Student

UNIVERZITETSKI ODBOR-UVREĐENI SUDIJA

REAGOVANJA POVODOM SAOPŠTENJA UNIVERZITETSKOG ODBORA

Na Filozofskom fakultctu 18. aprila održain je opšti zbor studenata na kome se ras_ pravljalo o političkim posledicama kon zazva^a a kcija za podršku studentima Poljske, a koju su pokrenuli studenti ovog fakulteta. Kao što jc poznato, studenti socioJogije su predložili da se poljskim studentima uputi pismo u kome će se pružlti puna podrška njibovoj progresivnoj borbi. Ovaj predlog koja je dat na sastanku ogranka SIC sociolo gije) prihvaćili su studenti ostalih grupa i potpisali se pojedinačno na pismo solidarnos’ti, a pored njih su tc učmili 5 mnogi studenti nekih drugih fakulteta. Akciiu jc prihvatio i podr žao i Fakultetski odbor SSJ Filozofskog fakul teta na sastanku od 11 aprila. Odmah potom obavešten ie Umverzitetski odbor SSJ o toku akcijc i o tckstu pisma, pa je na sastanku od 13. aprila raspravl{ao o svemu u vezi sa događajima u Poljskoj i večinom glasova odlučio da u »Studentu« od 16. aprila, objavi saopštenje pod naslovom: »Saopštenjc Unlverzltetskog cdbora Savcza studćnata povo'dom neklh studentsklh akcija vezanih za događaje u Poljskoj)« U saopštenlu sc, kao šlo je po/nato, izražava геzerva ргсша takvom načinu vođenja akcija (tj. kako su jc vodili studenti Filorofskog fakulteta). i osuđuju se »sve akcije kojii se, sprovode fzvan organtzacljc Saveza studenata«, kaic se ».. . da jc najboljl načln pcdrške soctjaltstlčklm profiresivtum snagarna u Poljskoj . .. naSe poverenje u njihovu sopstvenu snagu...« da su »neke grupe« koie su vodile akciju »Izgublle I r. vlda kom pleksnost situacije I tcžinu dtlcma koje sc sada razreš«vaju u PoMskoj, (c su nilhovc akcije doblie prcviše jednostran vid«, itd. Studenli koji su potpisali pomenuto pismo solidamos'ti, a i mnogi koji nisu, bili su vrlo ogorčeni na ovakvo rcagovanje njihovog predstavniČkog organa, tj. Univcrzitctskog odbora, koji se praktično ogradio ocl ove akcije, smatrajući cla njen raetod nije prihvatljiv. Sfoga је i došlo clo zbora studenata celog Filozofskog fakulteta, đa bi se još jednom preispitao smisao akcije. Sam tok sastanka bio jc vrlo buran. Predsednik Odbora Pclar Ignjatović još jedпош je izneo nekc stavove i argumcnte, ističući da Odbor nije za postizanje lakvih akcija, ali da obavezno traži prethodno dogovaranje j planiranje akcija. On je napomenuo da se ne bi mogla tako olako prihvatiti formulaoija: »Pružamo bezrezervnu podršku...« pošto nismo sigumi kakvo je pravo stanje, kakva je pozadina svega, kakve snage tamo deluju, itd. On se trudio da übedi ovaj skup da je to pretež-

no uverenje na Univerzitetu i da je postojao pritisak od strane studenata drugih rakulteta da se napravi takvo saopštenjc. PROTIT INSTITUCIONALIZACIJE AKCIJA Ovakav stav Odbora okrakterisan jc kao birokratska težnja da se svc akcljc izvode na slarl, forumski, »kunalisani« nnčin. To jc težnja ka institucionalizaclj] akcija, a smisao* reorganizacije upravo jc suprolan ovakvoj težnji. Stoga su sc čula i rmšljenja da bi trebalo opozvati sadašnje predstavnike u UO. Tnsistiranje Odbora da je najbolji vid nođrške poljskmi studentima poverenje u njihovu snagu okarakterisano jc kao izolacionistička politika, a »zatvaranje u puževu kućicu čisti je malograđanski cgoizam«, istakao jc Dr Vladimir Jakovljević. Posebno jc intercsantna diskusija studcnata koji ne studiraju na Filozofskom fakultetu. Simon Simcnović smatra da Odbor sada icra ulogu »uvređenog sudije« zato što jc tako vrcdпа akcija potekla i razvijala se izvan njcgovih okvira. On se osvmuo i na situaciju na Univerzitetu. na kome jc Filozofski fakultet u poslednje vreme igrao vrlo značajnu uloou ali greška jc što ovaj fakultet akcije ne proširuje i na ostale fakultete već ih zatvara u svoje okvire. To napominje i Dragoljub Mićunović koji smatra da je vrednost akcije solidamost sa poljskim studentima utoliko vcća što nije potekla od strane foruma, vcć od šlrokih masa studenata, Ona bi bila još uspešnija da se studenti Filozofskog fakulteta nisu »scktaški« zatvorili. A SADA SE OKRENUTI KA UNUTRASNJIM PROBT.EMIMA Poslednje akclje koje su pokrenute na našcm univerzitetu pokazale su da sada postoji vrlo novoljna politička atmosfera za studentske aktivnosti, ali da ih treba usmeriti na unutrašnje problemc. Za početak je imenovan problcm socijalne dlferencijacijc. razvijanjc samoupravnih odnosa na Univerztetu itđ.

NAPOMENA REDAKCIJE:

Povodom .i»opšien!a UniverzltetskoK odbora dobill smo više pissma, koja ne možcmo objavltl zbog ogranlčenog prottora. a i zato što ae ocene u niima uglavnom poklapaju »a ocenama Zbora studcnata Fllozofakog fakulteta, a kojc su formullsane u otvorenom plsmu Fakultetskog odbova I u tekstu: UNIVERZITET. SKI ODBOR UVREĐENI SUDIJA.

Otvoreno pismo Univerzitetskom odboru

SA ZBORA STUDENATA FILOZOFSKOG FAKULTETA ODRZANOG 18. IV 1968.

Studenti Filozofskog fakulteta smatraju da je Saopštenje UO SS (povodom nekih studentskih akcija vczanih za događaje u Poljskoj) kojc je objavljeno u Studentu od 16. IV 1968. odnosi direktno i na njihovu akciju i žele da otvoreno iznesu sadržaj i karakter te akcije iza koje stoje. Događaji u Poljskoj, posebno masovne demonstracije studenata i njihovi zahtevi u obliku rczolucija za realizaciju načela Ustava socijalističkc Poljske, brutalna hapšenja dve hiljade sedamsto studenata, zatvaranje pojedinih katedri udaljavanje studenata i nekih profesora sa Uni* verziteta, nisu nas ostavili ravnodušnim. Prvd naš impuls bio je da ne možemo ostati nasivni. nezainteresovani i neodgovorni za ono što sc u jednoj socijalističkoj zemlji dešava. Svoju solidarnost sa studentima Pol jske izrazili smo u obliku slededeg pisrna sa individualnim potpi• sima; STUDENTIMA FILOZOFSKOG FAKULTETA U VARSAVI Prateći sa poscbnoni pažnjom događaje u Važoj remlii irražaramo svoju solidamost 1 bezrezervnu podrikii Vašoj borbi г» demokratizaciju poijakog socijalističkog društva. Ogorčeni smo zbog nedemokratsklh postupaka poiisklh vlastl prema Vama i Vašim profesorlma, koji su nespojlvi »a principima socijalističk« đcmorkatijc. Stuđenti celog sveta danas su u prvim tedovima borbe га ostvarenjc humanističkog društva i zbog topa smo đuboko i/nenađcnl takvlm rengovanjem vlasti u sorijnlističkoj Poljskoj. Siohodnu kritlčku misao nikakvo nasllje ne možt da ugušl, pa ni ono kojc м prividno pozlva па idenle socijallzma. Za nas. mlade mark slste, neshvatljivo (e da su danas u jeđnoj zemlji, pogolovu socijalisiičkoj, tnogučl i da se tolerišu .intlsemlfski ispadi i da sr čak koriste za reiavanic nekih unutrasnjili problema. Sinatramp r.cdopuslivim da sc posle svih tcškili iskustava kojc jc socijalizam i u Poliskoj imao u proilosti, unutrašnji sukobi rešavaju па tako ncdemokratski načln I đa u niima biva progonjenja marksistlčka misao. Isto fal;o smatramo nečasnim pokušaje da se progresivnom studcntskom pokretu suprotstavija radnička k!;»sa za Čiju sc potpunn cmanclpaciju borc i studenti. Takva praksa može da koristi samo neprijateIjima po'jskog naroda i socijnlizma uopšte. Prhnile naše prijatcljske pozdrave u nadi da će praveđaa stvar z» koju se zalašete pobedlti. VASI DRUGOVI STUDENTI FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU Akcija jt? pokrenuta na inicijativu ogranka SK grupe za sociologiju ali su je prihvatili i ostali studenti Filozofskog takulteta. Bilo je i pojedinacnih povezivanja sa studentima drugih iakulteta da se uključe u akciju. Reagovanja

$u bila različita, ali na nekirn fakultetima s*udcn!i su svcsrdno učcstvovali. Indiviđualno potpisivaiije jc trajalo od B—l2. IV 1968. FOOS Filozofskog fakulteta na svorn redovnom sastanku od 12.1V 1968, jednoglasno je podržao ovu akciju. Univerzitctski odbor je o ovom obavešten 9. IV 1968. Njegova reakcija je poznata. lako je bilo organizacionih propusta koj: su nastali iz želje da reagujemo u pravi čas, svaki prigovor izbegnut je s punom odgovornošču indiviđualnog potpisa. Saopštenje Univerziteiskog odbora za nas je u najmanju ruku brzopleto : nejasno. Univerzitetski odbor se ograđuje od individualnih potpisa 1520 studenata i osuđuje akciju. Ko dajc pravo Univerzitetskom odboru, ili bilo kome torumu u ovoj zemlji slobodne misli, da se ograđuje i da osuđuje individualni stav? Da li on ima patronat nad njim? Ukoliko se radi o stavovima članova Saveza studenata, onda se ograđivanje vrača kao bumerang. UOSSJ našao se u situaciji da izgubi. osnovni politički nerv reagovanja, osetio se slab i bez odgovornosti da treha ne.što učiniti. I onda kad taj UO nije bio pitan, kađ se nije čulo njegovo niišljenje, od akcije se »trebalo ograditi«. Loša taktika i još lošije poštovanje demokratije koja treba da dođc do punog izražaja u sredini mladih Ijudi kao što su studenti. U onom trenutku kad jc Univerzitetski odbor izgubio smisao za suštinu pokrenute akcije, diskusija je prevedena na formaini leren: »Koga pitati za mišljenje?«, »Od koga treba dobiti odobrenje?«, a шапје se pitalo: Ko zapravo u ovoj atmosferi pasivizacijc pokreče akciju? Za nas jc to suštinsko pitanje. Nije li paradoksalno da se Univerzitetski odbor ograđuje od akcije koja je upravo počela u članstvu, a ne u nekom ođ foruma, kad se ima u vidu da je osnovno načelo našcg socijalizma SAMOUPRAVLJANJE, a to znači donošenje odluka u redovima samoga članstva. Dakle, pripisu je nam se kao greh ostvarenje osnovnih samoupravnih prava. Organizacija nikada sama sebi ne može biti cilj, već sanio sredstvo za ostvarenje ciljcva i zato jc najveća vrednost akcije u tome što je nokreće samo članstvo, bez direktiva i nametanja stavova odozgo, bez krute istitucionalizovane forme. I dalje, mora li posle ovakvog stava Univerzi'.etski odbor da odzovara pred svojim člansivom, ili da i dalje ostanc na pozicijama laviraпја između mistifikovane neobaveštenosti i potpune pasivnosti. Mi mislimo da je odgovornos* neophodna. Cime obiasniti stav tog Odbora da pruža podršku socijalističkim studentima Zapadnog Berlina, a istovremeno se ograđuje od akcija solidamosti sa studentima Poljske. Smatramo da SSJ kao društveno politička organizacija ne sme da toleriše takav način krutog i naviknutog rukovođenja. Beograd, 19. IV 1968. FAKULTETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA FILOZOFSKOG FAKULTETA

PUTEVI PREO BRAŽAJA UNIVERZI TETA

Parafrazirajući jednu dobro poznatu izre ku moglo bi se reći: »svako društvo ima takav univerzitet kakav zaslužuje«; ali može se reći i obrnuto »svaki univerzitet ima takvo društvo kakvo zaslužuje«. Minimum značenja koji je tim izrekama impliciran može se svesti na jednostavnu i na prvi pogled trivijalnu istinu: da su univerzitct i društvo koje ga fcrmira i dr/ava povezani mnogobrojnim nitirna tako da stanje i bivanje jednog neizbczno ima reperkusijc na drugo. L) prvom sme ru ove povezanosti. sposobnost društva za stvami i progresivni preobražaj neizbežno sc reperkutuje i na stvarni pieobražaj univrezitc ta. U drugom smeru označenc povezanosti. uni verzitet je sam po sebi onaj koji svojim skup nim, složenim i raznovrsnim delovanjem mo že, ali ne mora, uticati na progresivni prcobra žai samog dmštva. Nc smc sc verovati da takvu inicijativu umverziteta nužnim načinom određuju i ograničavaju postoječc materijalne proizvodne snage i rnaterijalno bogatstvo ied noga društva, jcr najznačajnija proizvodna snaga i najveće bogatstvo društva sačinjavaiu upravo njegovc stvaralačke Ijudske snage. Tu nema nikakve drugc fatalnosti osim one koju sami po inerciji prihvatamo i trpimo. Iz toga dalje sleđi da univerzitet ne mo/e napredovafl ako u svom sopstvenom krilu rađa, cdržava i obnavlja dogmatički drernež, sleđcnu strukluru i odnose koji su toliko apsurdni koliko to mogu biti, ako na njemu samo idu dani ali nijedan novi dan nijc stvarпо novi, osim možda po tomc šta date strukture ojačava i obnavlja urnesto da ih rastvara. Stoga, makoliko jedno društvo možc istorijski biti ođgovorno za loše stanjc izvorišta svoga duha i obrazovanosti, sam univerzitet nijc manje, već više odgovoran za to što је dopustio da bude doveđen u takvo stanje I što dopušta da u njemu trajno ostaie ili čak i to da u izvesnom poeledu nazaduje. Ako ic to tako, onda је malo vredna lamentacija nad slarim dobrim vremenima kada su profesovi sedeli u prv’om ređu na svečanostima direktno porcd predsednika opštine, sreskih načelnika i ostalih još viših dostojaistvenika. Ukoliko iedno društvo potccnjuie profesore i ulogu univcrziteta. ukoliko ono blagotvomim i mU lorrdnim poglcdom i snažnorn podrškom teži da ohrabri i što bolje ukotvi one Ijude na univerzitetu koiima je mnogo manje stvarno sta-1o do te uloge a mnogo više do sopstvene udobnosti i nezaslužene slave, ili one koji prosto po svojoj psihološkoj potenciji nisu ч stanju ni da uviđe ni da sprovode visoku dnritvenu misiju univerziteta, onđa su oni koji sve to mogu, hocc i smeiu dužni da dmštvu predoče kakve katastrofalne. dugoročne i teško otklonjve cfekte može imati jedan takav potcenjivački stav društva prema univerztictu. Лко univerzitet nema u svom krilu takve Ijude. onda jc vredno i da prppadne, Ali on neče propasti kao u nekoj kataklizmi, on če tavoriti i reprodukovati upravo onu strukturu koja mu ne dozvoljava da učini nijedan stvami korak napred, a samo društvo če upravo takvim univerzitetom biti kažnieno i stimulirano na dugo-trajno kretanje u krugu bez jasnc perspektive i jasnog viđenja puteva kojima se iz toga kruga može izaći. Jedno društvo u kojem gotovo niko nije zadovoljan svojim položajem i u kojem se mlađi Ijudi obrazuju ne videći svrhu svoga obrazovanja ne može sc nađati ničemu dobrom, ako ne smogne dovoljno snage i odlučnosti da racionalno i smelo rasvelli svoju sopstvenu situaciju, Tek onđa kad u sebi nađe dovoljno snage da prihvati istinu o sebi samom, dmštvo može krenuti sigumim korakom napred. Ali istina nije nešto sto pliva po površini stvari i što je lako vidluvo i uhvatljivo. Univerzitet je dužan da uči mlade lju.de raetodama pomoču kojih se istina otknva, a još je važnije da ih on uči i tome da se istina mora želeti, da se mora uvek slasno i jasno saopštavati bez obzira na to što uvek postoje iu vek če postojati Ijudi koji ’slmu ne vole ili ne žele da je čuju, ilt su prema njoj ravnodušni jer ne znaju kakav ocroman znacat za njihov sopstveni život i napredak ima upravo ta javno saopštavana i često mncgima nepnjatna istina. Univerzitet, naravno. nema monopol па istinu. ah on ima dužnost i obavezu da negujc zelm za istmom i hrabrost đa se istina podnoм bez obzira na to da li je ona nekome prijatna ih nepnjatna, korisna ili štetna, direktno primenljiva ilii nepnmenljiva za vidljivo utilitame ciljeve. Može se primetiti: sve je to već Sve Je to samo na čelno uonđenjc ' vi nešto konkretno. na ovo ovde 1 ono tamo, oredložitc im iakomS 9dređeni sitni problemi kojih 1 k0, 1, u svom ukuon °m zbim t?aške prob!em ’’ ne možete iči па-- vellk °s problema ka sitnim. ne romtriti^an£ > ™ entl p,aninu - a,i Је možetc S V novom tehnikom komad po Komađ. Makoliko ovakvi prigovori izgleđali

na prvi paglod opravdani, ipak se ništa znaeaj. no neće pomcrili i ništa značajno prcduzcti ako se prethodno nisu duboko iniei lorižiraia upravo ono jednostavna načela koja su doduše poznata, ali koja nisu na jednom širokom i neobično značajnom planu postala neodojjvi deo nas samih, naše delatnosti 5 naših osmišljenih napora. Nužna posledica toga je praktičijam koji od drveća ne viđi šumu 5 koji осекије od prakse kao od nekakvog čarobnog štapića da sarna sve pokažc, pragrnatizam koji vodi delovanje od danas do sutra, i empirizam koji se gubi u svojim sopstvenim bezbrojnim podacima i raznolikim, međusobno suprotnim mnienjima.

Univerzitet koji u sebi samom ncguje takvu praksu na dobrom je putu da od svih svojih slavnih tradicija zađrži još samo svoje ime i to lišeno stvarnog sadržaja. Rasparčan na mnogo strana i delova, međusobno često otuđenih i'Zavađenih, 011 je u položaju da svoju tradicionalnu ii teško izborcnu autonomju jzgubi ostavljajući te svoje delove da se pretvaraju u stručne, priručne, lokalne škole koje’ treba da kao nekakve kovačkc radionice kuju strogo specijalizovane stručnjake koji će se odmah uključiti u strogo specijalizovanu proizvodnju. lakvi stručnjaci onda trcba da se formi-raju prema postojećoj tehnologiji proizvodnje, po stai'om zanatskorn mentalitetu, a ne kao Ijudi sposobni da stvaraju novu tchnologiju i ća znaju procenjivati i određivati njenu vrednost i svrhu. Naivno je verovanje da mnogo malih univerziteta u svdm ukupnom zbiru čine veliki i snažni univerzitet koji rnože odgovoriti svojira društveniin obavezama. Da “bi mnoštvo takvih malih univerziteta dostiglo nivo koii odgovara stvarnom univcrzitetu, potrebno jc đa pmtekne nekoliko decenija strpljivog i лаpomog rada, potrebno je mno-go novčanih ulaganja čiji se efekti neposredno ne mogu videti, jer uiiiverzitet je dugo obrađivano pofjc koje đaje vidljive plodove tek posle nekoliko decemja, ali takve plodove čija je vrednost neprocenjiva. No kao Što dobar univCrzitet daje neprocennve ali zakasnele plodove, tako i loš univerzrtet rađa kržljavc plodove čija se Štetnost tesko može otkloniti ili üblažiti jednostavnom željom i dobrom voljom. .°. se т °гд Jasno viđeti i tek sa jasnim viaenjem sadasnjeg stanja našeg univerziteta, d ° hvatan .iem pune istine o tomc staniu. tnUĆe • se ’ svom sna ?°m prave istine. potieba za njegovom radikalnom reformom. BRANKO PAVLOVIC

BRANKO PAVLOVK

OTVORENO PISMO REKTORU VARŠAVSKOG UNIVERZITETA I AMBASADI NARODNE REPUBLIKE POLJSKE U BEOGRADU

м 1 - szssuivsuSs 't <*..<.« S v"„7LSi nlo iw, ? , \ a svo|ih suseda ? ona se иг vevellkih in« °?i? ■ «^ iet «van|u I pofcušallma \ellkin sila, želeći da do kraja tzvofule hltl«, S 5 ®"* та - ffls лаг « ’ “" dena, “ *» Oemokratlzarli« radUcahiUi omm™ posebno “ veMrih I гашкашш ргошепа u stuđentskim fntelektuaT n.m previranjima zapadnih гетаИа, da će imdrzatl zahtev studenata i nrofesora kao „ potreban, neizbe/an I ncodložen prbces MisliM H^sSiSiSh 8 V, ? S / kao oobnrnlk * PristaПаС !/ а pokusati da bar razuЈ.Г /I !f ŽI ) f0 za demokratizacifu i odstrani.f.ta^ ii nS ~lrn,lVn '’ hirokr ’’ t ’ kib *Mi, Ifubffanski sluđenti, uvck smo se tmdili đa svojem rađu damo sličan ton a i danas se truđimo da otkrifemo greSke koje koče samoupravljanfc I razvoj demokratlje. Kakosmo mi za slobodu govora, ra protest duha protfv ofcorele instltuclfe, osećamo se dužnim da kažemo svoju reč. Događaji na varšavskom unf-

nas _op°minju da se razvoj, koji đoživ Ui a a .? l ! av . a E - Vr °na, za trenutak /austavio i da u Poliskoj, umesto glasnog govora, vlada Ш»na. Protestujemo protlv takve sltuacljc. SoHse sa Protestom studenata Poljskc I protlvmcl smo rnetoda kojima se služc rektor varsavskog univerziteta i vlasti da bl zabraniм slobodu misli. S velikom zabrinutošću i ogorčeniem pr 3 ’ timo na.movije postnpke dlskrJminaclje polj' ske vJast! prema ievrejskom stanovništvu. n«ročito prcma intelektualcima Jevrclima. l r * st\an, mislimo da su razne antijevrejske prctpostavke u suprotnosti sa tcžnjama i razvojcm socijalističke misli u svetu. i da knijc ugled ne samo socljallstlčkc đemokratije ncgo i soci* jalističke države. UNIVEJRZITETSKI ODBOR SAVEZA вП'* ПЕХЛТА I DREDMSTVO »TRlBlfl®* univerziteta u ulbljani (»reiBU.VA«. UL'BUANA)

4.

STUDE.VT