih gmpa omladine, položaj mladih na selu, odnos omladine prema radu.

SRECKO MIHAJLOVIC

IDEOLOŠKO POLITIČKE POZICIJE STUDENATA RADNIČKOG POREKLA

SOCIJALNA STRATIFIKACIJA OMLADINE ILI

Vcć godinama, prilikom razmatranja op .šteg društvenog položaja omladine, mno go se govori i o njenom materijalnom položaju. 0 tome se toliko raspravlja zato što je to ekonomski status omladine od velikog značaja d za njeno političko i ideološko oprc deljenje. Od tog statusa u velikoj meri zavisi i sam karakter idejne platforme sa koje omladina nastupa, uz koje društvene i političke snage pristaje, za koje se vrijednosti u društvu bori. Kada je riječ o ovom problemu, posebna pažnja pridaje se radničkoj i zemljoradničkoi omladini tj. omladini koja potiče iz materijalno slabije postojećih porodica i društvenih sredina. I stalno se ističe da je taj ddo omladine u izrazito nepovoljnom materijalnom položaju, tj. u položaju koji mu ne dozvoljava da še razvija pod istim ili bar sličnim uslovima kao i drugi dijelovi omladine, oni koji potiču dz viših društvenih slojeva. Shodno tome, mnogo se govori o »reprodukciji intelipencije«, o tome da u školama, a posebno u višim i visokim, ima malo djece iz radničkih porodica, itd. Ovo je pitanje toliko važno da mu se pažnja ne posvećuje samo u redovima omladine i studenata. Na petom kongresu Saveza sindikata Jugoslaviie, na primer, konstatovano je da se »u~ predškolskim ustanovama, zatim u Laletskim i muzičkim školama, u koje zajednica ulaže velika sredstva, najmanje školuju deca radnika sa niskim ličnim dohoouna«. DaIje je rečeno da »u grupi škola drugog stupnja 85 odsto radničke dece nalazi se u školama učenika u privredi i vt školama sa prakbc nom obukom«. Zatim je konstatovano đa »jos veće raslcjavanie postoii u tehničkim školama i u snmnnzjiama«. Na kraju, primećuje se da »na Zasrebačkom sveučiilištu ima svega 14 odsto studenata iz rađničkih porodica«. (Treba naravno imati i malo sumnje u podatke

kao što jc onaj da je među studentima svega 13 procenata radničke dcce, kako je nedavno pokazao i jedan sociolog). Ovakve pritike stvaraju mnogostruke i vrlo ozbiljne društvene i političke posljedice. Na društvenom planu aktualizuje se (i dramatizuje) pitanje jednakih uslova i jednakih prava. Na političkom planu to pogodujc i doprinosi javljanju i održavanju devijacija i skrctanja u omladimskim krugovima ( i to baš intelektualnim, studentskim). Jer, veoina visokoškolske omladine ima »visoko porijeklo«, odrasla je i vaspitala se u uslovima kop su povoljniji od prosječnih, tj. od »jugoslovenskog standarda«. U našim uslovima, socijalno porijeklo ne može da pruži prave odgovore na niž pitanja koja se u razgovorima o omladini postavljaju. Ali, može se tvrditi, da se određene pojave među intelektuailinom omladinom; »intelcktualistička«, tj. kvaziliberalistička i malograđanska shvatanja; kritizerski odnos prema opštem društvenom razvitku ili prema pojedinim problemima koji se u toku toga razvdtka javljaju; pomalo rni»oodaštavajuči odnos prema fizičkom radu i njegovom nagrađivanju, pa otuda i nrema društvenoj ulozi, političkoj svijesti i kultumom nivoii »fiftičkih radnika«; zatim pojave kao što su komercijalizam i one njemu srodne, da se ove pojave, dakle, mogu povezati sa konkrelnim uslovima u kojima se razvijala ta omladiina. Omladini se ponekad prebacuje izviestan konformizam, nerevolucionamost i sl. Kakav je smisao takvih sudova? Prije svega. to je 'često neopravdano uopštavanje. Ako toga ima, onda se to najviše odnosi na onai manji dio omladine koji ne vidi svoju neposrednu potrebu, a ne uviđa ui opšti društveni interes. da se bude revolucionaran, ti. da se stalno teži ka prevazilaženju postojećeg i stvaranjn n<v

vog. Nerevolucianaran je onaj koji se na duži rok zadovoljava statusom kvo, a omladina, uzeta u celini, a posebno radnička omladina. to nije. Zbog svega ovoga, mislim da je neophodno i neodložno da se u društvenom sistemu uopšte. a posebno u sisternu nagrađivanja i u sistemu školstva, osobito visokog, pronađu adekvatna i trajna rješenja koja bi onu kateeoriju radnih Ijudi koju nazivamo radničkom klasom i onu kategoriju omladine koju nazivamo radničkom omladinom u materijalnom pogledu što potpunije i stvarnije izjedtiačila sa drugim kategorijama radnih Ijudi i omladinc. Chde je važna i uloga Saveza komunista. Mislim da je u tom smislu prilično značajna misao koju podvlači Ivo Brkljačić, kad kaže da se »uloga, historijski smisao i opravdanost samog postojanja partijc radničke klasc sastoji u stalnom revolucionarnom mijenjanju ekdnomskih uvjeta života radničkc klase«. (»Naše teme«, 12 j \966). Značajno je, čini mi se, i ono što je (u intervjuu listu »Mladost«) rekao drug Mijalko Todorović, On kaže: »Sigumo je da, osim teorijsko-ideološkog objašnjavanja ovih pojava, nedostaju i neke efikasnije mere u sistemu, koje treba da izgradimo... Izvesna korektura. koju sami društveni odnosi nameču, svakako je potrebna. To bi onda mladima davalo šanse da mnogo ravnopravnije startuju u život, pa prmea tome i da se razvijaju«. Dakle, od presudnog je značaja za dalji rcvolucionami preobražaj proizvodnih i drugih hitnih društvenih odnosa da -se i radnička klasa u celini i njena mlada generaci.ja, sistematski. neometano i svestrano uzdiže i Pbrazuje. Ako ie, pak. riječ o sistemu konkretnih i praktičnih mjera za postizanje ovoga cilja, mislim da ie pobolišanje sistema stipendiranja( a ne samo kreditiranja) radničkog podrhlatka vrlo cfikasno.

Iz studentske štampe

PUOTESTNO PISMO MAKEDONSKIH STUDENATA 20. prošlog meseca Klub studenata u Ohridu održao je godišnju konferenciju na kojoj su uzeli učcšće veliki broj studenata i društvenopolitičkih radnika grada Ohrida. Na ovom sastanku pročitano je i protestno pismo protiv pisanja bugarske štampe i protiv stavova javnih skupova koji služe kao tribina za rasplamsavanje velikobugarskog šovuuzma i aspiracija na leritorlje Makedonije, pri tome falsifikujući istoriju makedonske nacije. Pro testno pismo je poslato Univerzitctskom odboru Saveza studenata .Tugoslavije, odboru SSJ. Centralnom komitetu SO Makedonije, Centralnom komitetu SOJ. PREKO UNIVERZITETSKOG OOBORA SA VEZA STUDENATA MAKEDONUE SKOP LJE BUGARSKOM UDRUZENJU STUDENATA U SOFIJI Mi, studenti iz grada KUmenta i Prličeva Ohrid. najenergičnije protestujemo protlv sve češćih pojava vellkobugarskog šovinizma i nacionalizma koji vređa makedonsku naciju I pre ko nje ceo jugoslovcnski narod. Smatramo da ovakve pojave nemaju nikakvu realnu osnovu i znače podhranjivanje šovinističkih i nacionalističkih eiemenata, a. tako đe, predstavijaju potencijalnu opasnost po mcđususedske odnose. Molimo vas, da u najskorije vreme upoznatc Bugarsko udruženje studennta sa našim stavovima iznesenim u ovom pismu, kao i da lh predupredite da smo mi studenti iz Ohrida kao Ohriđani i kao Makedonci uvek bill i dalje. čcmo ostati verni sinovi makedonske nacije l silom argumenata energično ćemo se suproslaviti ovakvim i sličnim pojavama i dosledno ćemo braniti boju makedonske nacije. OD STUDENATA GRADA KLIMENTA I PRU CEVA OHRID (STUDENTSKI ZBOR. SKOPU I

Da li je „Čangi" i sada amoralan

... U savremenoj literaturi poslednjih god> na kod nas se pojavila nova književnn mlađo't sa novim svelovima. Cim se pojavila ona darcvita generacija pi'ozaista, koju Zlatko Markus dobro etiketira kao jugoslovenske saumiste, icdan od njenih prvih plodova »Gubilište« Mirka Kovača naišlo je na otpore u istočnoj Hercc govini, o kojoj je pisac i pisao. Sduacija ok) »Gubilišta« bila je pomalo smešna, poviše tu žna. Ni krivo ni dužno »Gubilištc« je stigio na gubilišle koje su inscenirali vešti vatrogasci mostarskog sreza. Roman, normalno, nije zabranjen, ali je u tom vremenu otprilike, ra branjen roman o omladini Alojza Majetića »Cangi«. U svoje vreme Majetićcva razmišljanja o omladini su zaista bila uskostrana, nc ođveć ozbiljna, ali ni zlonamerna. Dok smo gradili autoputeve, onda smo ipak bi ! i druga. • ji, Sta danas rade naši vršnjaci? Da li ie 5 sad■» »Cangi« amoralan? On nije gov'orio čistu istmu ali nijc ni Prekobrojna, samo, nama su jed ne lagarije draže od drug'h. Ako prođc poneka godina čak i omladini će možda, Cangi biti ostareo, smešan, bezazlen. Cangijev jezik, uistinu isforsiran, .lategnut, zatiim nekc Inscivne scenicc iz omladlnskih zabava, namah posive pred jczikom jcdnog veoma mladog i darovitog srpskog pripovcdaća Afl/r sava Savića koji se nedavno javio sa svega nekoliko kratkih priča kojc, ipak, nc vrcđaju ja>ni moral. Naveščemo fragmentc iz priča •♦U baraci« (Vidici 113) i »Pcrlonskc košulje« (»Studcnt«): ... Zavrnu joj sukniu i blatnjavom cokulom nagazi na stomak. Fatima jeknu. Übrza sa mrmljanjem: tvist, ivist, brže, brže, svrši, svrši. E, jesi teška kirveštija! uzvnknu Kabuza... Kunjao je, mrmljao- turi malo slamc da ti hoIjc planc, luri nialo putcra da ti se boljc utera, luri malo vode da ti bolje ode... Možeš maio za kitu da me ćapiš, reče Krto, istu rajuči pcsnice... Obojica se stvoriše prcko jednog zidara; joj, golopičastu vam sestru! jeknu zidar... Iza takva govna sam se 13bačio.., ... I glavu će skršiti zbog one pizdulje. brljavko jedan... Jcdan izuzetno talentovan pisac kao Milisav Savić ne bi morao toliko da insistira na banalnostima jer se smelost jednog pisca danas ne ogleda u plasimju što lascivnijih fraza koje drugi pisci nisu koristili već u snazi dvoboja sa vremenom koje ga okružuje. To je i lažna avangarda... Pravi sivaraoci grade, a slabiji ruše, pre preke su iste.

PERO ZUBAC

►INDEX, NOVI S.\P

Strana 4.

STUDEMT

1968/7