Student

"seljaci" i "skorojevići"

Pitanje »Stuđent u gradu«, koje je »Stu* dent« opravdano pokrenuo, ne može se ровшаtratd odvojeno od pitanja položaja Univerziteta u gradu kao celine i njihovog međusobnog odnosa. Upravo nerešenost ovog drugog pitanja dobrim je delom uzrok postojanja ovog prvog; tj. iz nerešenog odnosa grada ргеша Univerzitetu uglavnom proizilazi nepovoljan stav, гекJo bi se, neraspoloženje grada i građana prerna studentima. Ne treba biti pesimista pa verovati da će diskusija o temi »Studenti u gradu« ukazivati isključivo na negatuvne strane ovog problema. Grad na Univerzitet gleda kao na neko siroče, ili pastorče koga upućuje na drugu rodbiaiu Republiku i Federaciju. kad god se Univerzitet pojavi sa materijalnim i sličnim zahtevima pred Skupštinu Grada. АИ, kad traži sredstva ođ republike i federcaije, onda se Grad poziva na Univerzitet i njegove zahteve. Takav je odnos Grada i prema svim delovima koji čine Univerzitet, posebno prema objektima studentskog standarda. (Na primer, struju, vođu, člstoću i druge komunalne usluge Skupštlna Grada naplaćuje od domova po skupljof tarifi tretirajući ih kao privredne organizaclje a ne kao stambene zgrade). Slično se događa i kada je reč o izgradnji i finansiranju objekata studentskog standarda. Na ono što se izgrađuje za studente gleda se kao na nešto što je tuđe, što ne pripada Gradu. 0 tome neka se stara Univerzitet, Republika i Federacija. Ovo potvrđuje i činjenica da su stanari Studentskog grada, Rezoluciju koja doneta na godišnjoj skupštini i u kojoj se traži izgradnja doma kulture (pa čak i ulično osvetljenje) u Studentskom gradu, morali cla upute nikom drugom nego predsedniku Skupštme Srbije. Da podsetimo: Studentski građ se nalazi u Novom Beogradu, I Opština i Skupšlina Grada, umesto da uzmu u razmatranjc Rezoluciju, uputili su njenog nosioca (odnošno donosioca) da najpre zakuca na vrata Miloša Minića a odatle dalje (prema gore). Ovaj је to i učinio. Dakle, Univerzitet za Grad predstavlja nužno zlo, nešto što se mora trpeti.

OTVORENA NETRPEUIVOST Iz takvog negativnog odnosa Grada prema Umverzitetu dobrim delom (bar sada) proizilazi i negativan, nekorektan odnos građana prema studentima, koji poprima karakter odbojnosti, ignorisanja i omalovažavanja. Treba napomenuti da se problem odnosa građana ргеma studentima svodi i ograničava na odnos prema studentima iz unutrašnjosti koji žive u Beogradu. Studenti iz Beograda su građani i za njih ovaj problem ne postoji. Kad je reč o ličnoj netrpeljivosti građana prema studentima, možemo uglavnom razlikovati dva tipa netrpeljivosti. Najpre, otvorenu netrpeljivost prema studentima ispoljavaju oni građani koji su profesionalno upućeni na studente (koridukter, milioionari itd.). Drugo, građani koji nemaju nikakav dodir sa studentiraa, ne primećuju ih, ignorišu i oraalovažavaju, što je indirektan vid netrpeljivosti prema njima. 1 DA LI SU STAROSEDEOCI UGROŽENI? I Osećanje ugroženosti građana od studenata prerasta u potrebu za ocibranom i isključuje svaku raspoloživost i otvorenost za komunikaoiju. Koreni ove pojave su dublji i imaju donekle svoju osnovu u tradiciji; povlače se još od рге rata, kada je grad sa velikim istorijskim zakašnjenjem formirao buržoaski mentalitet. Ako poidsetnmo na to da još i danas mnogi tzv. starosedeoci osporavaju (naravno ne zv r anično i javno) pravo na zvanje Beograđanin čak i onima koji su, nakon višegodišnjcg ratovanja, isterali poslednje okupatore i <z Beograda, onda nam neće biti teško objasniti jednu iracionalnu potrebu gazdarica aristokratskog i trgovačkog porekla da od doŠljaka u Beogradu (dakle i studenata) nadoknađuju ono što im je socijalističkom eksproprijacijom oduzeto, pri svođenju njjhove stambene površine na socijalistički maksimum. Ovc gazdarice, kojima su se u novije vreme priključili i mnogi novonridošli, ne mogu da se oslobode buržoaskog načina privređivanja. Naime, da im mrtvi kapital (stan)

privređuje bez njihovog rada. Tako se događa da studenti, stanujući samo u jednoj trećini sobe, plaćaju stanodavcu svu stanarinu (ili više) koju ovaj plaća stambenom preduzeću. Samim tim što se sporo napreduje sa izgradnjom objekata studentskog standarda (domova i геstorana) omogućuje se da ovakvo stanje i daIje traje. Ono što zabrinjava to je činjenica da se socijaliističkom izgradnjom i formiranjem socijalističkih odnosa mogućnost za ovaj dualitet građani-studenti nije znatno umanjila. Nisu ukinuti, pre svega, maternjalni uslovi koji ovaj dualitet stvaraju. Naprotiv, stanje je poprimilo jeđnu drugu, reklo bi se mnogo složeniju formu. Danas se i deca onih koji su se u Beogradu nastanili posle rata sve više solidarišu sa starosedeocima i njihovim naslednicima u neraspoloženju prema studentima-došljacima. Ova antistudentska solidarnost kod pridošlih građana uglavnom je rezultat materijalnog položaja koji su stekli. Zaboravili su na svoje poreklo: neki čak i na to da su nekad bili i studenti i u mnogo nepovoljnijim uslovima od današnjih. Studenti su tako suočeni (osim sa starosedeocima) i sa skorojevićima kojima su materijalni uslovi, dolazak i život u Beogradu omogućili da se prilagode »duhu vremena«. Tako i student! I omladlna iz Beograda gledaju na studente iz unutrašnjosti kao na »seIjake«, gladnu sirotinju koja je svačemu sklona 1 koja je došla u grad da dobije diplomu, da tražl posao 1 stan u Beogradu 1 da tako ugrožava i stešnjava one čiji su čak i preci гоđeni u Beogradu. I to sve uprkos člnjenici; đa studenti iz unutrašnjosti postižu bolje rezultate u učenju što nije u skladu sa uslovima u kojima živc. DOM OMLADINE OGLEDALO SLOJEVITOSTI , Planske akcije ni od strane Grada, niti od strane organizacija u njemu, od kojih se oče-

kivalo da ovakve pojave bar kod amladine spreče, птје bilo. Grad je, na primer, našao dovoljno sredstava da izgradi Dom omladine i to (tako barem sada izgleda) za određenu beogradsku omladinu, ali ne i za studeotsku. Kad je reč o Domu omladine, radu u njemu i njegovom programu, dakle o onome: šta, koliko i kome pruža, onda se na mnogo stvari mora ukazati s puno gneva. Oni koji su planirali Dom omladine i rad u njemu kao da su hteli da se omladina izdiferencira po slojevlma l grupama; ima se utisak da su ga otvorill samo *a svoju malobrojnu decu. Kažem, takav se uti_sak stiče kada se uzme u obizr ko sve dolazi u Dom omladine. Da bi, na pnioner, afirraisano SKUD »ž. J. španac« priredilo koncert u Domu omladine, moralo bi da plati otprilike onoliko koliko mu kao godišnju dotaciju daje Odbor Saveza studenata Studentskog grada. Dom omladine je odličan primer da se uoči socijalna slojevitost omladine. Najbogatlj! idu na koncerte i igranke i u kafanu »Sunce«; manje bogatl u pozorišta I na koncerte; srednje bogati, ili srednje siromašni, idu u bioskop i na trećeligaške fudbalske utakmice; siromašni studenti sede u zagušljivim i prljavim klubovima, adaptiranim najčešće u podrumima zgrada fakulteta; a najsiromašnijl šetaju (ako je lepo vreme). Dakle, postoji socijalna diferencijacija među omladinom i postoje uslovi којт ie omogućavaju. Ne postoje nikakve planske akcije da se ona prevaziđe. Ne postoje onda ni mogućnosti da se izbegne netrpeljivost građana (i gradske omladine) prema nižim slpjevima (u koje uglavnom spadaju i studenti iz unutrašnjosti). Umesto jednakosti, postoji slojevltost. Umesto slaganja, sukob. Dijalog se često svodi na đve rečenice: »Vi ste seljaci« (građani studentima) i »Vi ste šizovi i skorojevioi« (studenti građanima). Istina, bolje se isplati bit skorojević i šiz nego seljak (u Beogradu), Ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog toga što је ono prvo modernije. đorđije uskokovic

ĐORĐIJE USKOKOVIĆ

plan je dobar ali...

Na sednici Univerzitetskog saveta, u januaru ove godine, usvojen je trogodišnji investicioni plan izgradnje, rekonstrukcjje, adaptacije i održavanja objekata studentskog standarda Univerziteta u Beogradu za period od 1968. do 1970. godine. Treba ođmah napomenuti da zahtevi u ovom Planu nisu ni шаЈо neskromni, iako je reč o 70 miliona no'in dinara, to su najnužnije potrebe za ovaj vremenski interval. Imamo razloga i da pohvaJimo donošenje ovakvog plana kojim bi se, v n, 23 y re me, rešio jedan deo studentskiJi teškoća, jer u đosadašnjim planovima, Koji su obično donošeni za jednu godinu, nije mogla da se prcdvidi izgradnja večih objekata. PET NOVIH DOMOVA Obrazloženje da je još mnogo mesta u studentskim domovima nije teško naći. Zbog nedovoljnog broja mesta u postojećim domovima, već više godina ргеко četiri hiljade studenata koji ispunjavaju školske i materijalne uslove traže smeštaj kod privatnih stanodavaca. Osim toga, i neki postojeći domovi vrlo su dotrajali, pa se ne isplati da se opremaju i održavaju. Podizanjem pct novih domova, u kojima oJ trebalo da se smesti oko tri i po hiljade studenata. znatno bi se üblažio nedostatak mesta u sadašnjim domovnma. Tako se plamra izgradnja novog doma ~Ritat Burdžević« sa hiljadu ležaja, odgovarajućim dmštvenim prostorijama i restoranom za dve mljade obroka dnevno. Ovi radovi koštali bi 10 miliona novih dinara, a trebalo bi da ih unansira Republička zajednica obrazovanja i Hepublično Ir\ r ršno veče. Pored postojećeg doma »Vera Blagojevič«, u Dalmatinskoj ulici, neophodno je da se izgradi novi paviljon sa 300 ležaja i sa društvenim prostoriiama. Isto tako, u dvorištu doma »Vera nlagojević«, u ulici 27. marta, moguće je izgrasa 500 mesta. ukoliko se odobre sredstva, konačno će se ? Ve g°dine pristupiti izgradnji doma kod Pancevackog mosta. U njemu će moći da stanuje т-if гагll 600 stućenata. i 7», ж Ј е u đa se za ovaj period - ?radi moderan dom za strane studente kojih r e °S r adu sada ima oko 700. Najveći problem dem i e ishrana, jer sc u svim stuntskim restoramma pripremaju samo naša 1е? ° Папа a ’, I z ? ra dnjom doma sa 1.050 2 a J a> društvenim prostorijama i restoranom Qve hiljade obroka, verovatno bi se njihov

problem rešio. Dom bi koštao oko 26 mdliona novih dmara, a trebalo bi da ga finansira Savezno izvršno veće. DOM KULTURE VEć OVE GODINE? Dom kulutre u Novom Beogradu postavlja se na dnevni red gotovo svih skupova stanovnika Stuđentskog grada. Рге nekoliko dana upućena je Rezoluciia Skupštini Srbije, koju je potpisalo nekoliko niljada studenata, Dom bi, prema ovom planu, trebalo da zadovolji kulturno-zabavne potrebe ргеко šest hil jada studenata. Osira dvorane sa 500 sedišta i uređaja za prikazivanje filmova Dom bi imao i ргоstorije za sve sekcije studentskog KUD »Žlkica Jovanović-брагшс«. Takođe bi imao biblioteku, četiri čitaonice, zdravstveni centar, prostorije Saveza studenata, razglasne stanice i sl. Njegova gradnja koštala bi oko tri i j>o miliona novih dinara. Radovi bi trebalo da počnu već ove godine, a bili bi završeni 1970. Predloženo je da sredstva za Dom izdvoje SkupŠtina i Republičko Izvršno veče. Planirani su takođe i naknadni građevinski rađovi za dovršenje fiskultume salc pri domu »4. april« i početni radovi za izgradnju sportskih terena u Novom Beogradu i sportskih terena u Kragujevcu. ♦ » » Za adaptaciju i rekonstrukciju postpiećih studentskih domova i restorana potrebno јс oko pet i po miliona n. dinara, koji bi trcbalo da dodele Izvršno veće Srbije i Republička zajednica obrazovanja. Najviše sredstava potrebno je Studentskom gradu za priključivanje na toplovodnu mrežu toplane u Novom Beogradu. Zatim slede rekonstrukcija tzv. prolaznih soba u »Patrisu Lumumbi«, rekonstmkcija Restorana broj 1, doma i restorana u Prištini i postavljanje uređaja za centralno grejanje u odmaralištu na Avali. * * * Za redovno ođržavanje i opremanje društvenih klubov’a i sportskih terena u 1968. godini zahteva se nešto manje od tri miliona n. dinara. To je, kako se konstatuje u obrazloženju, miniraalan iznos i obuhvata samo najnužmje opravke. Naravno, ne treba se prerano radovati. O ovom Planu će se razgovarati u Zajednici obrazovanja i Republičkom izvršnora veću od Čega zavisi da li će ovi zahtevi Univerzitela kojima bi se, рге svega, uticalo na standard studenata. naići na razumevanje. R - pavicevic

R. PAVICEVIC

AMO-TAMO PO UNIVERZITETU

Utorak 2. aporil »Pylj|tve шке« Jugoslovensko dramsko pozorište, 19,30 časova (ulaznice sa popustom) Sreda 3. april »Revija i ijubav« Atelje 212 20,00 časova (sa popustom). X međunarodna izložba fotografije Dom omladine, 18,00 časova. 4. april Izložba likovnih i primenejnih radova studenata Beogradskog univerziteta Dom omjadime, 19,15 ČtLS Svečana sednica UO SSJ BU Svečana sala Rektorata 10,00 čas. Otkrivanje spomen ploče Akademskog 4 kino kluba Terazije 12,00 čas. Svečana priredba, Dom omladine 22,00 čas. Drugarsko veče Dom omladine 22.00 časa. Filmske projekcije AKK Dom omlidine 18,00 čas. Takmičenje u govorništvu Pravni fakultet 20,00 h Subota 6, april Veče poezije Dom omladine 20-00 čas. Koncert narodnih pesama 1 igara 20.00 čas.

DEMANTI PERPJEKJE

PISMO UREDNISTVU U broju »Studenta« od 19. marta 1968. godine, u mbrici »Amo-tamo po Univeav.itetu«, objavljen je članak H. Z. pod naslovom »Регрјекја pred rasformiranjem?« Nadajući se da ćemo u vašem listu dobiti skroman prostor, želimo da obavestimo čitaoce »Studenta« o dmgim, ali i istlnltim podacima o radu književnomuzičkog društva studenta Albanske narodnosti na Beogradskom univerzitetu, Prošlogodišnja aktivnost »PERPJEKJE« o kojoj piše autor teksta spada među najbogatije u njenom dcsetogodišnjem razvoiu. Književna sekcija koja se, uzgred da kažemo, ne zove »Migjani«, održala je četiri književnc večeri i to vrlo uspele, dok autor H. Z. pominjc samo jedno, po njemu neuspelo! Muzička sekcija održala je 14 konccrata, a u članku se pominju samo dva! Ovim brojkama dokazujemo neistinost podataka u članku H, Z. i pitamo se kako ie do njih došao pošto ni jedan član uprave Dmštva ne poznaje autora sa ovim inicijalima i nije sa njim kontaktirao. Pitamo se: kako je aulor, ne poznajući ni najmanju našu aktivnost, dao sebi pravo da napiše članak pun kritike o našem dosadašnjem radu. Kako da komentarišemo pocntu članlta u kojoj se govori o karijerizmu nekolicine članova uprave kada naše dmštvo radi na čisto amaterskim principima, ponekad sa svega 100 hiljada s. dinara pomoči. »Perpjekja« nema mogućnosti da bilo kom članu da i jedan dinar, a kamoli da mu obezbedi neku zavidnu karijeru. Žao nam је, dmže uredniče, što ste vrlo olako shvatili jedan članak (čiji motiv i eventualnu tendenciju nečemo komentarisati јег ne služi na čast ni Vama ni Vašcm cenienom listu) i što se niste pobrinuli za

PROGRAM PROSLAVE 4. APRILA DANA STUDENATA

Omladinsko naselje radnih brigada N. Beograd Nedelja 7. april Peta izložba fotogralijć' Studenata BU Salon fotografije na Bulevam revolucije 11,00 čas. »Indeks karavan« susret ferdjalaca na Stražilovu. Ispaljivanje rakete lisičji jarak. Repriza svečane priredbe za Studentski grad Radnički univerzitet Novi Beo! grad 20,00 časova. Ponedeljak 8. april »Mazepa« Narodno pozorište 20,00 časova (sa popustom). Utoraik 9. april Konoert narodnih pesama i igara Dom omladinc 20 h. Koncert Simfonijskog orkestra Doma JNA, solisti studenti Muzičke akademije Kolarčcv narodni univerzitet 20,00 časova Sreda 10. april »Jesenjin sa. masama« Miting poeaije Bezisitan 18,00 časova Koncert studenata Muzičke akademijc Dom omladine 20,00 časova. Diskusija na tribini Doma omladine 20,00 čas.

proveru podataka, što je svakako biia Vaša clužnost. Mogli ste da dođote do Studentskog grada gde naše Društvo postoji, radi i razvija se već 10 godina. Uz drugarske pozdrave, za »Perpjekju« MI/STAFA CAKAJ, PREDSRDNIK ODGOVOR AUTORA U članku objavljenom 20. marta obuhvatio sam samo period između dve poslednje skupštine (od oktobra 1967. do 12 marta 1968.). Svi navedeni podaoi o radu Društva u tom penodu su tačni i mogu se proveritd u zapisniku sa Vanredne skupštine. Dakle, od planiranih osam koncerata održana su samo dva, a literama grupa je održala isamo jedno književno veče. Međutim, greškom urednika Ш korektora, bilo je sledećih izmena u tekstu: 1. Umesto naslova »Регрјекја« čeka boIjc dane, greškom je odštampano »Prepjekја« pred rasformiranjem, 2. Umesto: »Društvo čiji je ugled potpuno narušen i kome preti rasformiranje«, trebalo je da stoji: »Kritikovani članovi Uprave društva neće da ustupe svoja mesta mlađim dmgovima, mada je jasno da svojim postupcima namšavaju ugled Dmštva«. 3. Umesto: »Novi predsednik Dmštva Cakaj Mustafa neće verovatno biti u mogućnosti da sam preuzme teret sređivanja odnosa u Dmštvu«, trebalo je da stoji: »Da li će novi predsednik Cakaj Mustafa biti u mogućnosti da sam sredi odnose u Dmštvu?«. što se tiče napomene da se literarna grupa Društva ne zove »Migjemi«, ne znam zašto je i na poslednjoj Vanrednoj skupštini ■grupa pominjana pod tim imenom. Primedba da niko iz Dmštva ne poznaje autora teksta, neodrživa je, jer sam ja jedan od najstarijih članova »Регрјекје«, a posle objavlj-’vanja teksta ja sam se u Dmštvu predstavio kao autor. hamez zhvbt

HAMEZ ZHUBT

STUDENI

5.