Student

Čekom do odu...

GOST REDAKCIJE: DUSAN RADOVIC V

• Kako se postaje satiričar? Da li, u Vašem slu Čaju, od jednog dečijeg pesnika? Prvo se samo piše. Posle vas drugi smeste, kvalifikuju, odrede vam pobude, namere i ciljeve. • Cime se odlikuje vrsan satiričar? Ne plaši se sudija, zatvora, srčan je, nema sklonosti ka gojenju...? Ja se plašim sudija i zatvora, nisam srčan i imam sklonosti ka gojenju. Mislim, i govorim ono što mislim, iz uverenja ili zablude da je to prirodno i dozvoljeno. • Da li je za žene posao satiričara? 2ene traju, a muškarci se menjaju. Žene rađaju, muškarci opisuju. Politika i satira su muška verbalna dokolica. • Naši najbolji satiričari i humoristi? To su oni koji najuspešnije otkrivaju i ismejavaju slabosti društva. Trenutno je besteler Emanuel Mićković. • Poznato je da mnogi glavni i odgovorni urednici i direktori (pazite: tri dužnosti!) beogradskih listo\ j a samo jednom godišnje napišu po neki članak. Pitanje je da li su se ikada i bavili novinarstvom. Vi, kao novinar, šta mislite o ovoj pojavi? To nisu novinarske već političke funkcije. Sumnja se u

političku zrelost novinara, pa zbog toga u tim, takođe samoupravnim organizacijama, dežura po jedan vatrogasac. • Zašto ne pišete za televiziju? Ne želim da sarađujem s nekim direktorima i glavnim urednicima radija i televizije. Oni više veštine ulažu da se održe na položajima nego da unaprede program. To sam Im rekao, a oni su me proglasili neprijateljem socijalizma, progresa, budućnosti. ... ćekam da odu, a to ide sporo. Jedan od direktora tražio je od članova kolektiva da mu u lice kažu šta misle o njemu. Oni su mu u lice rekli da je nezamenjiv. Pošlo je nezaraenjiv, nisu ga mcnjali. 9 I otuda sa svih strana or> tužbe na Vas i Bećkovića? Dokle | će da Vas optužuju? # | Nemaju drugog posla, ili se prave da nemaju, lii ne znaju da imaju. • Ko se plaši istine? onaj koga istina ugrožava. 61 Drama »Će«, objavljena u »Delu«, pobudiia je veliko interesovanje. Hoće li se izvoditi? Hoće. Izvešće je pozorišle »ITD« Studentskcg centra u Zagrebu. • U njoj su srušeni neki mitovi o heroju i revolucionaru. Ko je za Vas heroj i revolucionar? Heroizam ie hrabrost da se veruje u svoju misao. A revolucionar je svaki onaj za koga nije ništa toliko sveto da ne bi moglo biti zamenjeno nečim boljim. • Navedite nekoliko parola iz drame Ce? Evo poćetka jednog govora: Izvinite! Mi smo vaša avangarda! Mi ne zastupamo vaše mišljenje već vaše interese! Nismo vas pitali jer nas vaše mišljenie ne zanima. Vi mishte protiv sopstvenih interesa. Izvinite! Mi smo slagali čovečanstvo da je to vaša volja. A vi ste se o'duvek borili protiv sopstvenm interesa! Oduvek ste bili vojn'.ci kontrarevolucije! Nećete pobediti vi ali će pobediti vaša stvar! To je naš zadatak. Izvinite! Nemamo vremena da čekamo dok svi to shvatite! M. S.

Zavičajni klubovi

Ovog leta rad mnogih zavičajnih klubova studenata bio je živiji nego ranijih godina, naro čito u oblasti političko" života. Studenti su organizovali razgor ore s predstavnicima društve- ; no-političkih organizacija i sa | građanstvom. Evo šta su nam rekli neki studenti o radu svojih zavičajnih klubova: Petar Kurandić, Medicinski, U Raškoj smo održali godišnju konferenciju Kluba studenata i srednjoškolaca. Najviše i se govorilo o nekim najaktuelnijim problemima na području opštine Raške. Govorilo se o nezaposlenosti. Konstatovano je da se posao najčešće dobija preko rođačke veze. Onda, govorkalo se da žena predsednika opštine zauzima neko radno mc sto, koje uopšte nije potrebno, i da za to Opština izdvaja oko dva miliona starih dinara. Mi smo tražili od predsednika sindikalne podi'užnice da nam kaže da li su tačne te priče. On je rekao da nisu. Zatim smo govorili o bogaćenju na nesocijalistički način. Zna se, cela Raska to priča, da oni koji rade u »Jugopetrolu«, na benzinskoj pumpi, na nepošten način dolaze do velikog novca. Zahtevali smo od Opštinskog komiteta SK da ispita taj slučaj. Govorili smo o načinu kako su i kome dodeljivane stip>endije. Evo ovog slučaja. Izvesni Aco Jelenković, sin direktora jednog preduzeća, primao je stipendiju dok je išao u ekonomsku školu u Raškoj. Druga deca, ona s planine, kojoj je zaista potrebna stipendija, nisu imala nikakva sredstva. Itd. Rečju, diskusija je bila zanimljiva i živa. je bilo kakvih korisnih zaključaka, da li je sve to nečemu vodilo to mi još nije jasno. Radenko Papić; Priboj: Tek smo ove godine oformili klub. Razgovora je bilo malo. Naša opština je ekonomski jaka, svi imamo stipendije. Ja primam od FAP-a četrdeset hiljada, posao me čeka čim diplomiram. Milosav S. Pešić, Smederevo: Zavičajni klub studenata Smedereva na svojim sastancuna posvetio je najviše pažnje materijalnom položaju studenata, mogućnostima kreditiranja i sti pendiranja. Grupe studenata i srednjoškolaca obilazile su radne organizacije upoznajući ih sa materiialnim teškoćama studenata. Klub je održao i jedan

sastanak na kome se govorilo 0 studentskim demonstracijama. Mira Stojadinović, Ćuprija: Naš klub je ovog leta bio izuzetno aktivan. Pored kulturno-zabavnih manifestacija održali smo nekoliko sastanaka, jedan povodom događaja u CSSR. Našim sastancima prisustvovali su . predstavnici opštine. Sa njima smo se dogovorili o dodeli stu- ! dentskog kredita. Izabrali smo 1 jednu komisiju sastavljenu od ! studenata, koja će prisustvovati 1 sastancima Opštinske skupštine ; 1 brinuti se o raspodeli kredit- i nog fonda. Radoš Terzić, Pljevlja: U Pljevljima ima oko 450 studenata, koji studiraju na raznim univerzitetima u zemlji. Letos smo svi bili na okupu. Godišnjoj skupštini Kluba prisustvovali su i »gradski oci.« Vodili smo pohtičke razgovore. I ja sam učestvovao u diskusiji. Postavio sam predsedniku Opštine nekoliko pitanja, koja mu nisu bila baš prijatna. Na primer: zašto Opština već tri godine nije dodelila ni jednu stipendiju, kad se zna da još uvek rade nestručnjaci u mnogim preduzećima? Kako je Opština mogla dodeliti trideset miliona rukometnom klubu, a nema novaca za stipendije? Zašto su nekoliko meseci postojale dve predsedničke plate (dva predsednika Opštine)? Itđ. Gavrilo Malović, Leskovac: Mi smo imali tri-četiri sastanka. Raspravljali smo o junskim događajima, o Smemicama, o mestu i zadacima komunista. Predložili smo da se osnuje aktiv SK studenata leskovačke opštine, pošto tu ima dosta studenata koji studiraju u Nišu, pa bi mogli u toku godine održavati sastanke. Sa predstavnicdma iz Opštine razgovarali smo o zapošljavanju. Oni su, navodno otvorili vrata preduzeća ali tamo još uvek postoje otpori zaposlenju pripravnika. Vojin Trivičević, Pmjavor: Opština je dala dvesta hiljada da organizujemo logorovanje. Na logorovanju je bilo oko četrdeset studenata. Sa predstavnicima Opštine diskutovali smo o povećanju kredita, o zaposlenju. Obećali su da će biti mesta za sve koji diplomiraju ove godine. Naš Klub ima nekoliko ogranaka. Moje selo štrpci održa valo je sastanke svakih sedam dana. B. If.

PIŠEM PESME Dragi drugovi, toliko sam bio uzbuđen događajima od 2. i 3. juna, da sam napisao pesmu. Nije stilski doterana, ali je napisana iskreno. (Iz pisma jednog studenta). PESMA BEOGRADU napisana u noći između 2. i 3. juna 1968. Smej se, rođeni! Pogledaj naše mišice, Pogiedaj naše osmehe, poslušaj našu pesmu I svuda, svuda ćeš videti Sebe. Smej se i raduj, Crveni naš! Ti si nas učio da ne kažemo samo hvala Ovoj zemlji koja nam je svima podjednako Sebe i krv svoju dala. I kada bi još neki živeli kao Ti od slobode Moglo bi već i do sunca da se ode .., U tvoje ploćnike zasadili smo bulke, U tvoje noći uneli ogledala.

N. RADULOVIC, student Stomatološkog fakulteta

Prijatellsko ubeđivanje

eć posle prvih nekoliko saVstanaka, diskusioni klub u selu V. je zabranjen. Upravo kad je trebaio nastaviti razgovor o demokratiji i socijalizmu, u klub su došla tri člana mesne organizacije SK, od kojih dvojica članovi Sekretarijata (jedan- upravo sekretar), da nam saopšte i objasne »preporuku« Sekretarijata mesne organizacije SK, kao i Opštinskog komiteta, o zabrani kluba. Objašnjavanje zabrane ispalo je, po mišljenju mnogih, neočekivano zanimljivo i uzbudljivo. Evo kako je to izgledalo. Ta tri druga (to su bili drugovi 0., D. i P.) tražili su da najpre kažerao nešto o ciljevima i karakteru kluba, s obzirom da oni »zbog zauzetosti« nisu mogli dolaziti na ranije sastanke i upoznati se s tim na licu mesta. Rekli smo da u klubu raspravIjamo o problemima koji nas najviše zanimaju, da nastojimo da negujemo kulturu izražavanja i polemisanja; da nam se, uostalom, čini da je okupljanje oko jednog diskusionog kluba kultumija forma od dotadašnjeg okupljanja po kafanama i u crkvenom dvorištu. Potom sc i za reč javio sekretar SK 0., i i rekao da nikako »negovanje i i poboljšanje izražavanja nijc po- | trebno: dovoljno je da je čovek i u pravu«. Na upadicu smatra U 1 da je bolje ako se čovek izražava dobro ili loše, odgovorio je: »nisam za ekstreme«. Istakao je zatim da je on odlučno protiv kluba pošto inicijativa za njegovo osnivanje nije došla od Sekretarijata omladine niti od bilo kojeg drugog foruma, već od ied ne »neformalne grupe mladića studenata koji su van svih or I ganizaciia«. Našu primedbu da nije bitno dolazi li inicijativa odozgo ili odozdo (da je čak boi Ije ako dolazi odozdo), već da 1 je bitno kakve je prirode ta ini• cijativa, nije uvažio. Upitali smo ga kako to misli da je klub »van svih organizacija« ako su u njemu među naiaktivnijima upravo neki omladinski aktivisti, predsednik omladine i drugi. Odgovorio je da je sve to tačno, ali da je bitno to što se Sekrei tarijat omladinskog aktiva nije u vezi s tim u celom sastavu i dogovorio. To, međntim, nije ni bilo moguće; neki članovi Sekretarijata bili sti na letovanju van j mesta. U tom slučaju trebalo I je da se sastane Osnovna orga-1 nizacija SK pa da ona to odobri, nastavio je. Ovako, »firma mu ostaje nejasna, a tako ne može«. Zatim se osvmuo na same teme: »šta ima da se priča o čehoslovačkoi i o drugim pol’tičkim temama? U selu imi preko 150 televizora, radio-aparata na stotine, novine stižu redovno. Tamo je sve obiašnjeno, i to stručno«. SA'oje izlaganje i dmg O. završio je time da jc ! on odlučno za to za šta se Ko-

raitet zalaže, da klub treba za- , braniti. Jedan student pdtao je ! kako to da je Komitet mogao ! tražiti zabrani kad niko iz ( raiteta nije prisustvovao ni jednom sastanku kluba. »Nije morao da prisustvuje«, odvratio je dmg O. »dovolino je što jc video plakat za poslednji sastanak.«. Pošto je na plakatu stajalo da je tema sledećeg razgovora u klubu socijalizam i demokratija, zatražili smo potpunije obiašnjenje. Tu se umešo u điskusiju dmg P. To su, rekao je on, kmpne i teške teme, šta mi znamo i možemo o tome da govorimo ovde u selu (P. je, ina- i če, poslednjih desetak godina student prava), mi treba da raz jasnimo neke teme koje će na- j rod lakše razumeti recimo, j šta je to savet škole, mesna za- j iednica; tako široke teme kao i Sto su sociializam i demokrati- , ja ima ko da raspravlia poli- | tičari i naučnici. Hteli smo da | se usprotivimo, ali P. ndje trpeo : unadice i energično se poduhva- | tio definisanja klubova: posto , je, rekao je, u osnovi dve vrste 1 klubova: stmčni i dmštvenopo ! litički 1 mi moramo na njemu da govorimo stmčno. U tom smi slu dmc P. je poduže govordo, ali to. zbog komoldkovane mate- i riie ili zbog naše nedoraslosti, j niic bilo moguće razumeti. Dmg D. rekao je da zamera šlo su se teme određdvale na ; nedelju-dve iimesto da se donese dugoročni nlan.... Unrkos tolikim pr’medbama starijih drugova. zaključili smo da ni jedna ni izbliza nijc bila takve prirode da bi klub trebalo zabraniti zakazali smo sledeći sastanak. sa temom; muzika. Da li zbog neobičnosti teme ili zbog nečeg dmgog, tek nlakat je übrzo uklonien sa oglasne table. a prcdsedniku omladine dmgovi O. i D. kao i neki članovi Kom'teta, »obiasnili« su da sam ia, kao indci'ator osni-'’anja kluba, pod maskom nekakve kultume aktivizaciie omlaj dine, nastoiao da pripremim te : ren za delatnost protiv naroda i države, te da su on ti. nređsednik omladine i ostali, lukavo zaveden' i uvučeni u jednu ooasnu iem. Da bi mi se valjda pomoglo da se i sam razaberem u sve mu tome, jer mi to samom niie rvolazilo za rukom, sutradain me ie pozvao na raz^ovo 1 * šef mesne kancelariie ičovek koii ie, za razliku od dmgih mesnih funknionera, svršdo celu večciniu školu). »Znaš, ja sam zadužen da por’-’ fY ovaram s tobom u vezd tog kh ,v »a«. nočeo ie. »Mene. da +; mpocro i7’'>“r>adu ,r> to Što S’ ti ’’ tom k l,, bn. Dn ,,T o ie + o da s ; ti sin r°kog bogataša iM neradn 1 ka. ali tvo ; *otar i° sdromašan i pOŠten«. t tl ,n, trn Hr>og?« pitao sarn. "Kako š f a°!« l sađ se on začudio i nod ;cT ao <rlas.

»Gde to još ima, taj dlskusi onl klub!? To nigde nema, to je opasna stvar«. Pošto je stvar vrlo opasna, morali smo odustati od razgovo ra o mimci; morala je, razumc se, otpasti i tema; šta zameramo našem selu, koju smo pripremali. Celo ova osuda, koja se ustvara nije ni odnosila na sam rad kluba, bila je tako nategnuta i neargumentovana; uprkos tome bila je vrlo odlučna. A možda je ta osuda bila u nekoj vezi sa jednim slučajem koji se dogodio još pre osnivanja kluba. * * * Naime, na prvom sastanku mesne organizacije SK pasvećcnom razmatranju Smemica, postavljeno je, najpre, pitanje ogromnih gubitaka u Kombinatu za preradu voča i povrća, gubitaka koji se broje u stotinama miliona. Evo kako je direktor tog Kombinata, drug R. (inače bivši predsednik Opštine i bivši poslanik, a sadašnji član Opštinskog komiteta SK), odgovurio na to pitanje: prvo što je nužno, rekao je on, jestc da se dobro poznaie ono o čemu sc govori, ono što se kritikuje. A što se tiče opreme fabrike I nje, nc tehnologije, kao i kadrova i , uopšte poslovanja, fabrika ladi 1 dobro i jedna je od najmodernijih ne samo kod nas nego i u Evropi. Kako oncla dolazi do gu bitaka i to velikih? pitale sc vi. Dolazi iz više razloga. Prvo, cela. prehrambena industrija u našoj zemlji jc u krizi i to zato što je čitav niz zakonskih propii sa o poslovanju preduzcća, po-1 sebno carinski i devizni režim, j prelevmani i reeskontne stope i ; niz drugih složenih i nejasn h ! stvari koje vi tcško da možetc I razumeti sve to teško opterećuje prehrambenu industriju. Posebno to pogađa konzervnu preradu voća: tu je, pored već nabrojanih. još i šećer otežavajuća okolnost: dok druge zemlic koriste jcftiniji šećer. naša koristi skuplji, i to poskupljujc proizvodnju i doprinosi ncreni tabilnosti. Zafim. nastavio ic drug R., i spoljna i unutrašnja ' situacija vrlo su složene i lo tic : ba imati u vidu. S jedne stranc, : ■ tu je istočno evropsko, a s drnge zapadnoevronsko i uopšte za. padno tržište, čiji su krupni vni teresi u pitanju, a sve to našu industriju, posebno konzervno. ! voćnu, veoma pritiska. A zatim, ! | dmgovi, i naši unutrašnji nenr:jatelji su u akciji i mi to mora’ mo da imamo u vidu. Mi se mo, ramo ođlučno odupreti raznmi i ; filozofima, raznim tu životiccv' | cima, mai'kovićevcima i tadićcv• ! cima, koji nam ponekad i preko ' ; televizije govore o demokrat ii 1 kako je oni shvataju; ja sam za * 1 demokratiju. ali sam odlučno protiv anarhije. a šta jc pitan ja vas, ako niie maocetungo\ stvo ako se želi dati Beograuskom univerzitetu ime Crveni univerzitet Karl Marks!? Eto, drugovi, sve to treba da imamo u vidu kada nešto krtikujemo; ja ne tvrdim da smo mi u Kombinatu idealni, idealnih nema, svakom se i svenru može nešto prigovoriti, ali ti 2° bici i manjkovi, bez obzira što su veliki, nisu naša krivica vec su nužno i objektivno rezultat jedne šire situacije. * * * Premda zapanjen tako »sv:stranim« pristujx>m problemu konzervne prerade voća u našim uslorima, glasno sam izrazio sumnju u osnovanost takvog vezivanja globalne situacije kou nas i u svetu sa lošim poslovanjem tog kombinata, kao 5 u tako veliki broj objektivnih teskoća, rekavši uz to da mi se tai način odbrane od kritike čim čak vrlo neozbiljnim i neodgovomim. . Može biti da je taj moi » lv tup« tmada niie bio usamlje ll ’ orotiv jednog bivšeg predsedn • ka ooštine i bivšeg poslanika 1 sadašnjeg člana Opštinskog komiteta, nrotumačen kao anti-m-rodni akt a potonje osnivankluba kao nastavak takve oriu” 1 tacije, Tako su bar mislili d' govi 0. i D., koii uoravo radc • kritikovanom preduzeću. simntomatično je šfo pitan ’ kl”ba niie uonšte razmatrann 1 OSK, već samo u Sekretariiatu nije se našlo za shodno ni d l se člnnstvo o zabran 1 kb’ba hr>' post festum obavesti. Uooštc izbegavalo se svako obavcštnv.v nie i uznemiravnnje iavnost! Vredni su pn/nje još neki sađaii. Pc»kušai da se d' r es . Kombinata nošaljc kao cielcc na predstoieći Konares SKS n je nspeo. šta više. izgleda d a se Komhinaf staviti pod orin”. 1 nu uoravu. Ne manju pazm privlači i činienica dn su »z^ 1 deni« drugovi i drugarice ned- 1 ' no nrimljeni u SK ... Panta rhei.

vrro.Miß teofilo" 1

N o 1 i t - Beograd

UPRAVNI ODBOR UNIVERZITESKE EKSPERIMENTALNE SCENE Knez Mihailova 40/1 raspisuje KONK U R S za DRAMATURGA SCENE Kandidat treba da ispunjava sledeće uslove: 1. da je redovan student Beogradskog univerziteta; 2. da je zapažen postignutim rezultatirpa na planu umetničkog stv r aralaštva ili teorijskog istraživanja (objavljivanjem eseja i kritika, ili pisanjem dramskih tekstova, ili rediteljskim radom i dr.) i 3. _ da je, ukoliko ne ispunjava uslove navedene pod tačkom 2., odličan student starijih godina ili postdiplomac na Filološkom fakultetu, Umetničkoj akademiji i Filozofskom fakultetu. Lični dohodak prema Pravilniku Scene. Molbe i dokumenta kandidata se primaju svakog radnog dana u prostorijama UES-a, Knez Mihailova 40/1 (ulaz iz dvorišta) od 16—17 časova. Konkurs ostaje otvoren 10 dana. Odluku o rezultatima Konkursa donosi Komisija umetničkog saveta.

RENE VELEK I OSTIN VOREN TEORUA KNJIŽEVNOSTI Teorija književnosti Rene Veleka i Ostina Vorena stekla je ugled nezaobilazne knjige u svakom studioznom razmišIjanju o književnosti. Glavna poglavlja Teorije književnosti su: Definicije i distinkcije (Knji ževnost i studij književnosti, Priroda književnosti, Funkcija književnosti, Književna teorija, kritika i istorija, Opšta, komparativna i nacionalna književnost; Spoljašnji pristup književnosti (Književnost i biogradija, Književnost i psihologija, Književnost i društvo, Književnost i ideje, Književnost i druge umetnosti; Unutrašnji studij književnost (Kako postoji umetničko književno delo, Eufonija, ritam, metrika, Stil i stilistika, Slika, metafora, simbol, mit, Priroda prozne književnost, Književni radovi, Vrednovanje, Književna istorija. ERIH AUERBAH MIMESIS Knjiga Eriha Auerbalia danas je već klasično delo o teoriji i problemiraa evropskc književnost. Od kako se prvi nut pojavila, 1946, ona je doživela brojna izdanja i prevode na mnoge jezike. Problem koji Auerbah razmatra u ovoj knjizi jedan je od najbitnijih a ujedno i najosetljivijih problema književnosti: odnos književnosti i stvarnosti. Tom problemu on pristupa na veoma osoben na-

čin, pokušavajući da na osnovu stila i jezika književnog dela otkrije osnovni stav pisca prema stvarnosti koju opisuje. Tim metodom, Auerbah ne osvetljava samo književno delo, već i čitavu epohu u kojoj je ono nastalo. Stoga je Mhnesls ne samo jedno od ključnih dela modeme nauke o književnosti, već i delo koje nam pomaže da razumemo tokove evropske knjižemosti od Homera do Virdžinije Vulf. GVIDO MORPURGO TALJABUE SAVREMENA ESTETIKA Savremena estetika Gvida Morpurga Taljabuea danas je svakako najobimniji i najobuhvatniji pregled modernih estetičkih učenja i estetičkih problema. Sa zavidnom emdicijom i zanimljivom kritičkom analitnošću. autor izlaže estetička shvatanja koja prcdstavljaju nov i originalan pristup umetnosti u dvadesetom veku, počev od Kročea i zaključno sa najnovijim istraživanjima fenomenološke i semantičke estetike. lako se ne moramo složiti sa svim shvatanjima njenog autora, Savremcna estetika izlažc brojna shvatanja i pokreće probleme sa kojima marksistička cstetika mora stupiti u otvorcn kritički dijalog. Gvido Morpurgo Taljabue je dugogodišnji profesor Milanskog, a sada Tršćanskog univerziteta, i njegova knjiga doživela je brojna izdanja u mnogim zemljama, između ostalog u Argentini i Cehoslovnčkoj. STUD.—O—4O2

STUDENT

1968/2°