Student

JEDINSTVENA ŠKOLA U ĐAKOVICI

KROZ STUDENTSKE GRADOVE I GRADICE

©akovica, grad od 30 hdljada stanovnika, nalazi se na podnožju Paštrika, jednog od najvećih vrhova Ehagadžinske ravnice (Metohija). U ulici »Borisa Kidriča«, u renoviranoj i adaptiranoj zgradi stare gimnazije, smeštena je Vic ša pedagoška škola, jedinstvena po tome što ima nastavu na albanskom jeziku. U ovoj školskoj godini u nju je upisano 265 redovnih i 385 vanredmh studenata. Iduće godine iz nje će izaći prvi nastavnici albanskog jezika, matematike, istorije i geografije. Organizacija ove škole smatra se jednom od najboljih u Pokrajini. Zato joj je, šest шеseci posle osnivanja, Pokrajinski odbor Saveza studenata dodelio diplomu za društveno-pol’tičku aktivnost. (Diplomu i nagradu od 500 n- dinara dobiila je i studentkinja Besa Arlati za društveno-političku akt : vnost i rad u studentskom KUD »Asim Vokši«). PRVI USPESI KULTURNO-UMETNIĆKOG DRUŠTVA Studentska organizacija ove škole vrlo je aktivna. Rukovodstvo SS, uz pomoć direktora ško]e Besima Bokšija, obezbedilo je prostorije za društveni klub i opremilo ga televizorom, radiom sa gramofonom i bogatom diskotekom. U planu je otvaranje bifea u kome bi mogao da se dobije i doručak. U razgovoru sa studentima saznao sam da je u školi formirano KUD »Asim Vokši« u kome su aktivne dramska sekcija i književna grupa. Društvo je dosad pr'premilo recital o leaendamom junaku albanskog naroda Skender Begu i učestvovalo u proslavi Dana studenata u Prištini.

Želeli bismo da razvijemo saradnju sa studentskim organizaciiama i studentsk’m kulturnotimetničkim društvima u celoj zemlji

rekli su u Odboru SS. Rado bismo prihvatili poziv »Perpjekje«, književno-muzičkog društva studenta albanske narodnosti na Bcogradskom univerzitetu, da se sa prograraom folklora ili đramom »Goca e Maleve«, čije su pripremc u toku, uključimo u njihovu proslavoi desetogodišnjice rada. Kasnije nameravamo da pođemo na tumeju po Kosovu i Metohiji, zapadnoj Makedoniji i nekim krajevima Crne Gore. BOLJE KOD GAZDARICA NEGO U STUDENTSKOM DOMU Studenti ove škole prilićno su dobro materijalno obezbeđeni. Od 265 redovnih studenata. 55 prima stipend : je, a 119 koristi kredit Pckrajinskcg pozajmnog fonda, što znači da cko 70 odsto redovnih studenata prima stipendiju ili kredit. Od referenta za sludentska piitanja Neki Муha saznali smo da jc samo 20 odsto korisnika kredita iz Đakovice i da su svi ostali došli ovamo da studiraju iz drugih mesta. Škola ima svpi dom sa 70 ležaja i menzom. Studenti dom plaćaju 70, a menzu 150 n. d'nara. Međutim, oni se žale na hranu i dom i kažu: Menza je veoma skupa a hrana je slabe kalorične vrednosti i ne odgovara ceni koju plaćamo. Po sobama stanuie čak i po 7 studenata, kupatila nema (a i gradsko kupatilo ne radi). Zato Studenti izbegavaju da stanuju u domu i u njemu uvek ima slobodnih mesta. Privatno stanovanje plaća se od 60 do 100 n. dinara, a u društvenim kuhinjama, koiih u Đakov : ci ima dovoljno, cene nisu visoke. Veliki broi studenata stan i hranu privatno plaća od 200 do 250 n. dinara i vrlo su zadovoljni. Po svemu se dobija utisak da je Đakovica jedan od retkih gradova u kome su gazdarice »na ccni«. lIAMZA ZHL’BI

U DOMU OMLADINE

OSNOVAN KLUB GOVORNIŠTVA

Lčetvrtak uveče osnovan je, pri Domu omladine u Beogradu, još jedan klub klub govorništva. Naš poznati filozof Nikola Milošević, u uvodnoj reči, analizirao je fenomen govorništva od njegova nastanka do naših dana. Nije, naime slučajno, istakao je on što se govomištvo poiavilo i razvilo upravo u antičkoi Grčkoj, u atinskoj demokratiji a ne u nekoj drugoj takođe razvijenoj civilizaciji, na primer, jovrejskoj, o čijem kulturnom nivou svedoči najočitije iedno takvo remek-delo kulture kao što je Biblija. Nužna pretpostavka razvijenog govoraištva, a to je upravo bio slučaj sa antičkom državom, bila je što jc javni dijalog bio glavni oblik opštenja, oblik koji je bio presudan za uspeh i efikasno delanje kako na političkom, tako i na ekonomskom i kultumom planu. Nije čudo zato što se u jednom takvom društvenom konteksu gajio kult prema govorništvu, što su postojale čitave škole u kojima se učilo govorništvu, što se pojavio jedan Sokrat sa svojom cuvenom, tzv, majeutičkom, metodom raspravlianja. Za razliku od antičkog doba, kada je usmena reč značila daleko više no pisana, đanas, zahvaljujuči novinama, knjigama, filmu i drugun moderaim sredstyima komunikacije, došlo ic do obrnute situacije da se pisana reč ciaieko više poštuje od usmenog obraćanja. Kao sto je slučaj s.a mnogim istorijskim pojavama, o Je } ovde došlo do obrtanja i relativiziranja VTednosti. Naš vek, međutim, istakao je dalje Milosević, nije u onolikoj meri suprotnost vremenu atinske demokratije' koliko je to slučaj sa XIX vekom. Naime, sa razvitkom demokratije, kao i sa pojavom nekih novih oblika masovnih komunikacija u/prvom redu pojavom teevizije i porastom njenog značaja i moći, do,azi ponovo do afirmacije govorništva na racun pisane reči. / Pogledajmo, na primer, našu društvenu siluaciju. Mi se nalazimo u jednom pozitivnom procesu pročesu razvijanja dijaloga na svim nivcnma. Nalazimo se u situaciji kada u sve ? ec °l merj svako od nas može, a utoliko više učestvuje u kreiranju kako pojedi-

nih struktura dmštvene situacije, tako i u krciranju naše društvenc situacije u celini. U tom smislu Milošević je pozdravio ovu inic'-.itivu Doma omladine, inicijativu da se necovanjem govomištva omogući puniji i plodniji uticoj na sreddnu u kojoj živimo. Iluzorno je, međutim, misliti, nastavio jc Milošević, da se govorništvo može naučiti iz knjiga. Pri lom se pozvao na čuvenu Hegclovu misao: kao :>to nas fiziologija ne uči varenju, tako nas ni logika, sama po sebi, ne uči mišljenju. Govoraištvo se može razvijati satno u akciji, samo u živom dijalogu. lako mi uvek govorimo kao da se nekomi obraćamo, iako nam је svaki monolog manjc ili više prikriven vid izvesnog dijaloga, Milošević je jcdnom psihološkom analizom, sa posebnim osvetljenjem momenta motivacije, pokazao da samo dijalog sa konkretnim i prisutnim oponcntom. nekim ko različito misli, ali uvažava tuđe mišljenje samo u takvim slučajevima govomištvo se može razvijati. Primer sa Hitlerom i Staljinom vrlo je ilu' strativan kako odsustvo demokratije, kako uzurpiranje prava na odlučivanje, može dijalog potpuno ukinuti. Svi javni govori iz tog perioda slični su jedan drugom kao jaje jajctu, bez obzira na to ko govorio lična nota je potpuno iščezla. Sve je sivo i monotono... Zatim je sa dosta govorničkog dara nastupio Slobodan Rašić sa svojom traktatom o hedonizmu. Na kraju je Dragan Glintić, član uprave Doma omladine, ukratko naznačio okvirni plan rada novoosnovanog kluba: diskusione večeri, govori i ocenjivanje govora, izlaganje naših eminentnih logičara i semantičara, reprodukovanje i analiziranje čuvenih govora iz istorije i sl. Interesovanje za ovo veče bilo je neobično veliko. Već prve večeri u klub se učlanilo oko pedesetak osoba. Potreba da se upravo u naše vreme ne samo otvorenom i javnom i efikasnom i kvalifiko vanom rečju deluje što plodotvoraije na društveno biće čini nam se da bi trebalo da dovede do inicijative ove vrste na daleko širem planu školskom u celini, recimo.

V. TEOFILOVIC

Око 150 stručnih radova

У ZAGREBU SE ODRŽAVA X STRUCNI KONGRES STUDENATA MEDICINE I STOMATOLOGIJE JUGOSLAVIJE

Od 24. do 26. aprila u Zagrebu održava se X kongres studenata medicine i stomatolog je. O predstojećem kongretrtmraz^ smo 53 Dinkom Sušićem, studen.. m P° te godine, i Svetislavom Jelićem, apsolum ’ odbora Mediemskog fakulteta u Beogradu. it n l,ia P re dstojećem kongresu biće izloženo oko falfnu ° va sviil med cinskih i stomatoloških Vat; . eta naše zemlje. Na kongresu će učestvol 11 ! 0 ! stu denata iz drugih zemalja. ćest.f ntl .Medicinskog fakulteta iz Beograda uovace sa 29 radova. 6\ r o je najveći broj raU P° s ' e dnjih nekoliko godina sa ovoga, __ p a J ve °eg fakulteta u našoj zemlji. siip~Zo Kadove s . u P re .gledale komisdje i potkomiću fat n . aucm>,stra ?i va čki rad studenata pri Veirve«int JU 1 mogu -b-t* izlagani na Kcmgresu, uz su lzmene n a sugestiju komisije, rekli паш inasi sagovornici. Poštn * C f lini . svaki rad je studentski. studenti obično nemaju iskustva u ovom

radu, značaj pomoći mentora veoma je velik. Pored individualnog rada studenti su svoje radove radili i filmski što treba da bude dugoročnija orijentacija na fakultetu. Od ove godine pri Veću fakulteta postoji komisija koja je napravila plan naučno-istra/i-vačkog rada studenala. Dat je predlog Veću fakulteta da se u novi Statut unese stav prema ko me studentski naučno-istraživaćki rad treba da bude kadrovska i materijalna obaveza fakulteta. Naši sagovomici nisu propustili priliku da istaknu da su instituti na fakultetu shvatili značaj studentskog naučno-straživačkog rada, te su sami obezbedili sredstva d materijal. Postoji nada da će i fakultet obezbediti materijalna sredstva za ovaj vid rada studenata. Ove godine prestaje festivalskii karakter rada kongresa odnosno, nagrade se neće dodeljivati. Inaće, dobar deo najuspelijih radova biće publikovan u »Med cinskom podmlatku« ili nekim drugim strućnim časopisima.

DZ. SARAJLIĆ

AMO-TAMO PO UNIVERZITETU

JOŠ JEDNA PODRŠKA POLITICKIM AKCIJAMA STUDENATA U POLJSKOJ I CEHOSLOVACKOJ

U četvrtak uveće, u Studentskom gradu, n,a tribini »RSG« održan je govor o političkim događajima u Poljskoj i Cehoslovačkoj. U razgovoru su učestvovali Jug Grizeli i Dušan Đurić, dopisnici »Borbe« iz Varšave i Praga, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanovic i Dragoljub Mićunović, predavači na Filozofskom fakultetu, Predrag Ajtič. član CK SKS i veći broj studenata. Posebno interesantna bila su izlaganja dvojice novinara koji su neposredno pratili ove događaje, a naročito mišljenje (sa nedvosmislenim političkim ocenama) o dog.ađajima u Poljskoj koje је izneo Jug Grizelj. Iz njcgova izlaganja moglo se zaključiti da politička situacija u Poljskoj nije tako ne jasna kao što se kod nas često mislj. Tako smo prvi put čuli da je u studentskim manifestacijama u Poljskoj bilo angažovano više od 90 odsto poljskih studenafa fdakle i članova partije) na svim univer/.itetima u Poljskoj. Najaktivniji su bili (što је posebno interesanlno, jcr su do lada smalrani kao lojalni vladi) sludenti tzv. drugog Politehničkog univerziteta u Varšavi kojih ima 12 hiljada. Posebno je bilo zanimljivo Sto su studenti u Poljskoj, i pored ugušcnja

njihovog pokreta, pokazali izvanredan smisao za ilegalnu organizaciju u radu. Jug Grizelj je istakao da su zahtevi poljskih studenata izraženi u njihovim rezolucijama i transparentima bili u stvari zahtevi koji se nalaze u Ustavu Poljske i da su studenti stalno ukazivali na tu činjenicu. Čulo se i to da je prilikom ugušenja studentskih dcmonstracija bilo mnogo nejasnih akcija, čak se sumnja u to da su pojedine naredbe o akcijama milicije protiv studenata bile upućene s pravog mesta i da su iza njih stajali odgovarajući rukovodeći Ijudi. Na ovom skupu data je jednoglasna podrška studentskim pokretima u Cehoslovačkoj i Poljskoj kao i podrška svim akcijama studenata i drugih organizacija u našoj zemlji које ove pokrete podržavaju i pomažu. Zhog tog.'j je jednogtasno i veoma oštro osuaeno saopštenje Univerzitetskog odbora saveza studenata o okcijama studentskih nrgamzacija na Beograđskom univerzitetu koje podriavaju studentski pokret u Poljskoj i osuđeno је uzdržavanje i ograđivanje Odboro od ovih akcija.

Đ. L'SKOKOVIC

BIĆE UDŽBENIKA DOVOLJNO

Na Medicinskoni

U poslednjih nekoliko "odina nije ргоšao ni jedan studentski skup na Medicinskom fakultetu, a da se ne pornene i pitanie udžbenika. Praksa da se ispiti spremaju i/. beležaka i skripti, uvek je davala ovom pitanju dozu aktuelnosti. Na inicijativu organizacije Saveza studenata. Nastavna komisija Veća fakulteta je u toku proteklog semestra na više svojih sednica razmatrala pitanje udžbenika. Ovim sednicama, pored članova Komisije, prisustvovali su i šefovi katedri za predmete iz koiih nedostaju udžbenici, Povodom ove akcije Nastavne komisije, razgovarali smo sa predsednikom Stručnog kluba i članom Nastavne komisije Veća fakulteta, Muhamedom Kasumovićem, studentom pete godine. Posle detaljnog razmatnanja Komisija je došla do sledećih podataka: Na prvoj godini studija postojc udžbenici za sve predmete osim za biologiju, Nastavnici ovog predmeta obavezali su se da ćc obezbediti vlastiti udžbenik za godinu dana. Na dnigoj godini postoje svi ud/benici, osim

praktikuma iz biohemije, koji će izaći u toku ove školske sodine. Problem udžbenika na trećoj godini bio je gotovo uvek aktuelan. I ovde se situacija poboljšava. »Mcdicinska knjiga« će do kraja maja meseca izdati skripta iz Specijalne patologije profesora dr 1. Ignjačeva a skripta iz Tumora treba da izađu do kraja ovog meseca. Nastavnici za patofiziologiju priznali su postojeća skripta profesora dr S. Stefanovića kao dodatni udžbenik. Takođe, doneli su zaključak da do kraja oktobra ove godinc izdaju svoja skripta. Na IV godini studija postoje svi udžbenici. Na petoj godini pilanje udžbenika је već niz godina najaktuelnije. Ovih dana izlaze korigovana skripta iz pedijatrlje. a biće preštampana i skripta iz higijene. Udžbenik iz hirurgije već duže vreme se sprema, te studenti za spremanje ovog ispiLa koriste udžbenik Helnera. Neophodno je dati nastavnicima odmor za pisanje udžbenika. Naravno, taj о<l- treba da bude plaćen, nijc propustio da nam kaže drug Kasumović.

D2. S

TREĆI KOLOKVIJUM ODLUČUJUĆI

Pred junski ispitni rok na Pravnom

Sludenli prvc godine Pravnog fakulteta još nisu sigumi đa će u junskom roku izaći na sve ispitc. Potrebno im је da ispune i poslcdnji uslov polo/e i treći kolokvijum. Treći kolokvijum donosi nekc novine. S obzirom da u okviru kolokvijuma ima pct vežbi usvojen je predlog brucoša da se pismene vežbe rade svakog drugog dana. Prethodna dva kolokvijuma bila su suviše паркпта, kaže Ferid Mujezinović, student prve godine. Ovih pet pismenih vežbi radili smo za pet dana, jednu iza druge, tako da se nije moglo ni predahnuti Postavilo se i pitanje da li će ova dva kolokvijuma uticati na konačan uspeh studenata. Na svom zboru studenti prve godine predlagali su da dva kolokvijuma buđu uslov za overu drugog semestra. Mcđutira. Veće pne godine nije bilo takvog mišljenja. Stalo se na stanovište da se oni studen-

ti koji već imaju dve položenc pismenc vežbe ne bi dovoljno zsdagali na trećem kolokvijumu, a s druge stranc oni koji nisu zadovoljili na prva đva kolokvijuma ne bi imali šta da traže na trećem. Rukovodiocima vežbi data jc mogućnosl da na osnovu svog slobodnog uverenja daju ooloise i onim studentima koji nisu imali sreću na pismenira vcžbama, a pokazali su određeno znanje na usmenom delu ispila. Naša je želja da što vcći broj studenata izađe na ispite, naravno ako za lo ispunjavaju uslove. Pružićemo šansu i onima koji nisu položili dva prethodna pismcna kolokvijuma, a sada nastoje da nadoknade ono što su izgubili, rekao je na zboru studenata prve godine prodekan fakulteta dr Živomir Đorđević.

м. л

Slab odziv za radnu akciju

Očekivalo se da će se za radnu akciju na Novom Beogradu prijaviti veliki broj studenata, Zato se smatralo da četiri brigade, koliko je trebalo da daju studenti Beogradskog univerziteta, neče biti dovoljnc za sve koji bi želeli da učestvuju na akciji. Ali, takva očekivanja ni izdaleka se nisu ostvarila. Do sada se na Univerzitetu prijavilo svega 190 studenata. Koji su razlozi za ovako slab odziv studenata? Evidentno je da jc, iz nekoliko razloga, znatno opala zainteresovanost studenata za bilo kakve akcije i na bilo kom mestu. Veliki broj danasnjih studenata su iz srednjih i viših slojeva te oni »u sopstvenoj režiji« odlaze na letovanje; akcija ih uglavnom ne interesuje. Drugi. sludenti iz nižih društvenih slojeva, nastoje da iskoristc leto za učenje, kako bi ranije završili studije, ili, pak, oni čiji su roditelji poljoprivrednici pomažu preko leta u obavljanju poljskih poslova. Pored toga, svi oni uglavnom ne žele da ostanu u Beogradu i preko leta. To se posebno odnosi na studente koji su iz Beograda. Ali, slaba zainteresovanost nije jedini uzrok malog broja prijavljenlh. Samc pripreme nisu bile dovoljno dobro organizovane, Studentsko rukovodstvo, i Univerzitetski odbor i fakultetski odbori, dobrim delom je zatajio.

Sa plenuma Univerzitetskog odbora Saveza studenata

Zato je na plenumu zaključeno da је poIrebno odmah formirati pripremne štabovc; da se organizovano priđe upisivanju studenata za akciju; da se studentima pruže obaveštenja o radu i društvenom životu na akciji, Od četiri studentske brigade, jedna će učestvovati na izgradnji Savskog nasipa u Zagrebu. Studenti čc moči da se prijave za akciju do 10. maja. * * * Na plenumu se daJje govorilo o pripremaraa za sednicu skupštine o materijalnom položaju 5 socijalnoj diferencijaciji studenata. U tzradi analiza i predloga učestvovače studenti ekonomije, prava i sociolosije. Pored toga, na svim fakultetima i višim školama рге sednice skupštinc treba da se održe zborovi sludenata posvečeni ovom problemu. Sednica skupštine odrzace se 18. maja. ' * * » Međunarodnoj saradnji studenata treba da sc posveti više pažnje, s obzirom na buđenje studentskih pokreta u svetu. Zato je potrebno da sekciia za međunarodnu saradnju što pre sakupi sto više informacija o studentskim pokretima u svetu, da bi se na osnovu toga vodila diskusija i formirala jasna politika Saveza studenata prema tim pokretima.

STUDENT

5.