Student

STA MISLE OSTALI?

DONOSIMO DELOVE IZLAGANJA OSTALIH UCESNIKA U DISKUSIJI

MAJHOFER; Želeo bih to sasvim jasno da kažem: mi zalazimo već dosta u jednu kolektivnu histeriju čak i ne primećujući da akcije protiv Springera, akcije protiv neophodnog donošenja zakona nemaju čak ništa sa revolucijama, već u svakom slučaju sa reformama i stremljenjima u našem društvu, da se zaustave određene antidemokratske tendencije u našem društvu ili da se preokrenu u suprotnost. Smatram, ako pritom pojam revolucije prenapregnemo, da onda činimo, nešto nedostojno. Rečeno je da parlamentarizam ne može da učini to što se naziva permanentnom revolucijom ili skromnije evolucijom. To jednostavno nne istina. REBLIN: Ovde je predamnom to pismo koje je napisao Emesto Gevara, ono čuveno pismo: stvarajmo dva-tri i mnogo Vijetnama. U njemu on piše sledeće o vlastitoj situaciji u Južnoj Americi: da ova situacija može u osnovi da se izmeni samo snažnom pobudom, i dmgo: ratom. drugim, trećim Vijetnamom. FLEHTEFAJM: Verujem da ovde i ono biološko ipra neku ulogu. Ako je čovek mlad, on je hrabriji, i spremniji da mnogo čega rizikuie, ne samo sopstven život već i život dmgih. Ja čak nemam ništa orotiv toga da neko vlastiti život rizikuje, stavlja na kocku. Problematika počinje tamo gde taj čovek uzima za pravo da donosi odluke koie mogu imati strašne posledice za čitave nacije i narode i ia bih tu želeo da opomenem, Vemjem da je dosadašnja istorija pokazala da su takve odluke skoro uvek donosili liudi s neverovatnom lakoćom, koje i sami posle n’su mogli izdržati, bilo da su to stari generalštabni ofciri ili novi revoluoionari oni ostaju. preživljavaju to, übijaju dmge i bivaiu übijeni. Vijetnam pokazuje da tamo liudi koi ; se međusobno poznaju, neće da vode rat, dok im dmgi, koje ne poznaju, za to daiu povoda. Ako hnćete, želeo bih ovde da prihvatim, kao pacifist, element kritike anarhizma; da, naiime suv’še lako posežu za silom, te vođe, režimi i države, ne daiući za to pun dokaz da је ova slika zaista jedino i poslednje sredstvo. To samo ookazuje da se nasilje mislim da ie za to Viietnam už.asan primer na neki načm maksimiralo i usavršilo sto bi po mom mišlieniu svakom čoveku moralo da se čini neoodnošliivim. KOMENTATOR: Vemjem da se danas revolucija vrši samo na štetu naroda. Vijetnam ie primer, gospodine nrofesore Flehtejhairau, da su i Rusi tu krivi. Kad oni ne bi stalno pretili Americi, ne bi ni Amerika danas bombardovala Vijetnam. FLFHTF.THAJH: Ne znam kakvi su motivi Rusa. Prednostavliam da su kompleksni, alije najvažniie da Rusi znaiu to šta bi značio atomski rat. To su oni na Kubi naučili. Ja vemiem da im treba da budemo zahvalni uprkos svoj kritici. Moramo bar jedno kao činjenicu prihivatiti da naime današnji lokalni ratovi i ustanci mogu biti prediera atomskom ratu. Sto opet tu situaciiu stavlja u sasvim dmgo svetlo. MAJNHOFER: Gospodin Bloh je upotrebio reč maala. Meni se ona čini adekvatna. Gospodin Dučke је stvari samo delimično osvetlio i to u pravcu prošlosti a ne i u pravcu budućnosti. Pitam se da 1i se studentska levica izmenilau svojira akciiama ka saznainosti ili nesaznajnosti. Moguće ie da se ovde radi o socijalnoromantičarskom revoltu; kad naime čujem takve fraze kao »sva moć sovjetima« tada ne mis-

lim na Rozu Luksemburg već na Lenjina. I pitam se da li se ovde zastupa slobodan Ш podčinjeni socijalizam, ili se radi o jednoj radikalno demokratskoj akciji, Ali pitam vas (Dučkea) tad sasvim direktno: radi M se pri tom o učvršćivanju demokratskih tekovina francuske revoludje: o potvrdi osnovnih prava, o zaštiti manjine itd. i to kandžama i zubima ili o njihovom ukidanju? Ili o zadobijanju novih tekovina socijalizma, ali u smislu jednog slobodnog socijalizma? I da kažem još nešto o univer zitetu: smatram da se mi nalazimo u jednoj kritičkoj situaciji a ne u revolucionarnoj. Univerzitet je, po mome mišljenju, zreo za jednu reforrau, ali mi smo došli do jedne opasne tačke. Ako se akcije sile nastave, vrata se otvore profesori sa katedre izbace, tada će se dogoditi baš suprotno onome što ste se nadali, tada na pvom najslab'jem delu pohod kroz institucije neće imati uspeha. Tada neće sigurno tamo dospeti gde i mi svi sa vama to želimo: do stvarne demokratizacije našlh univerziteta, već ćete se ponašati kao reakcija tamo na barikadama. MARŠ: Gospodine Dučkc, Vas rado slede u intenciii uključivanja građana u politiku a sada počinju i sa uključivaniem univerziteta u politiku . Tu je nešto i uspelo, to svi. verujem, vidimo ovde, na ovom skupu. Ali, u Vašem rečniku naročito čujem reči kao »akcija«, »borba«, »revolucija«, »kontrarevolucija«, dakle agresivne reči ako tako smem da kažem. Ja bih želeo bar da Vas upitam da li uopšte možete da shvatite misao neorestane tolerancije u našem Saveznom republičkom sistemu. Po mom shvatanju tolerancija je sposobnost relativizacije sopstvenog stanovišta i sposobnost da se podnese i stanovište drusoga (dragoceno dobro tog vremena posle 1945), ali se bojim da čisto socijalno-psihološki to pozivanje na agresivnost ne postigne efekte u našoj, u neku ruku bednoj nesigurnoi društvenoj situaciji, koje Vi nećete, ali o kojima morate da promislite kao odgovomi građanin. Mislim na provokacije u desno. LETHAJM: Nadovezao bih se samo na jednu rečenicu gospodina Dučkea: sloboda nije za fašiste. To naipre zvuči samo bezazleno. Ali ko su ti fašisti? Ja sam lično »Nojes doičland« označen kao dugogodišnji prisni saradnik Alfreda Rozenberga, ja sam prema tome fašista; Kinezi su nazvali mske komuniste fašistima a ruski komunisti kineske, sovjetski komunisti su nazvali jugoslovenske fašistima. Desno nastroiene kmgove označavaju Rudi Dučke i socijalistički nemački studenti kao fašističke Dakle, dokle bi tako stigli ako bi ove pojmcve primenili u konkretnoj politici? MAJHOFER; Ne verajem da je dovoljno da se čovek organizuje iedinstveno u načinu neparlamentame opozicije. To sigurno ima smisla i dejstva, ali na kraju, ako vi hoćete da se na našem putu stvarao nađe mnoštvo naroda uslovljenog radom, nećete li tada, raniie ili kasnije doći dotle da zatražite da sc prikliučite partijama koje su u vašem dometu, jer samo odatle, upravo preko partija i parlamenta vi možete stvarno da delujete kao konstmktivna opozioija i da stvamo unesete produktivne koncepcije u političko razlaganje. (Iz časopisa »špigl«) Preveo: s. PERIC

PROGRAM MAJSKOG FESTIVALA

Selekciona komisija 22. Majskog festivala studentskih kazališta koju je imenovao Festivalski odbor pregledala je u predviđenom roku 17 od 20 priiavljenih predstava studentskih amaterskih kazališnih grupa: 1. AKUD »Slobodan Princip Seljo«, sагајел г о Notis Pervalis: »Maske anđela« , 2. Teatar levo, Beograd Kenet Brown: »Zatvor« 3. »Hasan Kikić«, Sarajevo Redtal ciganske poezije 4. DADOV, Beograd David Halidel: »Mali Malkholm i njegova borba nrotiv eunuha« 5. SSG, Zagreb Ilić Aleksić: »Pasivna im otadžbine pa traže pasoše« 6. Studentska scena »Sonja Marinković«, Novi Sad Irvin Shaw: »Pokopajte mrtve«; L. Hegeres: »Ine i on« 7. UES »Maska«, Beograd Vuk Vučo: »Faustina« i cabaret 8. Studentsko eksperimentalno kazalište, Zagreb Megan Теггу: »Viet rock« 9. študentovsko gledališče, Ljubljana Jean Anouilh: »Antigona« 10. Kamema scena M, Niš Rene d’Obaldia: »Dželatova žrtva« 11. Studentska eksperimentalna kazališna scena, Rijeka Nedjeljko Fabrio: »Arkanđeli modre gore« 12. Zadarsko studentsko kazalište, Zadar Luko Paljetak: »Dok« 13. Studentski teatar poezije, Zagreb Tin Ujević: »Kad bi tromi kamen mogao da krikne, on bi puko kako srce puca« 14. Scena studenata AKU, Zagreb Witkieewicz: »Ludak i opatica« A. Albee; »Zoološka priča« 16. AKUD »Mirče Acev«, Skoplje: ; »Bračni trougao« 17. AKUD »žikica Jovanović španac«, Beograd Jerzv Andrzejewski: »Vrata raja« 18. KUD »Ivan Goran Kovačić«, Zagreb Harold Pinter: »Nijemi konobar« Sudjelovanje na 22. MFSK-u otkazali su: SKUD »Ramiz Sadiku«, Priština KUD »študent«, Maribor AKU Zagi'eb Selekciona komisija je na osnovu viđenih predstava stekla utisak da je sadašnja situacija u iugoslovenskom studentskora kazalištu ranogo Ix>lja nego prošle godine. To je vidljivo i

ZAKLJUCCI SELEKCIONE KOMISIJE 22. MAJSKOG FESTIVALA STUDENTSKIH KAZALIŠTA

u kvaliteti predstava. smjelijem izboru tekstova, raznolikosti u kazališnim rješenjima koja se u poređenju s prijašnjim manje pokazuju ugledanje na rješenja profesionalnih kazališta. Zapažena je i pojačana tendencija izvođenja domaćih tekstova koji nažalost kvalitetom niti scenskom realizacijom u većini nisu zadovoljili kriterije kvalitetnog studentskog kazališta koji bi Majski festival želio izgraditi. Kao i prošle godine na 22. Majskom festivalu studentskih kazališta formirane su dvije gmpe učesnika festdvala; službena i informativna. Slijedeće predstave ulaze u službenu konkurenciju 22. Majskog festivala studentskih kazališta koja im omogućuje osvaianje sluzbene nagrade festivala (»Jedro« skulptiura šime Vulasa), te konkurenciju za nastup na Internacionalnom festivalu studentskih kazahsta, IFSK 8: 1. Kenet Brown: »Zatvor, Teatar levo, Beograd . .. 2. Recital ciganske poezije, »Hasan Кгкас«, Sarajevo 3. David Halidel: »Mali Malkolm i njegova borba protiv eunuha«, DADOV, Beograd 4. IHć Aleksić; »Pasivna im odtadžbina pa traže pasoš«, Studentsko satirično glumište, Zagreb 5. Irvin Sha\v: »Pokopajte mrtve«. »Sonja Marinković«, Novi Sad 6. Vuk Vučo: »Faustina«, UES »Maska«, Beo7. Megan Теггу: »Viet госк«, SEK, Zagreb Predstava Studentskog eksperimentalnog kazahšta iz Zagreba »Viet rock« Megan Теггу sudjeluje na Majskom festivalu izvan konkurenoije zbog osvajanja najviše riagrade na profesibnalnom festivalu malih i ekspenmentalnih scena u Sarajevu ove godine. U informativnu sekciju festivala usle su shjedeće predstave: 1. Jean Anouilh; »Antigona«, študeutovsko gledaldšče, Ljubljana 2. Notis Peryalis: »Maska anđela«, »b. r. Seljo«, Sarajevo 3. Rene d’Obaldia: »Dželatova zrtva«, Kamerna scena M. Niš 4 Tin Ujević: »Kad bi tromi kamen mogao da krikne on bi puko kako srce puca«, Studentski teatar poezije, Zagreb. 5. Witkiewicz: »Luđak i opatica«, Scena studenata Akademije za kazališnu umjetnost, Zagreb

Pre nekoliko dana imali smo priliku da u CK SOJ prisustvujemo razgovoru između naših omladinsk : h rukovodilaca i predsednika Međunarodne komisije CK čehoslovačkog saveza omladine (CSM), druga BEDRICH-a BAROCH-a, Tako se kod nas dosta pisalo o savremenim događajima u čehi> slovačkoj, m : slimo da će biti interesantno zabeležiti neka autentična tumačenja, naravno onako kako smo ih mi u toku razgovora razumeli. Savremena zbivanja pokrenula su na aktivnost čitav narod čehoslovačke. Zbog životnog dskustva i svega što su do sada imal : priliku da vide i osete, stariji su se ipak ponašali konzervativnije i skept : čnije. Međutim, živošću svojh reakcija naročito se istakla omladina. Mladi su ovih dana dali pravi odgovor na primedbe da su apol tični, da nemaju političkog refleksa. Istina је u tome da omladina nije imala interesovania za politiku koja joj se nametala, da je povlačenje iz političkog života b lo vid njenog protesta protiv birokratije i formalizma. Sada se aktivnost mladih ispoljava u živom interesovanju za budućnost sopstvene or ganizaciie i za probleme društva u celini. Kada je CK istakao svog kand : data za predsednitka republike, Pragom su prolazile biljade mladih, agituiući. noseći peticiie skupštmi, pozivaiući Dubčeka da govori. Bilo је mnogo ovakvih burnih i spontanih manifestacija. aii su se sve završavale bez ikakvih nereda ; Omla dina je na njima položila ispit zrelosti i pokazala se kao polit : čki vaspitana generacija. Tih dana CSM ie organizovao dva velika mitinga na kojima su govorile istaknute ličnosti javnog života. Služba bezbednosti se povukla i kontrolu mitinga nrepustila organizatoru. Grupe provokatora bile su začas ućutkane. Bila је to nezaboravna atmosfera 200 hunada stajalo ie od 8 do П.30 i uputilo preko hiIjadu cedulja sa p'tanjima. Mladi reagulu iskreno, soontano, pišu pisma »Mladoi fronti« u koiima govdre da će sada mlada generacija imati za šta da živi, da je tek sada stekla svoi pravi cili. Bitno je ovo: ne razočarati omladinu sporim rešavaniem problema koji su sada uočeni već je kao ravnopravnog partnera uključiti u ovaj proces. MLADI SE BРОХТАМО UDRUŽUJU Mladi su pokazali svoj prestiž u radikalnosti. poletnosti i borbenosti. To ođuševlienje sađ treba da se pretvori u svakođnevnu aktivnost, da se prenese sa ulica na sva ona mesta gde omladinci žive i rade. Proces demokratizacije treba početi prc svega u sopstvenoj organizacij'. I raniie su se čule kritike na formalizam u radu ČSM, ali se tek sada obelodanilo koliko omladinska organizaciia bila podložna ađmin’stratiAmo centralističkom sistemu upravliania. ČSM ie u stvari deo partije i samo oficiielno inst’tuc> ја za omladinu. Veza između rukovodstva i članstva sve se više gubiila ier su omladinski funkc : oneri veću ođgovomost osećali preraa oniroa koii su ih zapošliavali (nartjia) nego prema onirna koii je trebalo da ih biraiu (članstvo). U Akoionom orogramu partiie to se ovako formuliše; »Do nedavno smo od mkovodstva CSM hteli da nrenos ; gotove smernlce koje SU često posledica suvesthmih stavova neosetliivih za unutrašnie nmbleme organizaciie. Nedovolino smo mlade komuniste upućivali na to đa učestvuiu u stvaraniu polit:čke partiie time što bi dosledno iz.ražavali stavove omladine kao celine i pojedinih gnipa u nioj«. Greška je, međutiro. bilo i unutar ČSM. U samoi organizaciji bilo je Ijudi nodložnih spoljnim uticajima. lako su rezoluciie V kongresa ČSM ostavile dovolino moffudnosti za decentralizaoiiju, subiektivno odhiJ : vanie uništilo je sve pokušaje osamostaliivanja poiedinih interesnih grupa u ime iednog metafizički shvaćenog ied’nstva mlade generacije. Trenutno, situacija u omladinskom pokretu nije sasvim pregledna. ČSM i dalje radi. ali su spontano stvorene nove omladinske organizacije. Na svom IV plenumu ČSM se odrekao rnonopola jedine omladinske orvanizacije, smatrajući da na to nema ni moralno ni polltičko pravo samim tim što okuplja sarao

Како se organizuje Čehoslovačka omladina

25 odsto mlade generacije. Ponudivši novoosnovanim organizacijama saradnju i šdiroku diskusiju o novoj strukturi organdzacije i vanrednom kongresu koji treba da se odrzi do kraja ove godine, ČSM je izvršio unutrašnju reorganizac’ju. Prihvaćene su ostavke predsednika i dva sekretara i ukinuti su predsedništvo i sekretarijat. Izabran je novi predsedn:k i novi izvršni organ od 7 članova koji će imati i po dva predstavnika iz svah samostalnih saveta pojeddinih socrjalnih grupa ошladine (poljoprivrednici, srednjoškolci, radnici, studenti). CK ČSK zai sada ne daje nikakve predloge za novu koncepciju omladinske organzacije želeći da ostavi slobodan prostor direktno inicijativi mladih. Ipak, izgleda da će nova omladinska organizacija biti savez svih samostalnih interesnih (specijalizovanih) organfzacija i omladinskih saveza pojedinih sdcijalnh grupa. Ne zna se još kako će se izvršiti povczivanie između Češke i Slovačke. U svakom slučaiu. srećan spoj težnii za osamostalienjem i zadovoljavanjem grupnih interesa. s jedne, i potreba za ujedinjenjem i saradnjo'm. s druge strane, ohećava stvaranie novog, demokratskog jedinstva u omladinskom pokretu Cehoslovačke. ŠANSA ZA STUDENTE U CSM su došli do zaključka da svaka sd cijalna gruoa omladine ima svoje specifične interese i da, ako je sposobna da ih formuliše. treba da ima švoju saraostalnu organizaclju. Najviše potreba za takvim drganizacijaraa imaju sada studenti. Inicijat’va za osamostaljivanjem studenata javila se naipre u Pragu gde su studenti u nekoliko svoiih akoija ostajali bcz podrške ČSM. Evo dva takva slučaja. Student Građevinskog fakulteta Miler napravio je nedavno jedan elaborat d mogućnosti ovganizovania studenata. Njegov rad shvaćen je kao nrotivnartiiski i on ie isključen iz ČSM, izbačen sa fakulteta i poslan u voisku. Sve ove odluke doneo је CK partije (odelienje za omladinu), dok se CSM ni jednom шtervencijom nije uključio u ovu stvar. Autoritet ČSM među studentima opao je i za vreme studentskih demonstrac’ja na Strahovu. Kada је posle mnogobrojnih molbi i «a-hteva usređ žime 5 hiliađa stanara šfudeptskog doma na Strahovu i dalje ostalo bež struie i greianja, jedne većeri dve biliade nuh krenulo је sa svećama ulicama grada izražaVaiuć ; na miran način svoi protest. Međutirn, milicija je studente bezrazlo/no prosrsla, na ic došlo do vrlo brutalnih sukoba. CSM se ni tada nUe zanzeo za |nt«res« stnđenata te ie ideia o i/dvaianiu iz ČSM dobila među studentima još više pristalica. Sada se mogučnost za takvo osamostaliivanie zaista pmža. Pripreme za svesavrznu studentsku konferenciiu su u toku. Da li ć p . nova organizaciia biti pretežno politička ih sindikalistička ioš uvek nije sasvim Jasno. Ipak treba verovati da će studenti bitf u stanju da sami nađu onaj oblik organizovanja koji im najviše odgovara. Inicijativa je, ko načno, u njihovim rukama.

B. OTAŠEVIC

IZ ISTORIJE IRAČKOG STUDENTSKOG POKRETA

Svake godine 14. aprila irački studenti proslavljaju značajan dan u istoriji iračkog studentskog pokreta godišnjicu osnivanja Generalne unije studenata Iraka. Posle ustanka 1948. uprkos protivljenja organa vlasti i nekih reakcionarnih grupacija koje su svim sredstvima pokušavale da ometu izbore i falsifikuju njihove rezultate, na mnogim fakultetima i u većini gimnazija u zemlji izvršen je izbor delagata za osnivačku konferenciju GUSIR-a. Na zahtev delegata odlučeno je da se otvaranje konferencije održi na otvorenom prostoru kako bi se pokazala podrška narodnih masa studentima. Po podne, 14. aprila 1948. godine, hiljade Ijudi ispunilo je Trg lavova u radničkom kvartu u Bagdadu. Ovaj masovni skup iznenadio je reakciju i izazvao je paniku. Posle završetka rada konferencije organizovane su. dotad največe demonstracije u Bagdadu. U njima su učestvovali i predstavnici profesionalnih udruženja i sindikata. Demonstranti su zahtevali likvidaciju imperijalis*ičkog uticaja, veću slobodu udruživanja i veću slobodu štampe. Objavljivanjem vanrednog stanja 15. шаја 1948. godine Unija prelazi u ilegalnost. Nier ' organizacije i dalje su aktivne na većini faku?leta i škola, a njen list »Glas studenata« odigrao je veliku ulogu u usmeravanju studenata na borbu za slobodan imiverzitetski život i bolju budućnost. Posle velike narodne revolucije, 14. jula 1948. godine, Generalna unija studenata ponovo počinje sa legalnim radora. Tada su njeni glavni ciljevi očuvanje tekovina revolucije i obezbeđenje uslova za uspešno studiranje. 1959 i 19A0. održane su II i 111 konferencija GUSTR-a. Za sve to vreme Unija je bila u člansrim Međunarodnog saveza studenata u kome poslednjih godina zauzima položaj generalnog sekretara.

No 8. februara 1963. godine irački narod ггdesila je najveća politička katastrofa u celo.i njegovoj istoriji. Toga dana izvršen je fašistički državni udar koji je počeo najrnračnije doba savremenog Iraka. Generalna unija studenata. kao i ostale demokratske partije, našlase^P 00 udarom fašista. Generalna unija ipak je postigla veliki uspeh na prošlogodišnjim izborima. Uplašeni istrajnošću studenata i širenjem njihove aktivnosti, organi vlasti objavili su odluku o novim izboi'imalako su na univerzitetima u Bagdadu. Basri i Mosulu kandidati GUSTR-a odneli veliku pobedu, vlasti su našle načina da falsifikuju rezultate izbora i počele nepravednu i žestoku kampanju zastrašivanja i terorisanja čitavog naroda. lako samo nezvanično pređvođeni Generainom unijom, irački studenti uprkos smetniama i teškoćama, odlučni su u borbi za ostvarenie svojih legitimnih prava na slobođno i demokra'sko organizovanje, za konsolidaciju svoje umje i osamostaljenje Univerziteta, oslobođenie nobtičkih zatvorenika i nriznavanje nacionalnM' px*ava kurdskom narodu. Zamrzavanje rezultata tzbora i ignorisan'e žclja studenata doveli su do novih studentskin štrajkova i đemonstracija januara ove godineReakcioname vlasti usudile su se da otvorc vatru na studente i time izazvale opštu i gnev poštenih Ijudi. Za svoje ciljeve studenti vode ogorčenu bitku i to sa onima kon nemaiu poštovania ргета Ijudskim slobodj i čovekovoj vrednosti. Oni vode bitku sa nošću која ne poznaje zamor, sa hrabrošću i uz solidnmost svoiih kolega tz dru* gih zeraalja. U takvim uslovima, ciljevi njih°' e borbe su ostvarljivi i vrlo realni. , LDRUZENJE IRACKIH STUĐENATA U JUGOSLAVIH

8.

STUDENT