Student
Misteilje (NASTAVAK SA 1. STRANB) nog organizadoeonpolitičkog sistoma. Kond pokretanja delimično javnih akcija binokratije gube se iz horizonta i domašaja javnosti, iščezavaju u tami kabineta i kuloara dejstvujući poput kafkijanske tavanske sudanije i onostrane močd misterija feudalnog zamka. Stabski karakter neformalne »trukture političke moći upučuje na razmišljanje o realnim dimenzijama ledenih bregova čiji se samo neznatni delič nalazi oku dosttupan iznad morske površine. Predstave o decentralizovanoj birokratiji nestajri kao magla pred naletom kompaktnosti razuđene strukture iedinstvenog dejstva organizovanih neformalnih grupa. Pendrek 1 ipodaničko novinarsko pero, novine, radio, televizija, uplašenisopstvenici fotelja, političkih i novčanih akcdja, posednici, ragoropađeni malograđani, dostavljači itd. uspostavljaju jedinstveni sistem represdje u vidu plavih kordona, radraokih straži, troi'ki, sanitarnog okruženja požuteloe mass media u jedinstvenoj težnji da se uguši studentski pokret pre nego što šira ia\Tiost sazna šta je on u stvari, za šta se zalaže i čarnu teži. U ime čega? U ime onoga što i vlasnika voćnjaka navodi da instalira struju na trešnii kako bi svoje posedništvo obezbedio od kradIjivaca zabranjenog voća. Onima koii u političkoi vlasti ne viđe nienu socijalnu funkciju, već jedino sredstvo reali/a-cije sopstvenog egoizma, sva sredstva izgledaju dozvoljena, privatiziraiući vlast sa njenlm moćnim atributiraa ne ograničavaiu se samo na fizičko već teže i duhovnom nasiliu. Neobuzdana j.arost obuzima naročito epigone, opterećene strahom da će biti žrtvovani od »viših instancd<% oni, poput Velikog inkvizitora (Dostoievski), žele da vrate Hrista na omi svet plašeći se da će im on svoiom autentičnošću pokvariti poredak stvari koji tvore. U tora smislu koristi se arsenal kvHdfikativa i etiketa koiih se ni onrobana antikomunistička pronaganda, ni jedan &T>ringer ne bi postideli. Cije zapravo savezn.iš + vo i podršku žele da obezbede oni koii u ideji socijalne pravde, iednakosti i slobode vide apsohitnu uravnilovku, maoizam i tsl.. koii u mirnim đemonstracijama i slobodnom razrmšljaniu i diskusiiama vide nasilje i teror? Miie č”dno što legitirani antikornunizam zloupoirebljava silu i podstiče glupost masa (od vaikađn postoii bratska sloga sile Hneznar’a) daiuć’ nodrške sopstvenom nonašanju, ali t°kav fenomen unutar sociialističkog sveta odhično nrcprečuie put nroleterskom pokretu i n 'enovoj usmerenosti ka realizaciji slobodne zajednice i pojedinca. I stuđentski pokret i štabska organizaciia privatističkog praktikovania vlasti na’-'tali su van pozitivnog sistema. Pribvataniem ’deja studentskog pokreta, priznavaiući ga kao progresivnu činienicu (Smemice), ukoliko istovre.meno decidirano i npomo ne elimin'švi koreni i praksa privatizacije vlasiti, preti onasnost produžavanja socijalne krize i moralne hipokrizđje. Svest o antagon.i7.mu ova dva fenornena je polazna tačka insiistiiranja na obelodaniivanju miisiterija i histerija. Za sve one koii iskreno shvataju i akciono podržavaiu proces demokratizaoije politike i društva nameću se brojna pitanja koja se ne smeju mimoići. Ch’oga puta ograničavamo se na neka od njih: prvo, kada su nastali politički štabovd, ko ih je formirao, kakve su niiho\’e normativne i realne kompetendie, od koiih lica su bili sasrtavljeni, šta su radili i na koii naćdn, da li ioš uvek postoje itdg i drago, iz koiih i kakvih socijailndh ekonom-skih, političkih, kulturaih i moralnih pretpostavki nastaie fenomen privatizacdje vlasti i kakva koalicija interesa stoji u njegovoj osnovi. Trgova ne služe samo za trgovdnu, priisustvo mđsa u političkom životu nemoguće je u rezervatima u_ koje ih sahdja birokratija; ona ih parcij alizacijom pasivazira, obezvređuje i spušta na nivo objekta svqg obdelavanja. II tom pravcu usmereno je d dejstvo moćnih gmpa republićkih birokratija, koie, zloupotrebljavajući nacionalni Folklor tradlcionalizma u »cpštem načinu mišljenia« (Granaši). teže razbijaniu iugoslovenske zajednice da bi u lokalnim okvirima razmahale svoiu raoć. Težnia za razbiianjem jedinstva radnmke klase, jugoslovenskih naroda uopšte. plastično se ispoljila minuiih dana kroz izolaciomstičke nalete na jugoslovenski studentski pokret insimrraiući' pojedinim niegovim delovima nacdonalistički karakter, odvlačeći pažnj’u iavnostj sa socijalnog sadrzaja na teren »nacionalnog pitanja« gde ima, iskustvom potvrđenu, efikasniju diskvalifikatorsku moć. Otkrivanje istine o stanju stvari u svdm sferaraa društvenog života, a pre svega. demistifikacija erozivnih sila suprotstavljcnih mogućnostima humanijeg sveta putem javnoa diialoga ne može biti privilegija posvećenih ukoliko ne ignorišemo narod kao subjekt sonstvene istorije. Istorijski subjekli, proletarijat i njegova avangarda okrenuti buđućem svetu i mogućnostima njegove realizaciie danas, potvrđuju svo] epohalni nivo prepuštanjem »mrtvima da sahranjuju svoje mrtve« (Marks) nrcvazilazeći religioz.m odnos ns samo prema bivsim već i sadasnjim bogovm.a. Ishodi zavise od mnogo čega, pa i od smisla aktera ooMtike za shvatanje trenutka i kontinuiteta (i diskontinuiteta) istoriie, u protivnom: ko ne ume da sluša pesmu, kako kaže pesnik, slušaće oluju.
NEROJŠA POrOV
0 ODGOVORNOSTI
Sav u kov Macu revoLucdonairoog pokreta, Lukač u 1918. i 1919. godkd stižc da tcorijsiki raspravlja o kljućnom pitanju socijalnog preobražaja o odnosu taktike d etike. U tim prelomnim časovima proletersikog pokreta, on iznova afiraiiše klasićno humanitstičko načelo da se etdčki niko ne može da izvuče od odgovomosti tvrdeći da je on sam samo jedan čovek od koga ne zavisd sudbina sveta. To ne samo đa se objektivno ne može rakada sdgurno znati jor je uvek moguče, pdše Lukač, da je, ipak, baš od njega zavisila odluka, nego je suština etike da savest i osećanje odsrovornositi onemogućuju takvo razmišijanje; ko ne odlučuje na osnovu takvog razmatrania rna koliko inače bio razvijeno biće stojd, u etičkom smdsdu, na stupnju primitdvnog, nesvesnog, imstinktivnog života. Tako je proleterski pokret u jezgro svoje prometejske etike postavio slobodnu, angažovanu i samosvesnu jedinku ®a visoko razvijenim osećanjem odgovomosti. On je imperativno istakao da je odgovoran samo onaj ko lima svest o Ijudskoj zajedndci i svetsko-istorijskoj ravni na kojoj ona ostvaruje svoje revendikacije, tj. o interesdma celine, o jedinstvu nad apstrakitnom izdvoienošću delova koja ođlikuje opštu parciial izaciju građanskog sveta. U klasičnom <iruš f \T,i tu svest poseduje proietariiat. Samo onaj ko ima spoznaiu Ijudskog interesa, kome je u središtu svakog pitanja pitanje o čovekiu, može bdti odgovoran u proleterskom smislu. Dakle, samo onai ko je slobodan, ko je subjekt svetske istordje, ko je samosvestan i ko svakodnevino radd na ostvarenju konkretne utoniie, može biti i izvor odgovornosti. Tek ovako istorijsko-antrooolški utemeljena odgovomost može da prevlada »gospodstvo fizičke prirođe u državi« (Hegel), tj. iznuđenu odgovomost koja se poistovećuie sa beslovesnim podaništvom i lojalnošou koji rađaju samovoliu subjekata modemih autoritativnih režima. S dmge strane, samo takva odgovomost raože da radi na ostvarenju ono,g socijalnog ustrojstva gde je opšti interes zbilja, tj. posehni interes zbilja postao opšti interes i gde je ostvarena istovetnost upravljača i onoga kojim se upravlja. Modemi totalitairizam je uvek bio privlačno rešenje svdh glavobolja zaonekojisu centarprivatizirane, birokratske koncentracije vlasti, optimalni sistem savršene ođigovomosti (pošto je istinska odgovomost iščezla), uređenje u kome je svaka stvar i svaki pojedinac »postavljen na svoje mesto«. U društvu u kome je politika dominantna vrednost, odgovomost je progutana od »državne dužnosti«. Kada je represija univerzalna ooda je i odgovomost iznuđena, nešto van nas, posledica straha, nasdlja, manipulaoije i »brain washinga«. Kako i odgovomost u istorijsko-antropološkom smislu ulazi u podmčje koje nikad ne može da se institucionalizira (za razliku od jurddičke, tdmokratske i sldčnih odgovomosti), jer je pozdv na stalan bunt, na permanentnu revo-
luciju protiv status quo-a, onda 1 za nju važJ pravilo (koje rotdra J. Habermas) da 1e ®tepen represije koji vrši sistean vlasti oornuto proiporcionalan skupu vrednosti koje nisu instituoionalizovane. Stoga ®e sa stanovišta ovako shvaćene odgovomosti, u represivnom političkom sislemu pojedinac u načeki ne može smatrati nedužnim. Ovakvi sistemd mogu bitl vitalni, ali je to vitalnost uspešne diktature (C. Rendol), tj. njihova egzistencija se zasniva na savršenosti mehanizma upravljanja i kontrole, na snazi kaznenih mera kojima se obezbeđuje poslušnost, guši ličnost i Ijudske slobode. Iskustva autoritamog socijalizma takođe potvrđiuju da se vlast uvek degeneriše u privileciju kada oni koji je drže ne odgovaraju nikome osim sami sebl. Tamo gde se diruštvo ne razliikuje od države, pa makar se ono zvalo i socijalističko, gde je ©konomska stmktura i raspodela nad bogatstvom i poldtička moč jedina opsesija dmštvenih promena, a ne zahtev za novim slobodama, Ijudskošču i moralnim činoa'ima, tamo je teror imanentan kafkijanskom kožmam neodgovoraosti. Birokratska ili hijerarhijiska odgovoraost je u krajnjoj liniji samo instmmenat prinude. Oni na vrhu su odgovomi sami a oni >u bazi« svoiim naređenjima. Merilo dmštvenog prestiža je koliko si neodgovoran, pa su oni na vrhu i naineodgovomiji, ili se u svojoj taštini i osečanju miisionarstva olako identifikuju sa »istorijom« i »narodom«. Apatija je psihološki izraz otuđenja građanina od poMtičke vlasti, surogat za odgovornost. A poznato je da različiiti stepeni apatije mogu voddti oezariTmu (F. Nojman). Tamo gde birokratija štiti »imaginamu posobnost onšteg interesa« (Marks) odgovoraost ie zameniena grubim materiializmom podanika, materijalizmom pasivne pokomosti, vere u autoritet, u mehanizam kmtog formalnos delovani.a, sotovih prinoipa, nazora i tradicija. Birokratski duh kao svoje glavne vrline ističe rasivnu pokornost, i smisao za subordinaaiju, Tek je namerni jezuitizam birokratije poguban, jer svesno guši svaku usnravnu i nepokorenu svest, svako znanie, svaku odgovornost. Preduzamjivost i maštovitost, svaki podstrek kreativnosti, eksperimentu. utopdju, svaki pokušaj da se bude subjekt slobodnog i svesnog formirania istorije predstavlja realnu opasnost za autoritamu stmktum. Otud je bitka za slobodarski. demokratski i komunitarni socdjalizam i dalje nalog vremena. Ostvarenje istinske Ijudske zajedndce, čoveka kao samosavesnog subjekta, jedinstva biografije i istoriie, kao i prevazilaženje politike kao antagonističkog socijalnog gmpisanja omogučava da se u Ijudskoj organizaciji bavdmo novim kvalitetima odgovomosti i vitalnosti. Javlja se odgovopiost koja je imanentna čitavoj zajednici, koja je spontana, koja je uverenje rođeno iz spoznaje a nfe spolja nametnuto, iznuđeno i nreneseno. Široka indcijativa i slobodna kritika, autentična socijalna partioipacija, rađaju odgovoraost kakvu do sada nismo poznavali. . D ? k su birokratska. tehnokratska, juridička i politička odvovornost u biti kontrolno-manipultivne, i čiji je ideal parcijalizovana, razmrvljena, otuđena ličnost, ti. bezličnost »vedrog robota«, politički neutralan i moralno irelevantan »inženjering Ijudi«, dotle je odgovornost koju razviia samoupravni sociializam indikator prevazilaženja nasleđenih suštinskih razJJka između pokreta i krajnieg cilja, političkog drustva i izvorae Ijudske zajedmce.
TRIVO INĐIĆ
S REČI NA DELO!
IZJAVE STUDENATA 0 SMERNICAMA AHMED MAKOTA, MEDICINSKI: U Smemicama su zastupljeni zahtevi Akcionog programa. No, ja u ovora momentu ne mogu a da se ne setim kofiko je do sada pozitivnih akcija i programa oduševljeno prihvačeno, a sve je to nekako podmuklo minirano, umrtvljeno. Potrebno je blagovremeno žigosati sve minere i »uspavljivače«, bez obzira na kom se nivou nalaze. Najlakše ćemo se mođi prepoznati u borbi za realizaciju Smemica. To što su se u toj borbi našli na istim pozicijama najprogresivniji deo članstva SK i ogromna većina studenata nečlanova SK treba da bude garancija da će rezultati biti brži i kmpniji. U tome vldim prednost i snagu Smemica. ANTO MARTINOVIĆ. MEDICINSKI: Nadam se da će realizacijom smeralca stvari u našoj dmštvenoj praksi konačno krenuti onako kako je to odavno trebalo da buđe. Očekujem akciju, odnosno rađ 1 rezultate što pre! FEJSAL VEJZOVIC, MEDICINSKI: Koncepti našeg razvoja često su sastavljeni na sasvim dobroj i jasnoj osnovi, ali su izvesne dmštvene stmkture (uglavnom birokratske) pmžale otpor i bile nespremne da ih sprovedu u delo. Mislim da su Smemice jasno postavile zahtev da s reči treba preći na delo. DANILO SUKOVIC, EKONOMSKI; Mislim da će Smemice znatno doprineti da se što efikasnije reše razni problemi koji stoje na putu što bržeg razvoja našeg samoupravljanja i socijalističke demokratije. Naročito je pozitivno što će se stati na put svakom bogaćenju na neopravdan način. Značajno je što se u Smemicama ukazuje na neophodno poboljšanje kvalifikacione stmkture i na veći uticaj nauke na praksu. MIROSLAV TODOROVIC, STUDENT 111 STEPENA PRAVNOG FAKULTETA: Smernice i Akcioni program studenata BU se skoro ni u čemu ne razlikuju. Smemice izvršavaju želje i htenja ogromne većine Jugoslovena. U daljoj razradi trebalo bi ih više konkretizovati, kao i ukazivati na mere koje će omogućiti njihovu realizaciju. Ako su Akcioni program 1 Smeraice dokumenti koja počivaju na programu SK, zašto i dalje ima Ijudi koji su protiv Akcionog programa? Odgovor je jedini; to su oni Ijudi koji se deklarativno slažu sa Smernicama, a u suštini su protiv svih onih koji mogu da ugroze njihove trenutne pozicije. MALTCI SKLJEZEN, FILOZOFSKI: Smemice CK SKJ izražavaju suštinske zahteve progresivnih snaga našeg dmštva. Smeta mi što su napisane jednim za nas isuviše konvencionalnim jezikom. Revolucionami proglasi treba da se pišu bez oveštalih i kancelarijskih izraza, onih koje smo godinama slušali kao beskrajni eho zamagljivanja pravog stanja stvari. Hoću samo da ukažem na tu razliku, možda samo razliku u sluhu, ali su Smernice upravo oino što nam je u ovom trenutku bilo potrebno. Smeta mi i to Sto su sada svi za Smeraice: i oni koji su nas podržavali i oni koji su nas najoštrije napali, pošto ih je, ušančene u foteljama, uhvatio paničan strah. Naš zadatak je da razobličimo te kameleone. SIMON SIMONOVIC, PRAVNI: Prvo. S obzirom na novonastalu političku situaciju u našem dmštvu, izazvanu studentskim pokretom u Beogradu, Smemice imaju određenu težinu i značaj za dalji razvoj našeg dmštva, i to iz više razloga: Smemice su prvi politički dokument u našoj zemlji u kome se otvoreno priznaje postojanje izrazito naglašenih nesocijalističkih pojava u našem dmštvu. To priznanje za mene ima veliki značaj. (Do sada su skoro svi političari pokušavali đa prikriju postojanje takvih pojava, a onaj ko je na njih otvoreno ukizivao proglašavan je za neprijatelja našeg dmštva). Dmgo. Usvajajući zahteve koje su u poslednje vreme isticali radnici, a naročito studenti, za pi'Oteklih sedam dana odgovarajući politički fommi su, donoseći Smernice, otvorili puteve i ukazali na moguonosti za svestranu akciju u našem dmštvu. Treće. Zamerio bih što su Smernice negđe uopštene, tako da su se mnogim stavovima »prikačili« i oni koji su svojom dosadašnjom praksom pokazali da su radili baš suprotno. (Ovde moram da ukažem na primer dmga Simeona Zatezala koji se munjevito »prikačio« za govor dmga Tita, iako se za vreme studentskih akcija ponašao krajnje birokratski i konzervativno). Naglašavam pitanje kadrovske politike i pitanje odgovornosti, na kojima je trebalo više raditi i kojima je trebalo posvetiti mnogo više pažnje u Smernicama. Jer, po mom mišnjenju, samo konkretnije i preciznije postavljanje pitanja odgovornosti u našem dmštvu može da bude najbolja garantija da će se zadaci, postavljeni u Smemicama, ostvariti. PITAO: M. S.
Smernice i SK na Univerzitetu
Smemioe Prcdseđni&tva 1 IzvrSoog komiteta CK SKJ predstavljaju nedvosmisileaio definisan aiccioni plan kojim SK određuje idejnu i političku akciju. Vrši idejno-političko razdvajanje progresivnih l konzervaitivnih snaga, i, najzad, njima se daje put akcdje za realizaciju privredne i društvene reforme. Otuda, Smemice kao putokaz članstvu Saveza komunista i drugim progresivnim snagama pored osatlog, postavljaju. 1) dosledno razvijanje sistema »amoupravIjanja kao totalne institucije našeg globalnog društva; 2) permanentno razvijanje neposredne socijalističke demokratije u društvu; 3) sprovođenje planova privredne 1 društvene refonne. U vezi sa tim, razume se, treba razrešavati nagomilane protivurenčosti i rešavati otvorerte probleme sistemskog karaktera, među kojima posebnu pažnju treba posvetiti onim prioritetnim piatnjima: a) socijaLno-ekonomskog karaktera (dohodak, objektivni uslovi sticanja dohotka, formiranje plamskih ciljeva i zadataka, i mere kojima bi se ti planovi ostvarivali svesitranim razvitkom privredne stmkture; poreski sistem, pak, mora biti osposobljen da bude pouzdan osnov za otklanjanje već danas postojeoih socijahiih razlika i onih u buduće) b) idejno-političkog karaktera, među kojima vidno mesto mora zauzeti neposredttia povezanost svih nivoa političkog odlučivanja sa sa-
mofupravnom osnovom; snažno raarvij ati nepo srednu sooij alističku demokraitiju, onemogućavajući pri tom dominaciju centara političke moći mimo baze članstva SK; idejnopolitička borba Saveza komunisfta mora se voditi kroz stvarni demokratslkl dljalog, a snagom argumenata i progresivne orijentacije. Dakle, ovaj dokument u celini, pa i u pojedinostima, daje odgovore na mnoga otvorena pitania našog društva. Za takav zadaitak, Slnernlce kao srcdstvo polaze jasoo od faktičkog akcionog jedinsitva u Savezu komunista koje motra elimJmsatl; sporost, zakašnjavanje, frakdonisar njo akoije, otpore reformi i szimoupravljanju. Polazeći od ovih konstatacija Smernice predstavljaju program za daljl rad komunista i drugih progresivndh _ snaga i na Univerziitetu. »Sva naša dalja nastojanja kaže se u zaključcdma Saveta Beogradskog univerziteta, imaju jasan putokaz u Smernicama i u govoru druga Tlta za čije se sprovođenjc Unlverzitet bezkomproimsno bocrl«. Na Savezu komunista na Univeraiitotu je da ne samo 1 dalje vodi ideju i političku akctju za razrešavanje problema socijalističkog razviifcka drušvta nego i da podiže na još viši niyo idejnu i političku borbu, razume se, jačajući pri tome i svoju odgovomost'. Konkretizi.rajući Smemice, Savez komunista na Univerzitetu mora istrajati u akciji da Univerzitetu obezbedi: 1) diruštveni položaj koji mu u samoupravnora društvu po prirodi svoje funkcije mora pripasti, što znači, da treba oifiogućiti da studenti i nastavnici postanu subjekti odlučivanja u globalnoj struikturi dmštva (u političkim forumima, predstavničkim telima od Gradske skupštine, preko republičkog do najvišeg predstavničkog teia) kao i. u svojoj vlastitoj sredini na samom fakultetu, odnosno Univerzitetu! 2) objektivni materijalni položaj adekvatno njegovoj ulozi i doprinosu u razvoju dmštva; 3) insfciitucionalno i sadržinski razvijati samoupravljanje na Fakultetu pri Univerzitetu koje bi u bitnom izmendlo imutrašnju sfcruktum, sadržaj i kvalitet naučno-istraživačkog rada. Najzađ, akcija na Univerzitetu od 3. juna, koju su kroz ceo tok vodili komunisti na Univerzitetu i pokret koji je nastao iz te akcije übedI jivo je osvedočio vitalnost i političku zrelost kao i spremnost Saveza komunista i drugih progresivnih snaga na Univerzitetu da energično postave i potkušaju da ostvare one zahteve od kojih Smemice polaze, stvarajući, pri tome, i širok prostor iza svoga delovanja.
PREDRAG RADENOVIĆ
5TRANA 6
STUDENT
VANREĐNI BROJ S.