Student
BOLJA ZA TREĆINU OD PROŠLE
STUDENTSKA 1968. (NOVCANA) GODINA
t: avgustu mesecu Republlč' ki sekretarijat za obrazovanje i kulturu načinio je Izveštaj o materijalnom položaju studenata. Početkom septembra ovaj sekretarijat poslao je Univerzitetskom odboru Saveza studenata Beogradskog univerziteta Informaciju o preduzetim merama za poboljšanje studentskog standarda. Iz ove inbormacije donosimo najvažnije delove i to, uglavnom, one koji se odnose na 1968. godinu. Istovremeno napominjemo da čemo u narednim brojevima o pojedinim pitanjima koja se pominju u ovim materljallma i o svim merama koje se donosc a tlču se visokog školstva detaijnije obaveštavati prema već napravljenom planu Redakcije. ~I pored svih napora koje su oinili republički organi, što je doprinelo poboljšanju materijalnog položaja studenata, i danas ima dosta nerešemh pitanja. Pre svega, prihodi studenata još uvek ne rastu uporedo sa porastom troškova života. Opšti porast troškova života zahteva da se pitanjima materijalnog obezbeđenja studenata ponovo posveti posebna pažnja... Naročito je danas nužno, u uslovima relativno strogog režima sludija i intenzivnije nastave, poboboljšati materijalni položaj studenata..." STIPENDIRANJE „... U poslednjih osam godina došlo je do velikog smanjenja ukupnog broja stipendija li osetnog pada procenta stipendista u (xinosu na ukupan broj redovnih studenata. Isto tako, visina slipendija znatno zaostaje za porastom troškova života. Na fakultetima je procenat stipendista od 24,5 posto u školskoj 1960/61 godini opazo na 9 posto u 1967/68. godini, a u višim školama od 18,1 posto na 3,4 posto... Zajedno sa stipendistima studenata visokih škola (56) i umetničkih akademija (67) u 1967/68. godini ima ukupno 5.029 stipendista a broj redovnih studenata iznosi 63.840.” Iznos stipendija vrlo je različit na pojedinim fakultetima i višim školama. Najveći hroj stlpendista nalazi se na fakultetima i školama na kojima se obrazuje inžinjerskotehnički kadar (49,5 posto), dok na naslavničke dolazi samo 20,8 posto od ukupnog broja stipendija ili samo 5,5 posto studenata prima stipendije, uz istovremeno najniži iznos - .” Isto tako smanjuje se broj onih koji imaju plaćeni studijski odmor. KREDITIRANJE „Sistem kreditiranja studenata odigrao je veoma pozitivnu ulogu i već danas predstavlja glavni izvor pomoči studentima. Međutim, još uvek ovaj oblik materijalnog obezbeđenja studenata niie razvijen u potrebnoj meri kako do obimu sredstavam tako i po broju kredita. Zbog toga treba i dalje povećavati Republičke i pokrajinske fondove traženjem sredstava od komuna i radnih organizacija...” „Sredstva za kreditiranje studenata obezbeđuju se iz budžeta Reoublike za Republički poz.ajmni fond i iz budžeta pokraiina za pokrajinske fondove. Rcpublika je svake godine u cranicama svojih mogućnosti ohezbeđivala republičkom pozajmnom fondu povećana sredstva za kreditiranje studenata. Tako je, na primer, RepubličI<i fond studenata u školskoj 1966/67. godini raspolagao sa iznosom od 12.500.000 ND. a u 1967/68. godini sa 17 mil’ona 582.600 ND. Očekuje se da će u ovoj školskoj godini sred<'lva biti znatno povećana. Predloženo je da se iz Reuubličkoe budžeta obezbedi dodatnih 3 niiliona ND. Osim ovog pokrenuta ie akcija da se prošire izvori fonda angažovanjem sređsiava knmuna i radnih organizacija, Već su održana savetovanja sa nredstavnicima komuna i noiedinih radnih organizacija, na kojima sc videlo da postoji interes za odvajanje sredstava za studentske kredite. To znači da Predstoji period u kome je potrebno da Renublički fond pristuni rcalizaciji dogovora,.. skloPi konkretne ugovore sa komunama i nekim radnim organizarijama.” „Zakonom o Republičkom Pozajmnom fondu predviđa se •Pogućnost otpisivanja kredita,
delom ill u celini, u zavisnosti od vremena diplomiranja I postignutog uspeha u studijama. U duhu zaJcona Republički pozajmni fond doneo je odluku o otpisu kredita redovnim studentima visokoškolskh ustanov.a sa kojom se saglasila i Skupština SR Srbije. Ovom odlukom predviđeno je da ništa ne vraćaju oni studenti koji završe studijc na vreme i studenti koji do šest meseci posle predviđenog roka završe školovanje sa prosečnom ocenom iznad 9. Ostali studenti sa prosekom iznad šest oslobađaju se vraćanja od 10 posto do 80 posto iskorišćenog kredita. * ★ * „Zbog nedostataka preciznih podataka o potrebi za stručnim kadrovima fondovi za kreditiranje do sada nisu mogli da utiču
na usmeravanje, tj. da kredite , dobijaju oni studenti koji se ! spremaju za tzv. deficitarne struke...” „Neophodno je da fondovi odobravaju kreditc u skladu sa smernicama društvenog razvoja i potrebama za kadrovima, vodeći, naravno, računa o uspehu u studijama i imovnom stanju studenata”. „U skladu sa Zakonom o finansiranju obrazovanja 1 vaspitanja i o zajednicama obrazovanja treba regulisatj i pitanje kreditiranja studenata iz drugih republika koji studiraju u SR Srbiji. lako student kredit vraća | individualno, potrebni su među| republički dogovori zato što su rešenja po republikama u tom pogledu različita. Od ukupno 9851 zahteva Republičkom pozajmnom fondu u prošloj školskoj godini bdlo je 2957 zahteva studenata iz drugih republika...” . „Ovih dana treba da se donese Statut Republičkog pozajmnog fonda kojim se skoro u celini potvrđuju zaključci poslednje Skupštine Saveza studenata o materijalnom položaju... Isto tako, formirače se stručna služba Republičkog pozajmnog fonda koja bi preuzela poslove koje je do sada obavljala Beogradska udružena banka”. (Iz informacije Univerzitetskog odbora) SMESTAJ ~I pored povećanih ukupnih | kapaciteta studentskih domova, I u njih još uvek ne mogu da budu smešteni svi zainteresovani studenti koji ispunjavaju uslove. Školske 1966/67, godine tražilo je dom 14.711 studenata a moglo je da bude primljeno 12.619 studenata, odnosno manje za 2.092 studenta. Prošle školske godine cko 3.000 studenata ni, su mogli da dobiju mesta u
domu. To pokazuje da je broj interesenata za stanovanje u domovima, i to samo onih koji ispunjavaju sadašnje relatdvno slroge uslove, još uvek veći od raspoloživih kapaciteta. Ako je, isto tako poznato da vehki broj studenata stanuje kod stanodavaca i to često pod teškim uslovi ma, težim nego u domu, broj interesenata bio je znatno vcći da kriterijumi za dobijanje doma nisu strogi..." ~Od ukupno 20 mesta u Republici u kojima postoje visokoškolske institucijc, u 9 nema sludentskih domova (Aranđejovac, Kruševac. Leskovac, Požarevac, Titovo Užice, Prizi'en, Kosovska Mitrovica, Sabac, Đakovica) dok u nekim gradovima u kojima domovi postoje broj mesta je mali...” „Žatvaranjem pojedinih dotra-
jalih domova i izgradnjom novih, ] sa boljim uslcvima za stanova-1 nje, nije moglo da se obezbedi znatnije povečanje ukupnog broja mesta. Zbog toga je neophodno da se u narednom periodu putem renoviranja i generalnih opravki postojećih domova, povećavaju kapaciteti i poboljšavaju uslovi u domovima. ...Pojedini studentski domovi još uvek imaju čak osmokrevotne (u Novom Sadu), devetokrevetne ili desetokrevetne sobe („Vera Blagojević”, Beograd); većina domova nema odgovarajuće prostorije za učenje i društveni i kultumo-zabavni život studenata, a srcdstva koja su izdvajana za održavanje postojećih domova nisu bila dovoljna za obnavljanje opreme i inventara. Oko 70 odsto uloženih sredstava odlazilo je na građevinske radove, a samo oko 30 odsto na opremanje objekata za smeštaj studenata. Sve je to, u uslovima i inače nedovoljnog školskog prostora na visokoškolskim ustanovama, još više otežavalo rad sludenata, jer, studentski domovi u sadašnjoj situaciji služc samo za prenoćište. Ni lokacija studentskih domova, takođe, nije najsrečnija. Neki od njih su izgrađeni na nepodesnim mestima, daleko od visokoškolskh ustanova. Tako se gubi vreme i novac na prevoz”. ISHRANA STUDENATA „Jedino zahvaljujući raznim vidovima dotacija u proteklom periodu, cena ishrane u studentskim restoranima mogla je da bude prilagođavana, koliko je to bilo izvodljivo, mogućnostima studenata. Razume se da to nisu bile stvarne cene koštanja ishrane, niti su mogle da pruže potreban kvalitet hrane. Do sada je ishranu studenata Republika u proseku dotirila sa oko 5,000.000 ND godišnje. Za
1968. godlnu, na Ime dotacije za ishranu od Republičke zajednice obrazovanja odobrena su sredstva u iznosu 7,717.000 ND. DRUŠTVENI. KULTURNO-ZABAVNI I SPORTSKI ŽIVOT STUDENATA ~Za potrebe društvenog i kulurno-zabavnog rada, kao i za sportski život studcnata veoma su slabe mogućnosti u studentskim domovima, a i na samim visokoškolskim ustanovama. U svim domovima u SR Srbiji postoje ukupno 24 prostorijc za tzv. društvene klubove, koje su uglavnom veoma malih površina. Njihov kapacitet iznosi 1.660 mesta što, s obzirom na broj studenata smeštenih u domovima (13.997), i različitost namene klubova, ne odgovara potrcbama i oncmogučava intenzivnije razvijanje društvenog i kultumo-zabavnog života. Na samim visokoškolskim ustanovama situacija je u tom pogledu još nepovoljnija. Od ukupno 19 društvenih klubova, koliko ih u Republici ima u zgradama visokoškolskih ustanova, 11 ih je u Bcogradu sa kapacitetom od svega 760 mesta... Sale i tereni za organizovanje sportskog života i fizičke rekreacije studenata bilo pri studentskim domovima ili na visokoškolskim ustanovama, može se reći da gotovo i ne postoje. U celoj Republici postoje svcga dve sportske sale (Beograd, Zrenjani), tri terena za male sportove (Beograd, Novi Sad, Niš). Sada se intenzivno radi na izgradnji i uređlvanju nekih objekata. Njihovim završavanjem stvoriće se povoljniji uslovi, kako za učenje, tako i za društvene. zabavnc i sportske potrcbe studenata... Takođe dom ,4*ane Đukić” u Beogradu biće stavlien na raspolaganje Univerzitetu za društveni život studcnata. Zgrada koju je ranije koristio DIF biće pretvorena u dom fizičke kulture i prioritet u njenom korišćenju imaće studenti”. ZAPOSLJAVANJE .... Republičko izvršno veće uputilo je pismo svim predsednicima skupšina opšina u kojima je ukazano na zadatke u vezi sa sprovođenjem Osnovnog zakona o obaveznom primanju pripravnika”. Donet je Republički zakon o obaveznom primanju pripravnika (1. juli 1968, godine). Potpuni pođaci o primljenom broju pripravnika nisu mogli biti pribavljeni, kaže se u informaciji Republičkog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, ali prema nekim podacima Republičkog zavoda za zapošljavanje, a na osnovu podataka primljenih od Republičkog zavoda za statistiku od 1. januara do l 31. jula ove godine zaposleno je 5.227 pripravnika od čega do kraja maja 4.046, a u junu i julu 2.118. 1 (O ZAPOSLJAVAN.IU PRIPRAVNIKA U BEOGRAPU U NAREDNOM BROJU)
TABELA U 1968. godini iz sredstava Republičke zajednice obrazovanja (uz nagoveštenu pomoć iz budžeta SR Srbije po rebalansu krajem scptembra 1968. godine), obezbcdiće se za studentski standard (odnosi se samo na Bcogradski i Niški univerzitet) i to: Posebne namene: N. dinara regres za ishranu studenata 7,717.000 —■ regres za izdavanje udžbenika 1,350.000 univerzitetske stipendije 650.000 preventivna zdravstvena zaštita studenata 500.000 studentska oporavilišta 500.000 zdi-avstvena zaštita neosiguranih studcnala 1,700.000 zdravstvena zaštita neosiguranih studenata iz drugih republika 308.000 Ukup no; 12,725.000 Tnvesticije; za izgradnju sportskog centra u N. Bcogradu (druga faza) 3,300.000 za projekat doma kulture na N. Bcogradu 200.000 za pripreme za novi studentski dom u Nišu 500.000 adaptacije, opravke i krečenjc studentskih đomova i restorana 5,120.000 nabavka nove opreme za studentske domovc 1,900.000 opremanje društvenih klubova u studentskim domovima 100.000 zamena opreme u restoranu Studentskog grada na Novom Beogradu 120.000 za dopremanje hrane u restorane pojedinih stuđcntskih domova 80.000 Ukup no; 11,320.000 Zajedno sa sredstvima za krediliranje studenata (17 mlliona 582.600 novih dinara), ukupna sredstva za standard u 1968. godini iznose 41,627.600 novih dinara; to Je za 33 odsto više nego u 1967. godini.
DOMOVI „TESNI“ VEĆA ODGOVORNOST STANARA
IZ RADA MATERIJALNE KOMISIJE
STIGLO JE 14000 MOLBI ZA DOM, A MESTA IMA SAMO ZA 10270 STUDENATA
Za razliku od prošlih godina, kada su studenti opravdano upućivali zamerke na rad materijalnih komisLja fakulteta, škola i akademija, ovc godinc je Materijalna komisija Univerzitetskog odbora prcduzela niz mera koje će pojednostaviti i übrzati useljavanje studcnata u domove rekao nam je Milojko Marković, pfedsednik Materjalne komLsije UO. Počevši od ove godine fakultetske komisije za materijalna pitanja dostavljaće Materijalnoj komisiji UO spdsak stuđenata koji su konkurisali za dom. Na osnovu pnispelih dokumenata Matorijalna komisija deliće studentima upute za dom, a nakon useljenja stanara domovi će dostavljati ovoj Komisiji spdsak svih stanara koji su useljeni. Ove mere preduzete su radi lakšcg proveravanja dokumenata useljenih studenata i izbegavanja mnogobrojne kupoprodaje mesta u domovima. OLAKŠICE ZA APSOLVENTE BRUCOŠIMA DOM ZA CETIRI GODINE Od ove godine, po prvi put, apsolventi sa polovinom položenih ispita dobijaće upute za dom. Do sada su apsolventi dobijali mesto u domu sa dve trećine položenih ispita, ali se smatra da je to bio prilično oštar kritenijum. Radi bolje organiZacije, smeštaja studenata i odgovomijeg odnosa stanara prema invontam, počevši od ove godine novoupisani studenti useljavaće se na rok od 4—5 godina. Useljavarnje studenata prve godine izvršiće se na ovaj način u I paviljonu Studentskog grada i u VI paviljonu Studentskog doma »Patris Lumumba«, dakle tamo gdc su renoviranjem stvoreni uslovi za višegodišnje stanovanje. Studenti će početkom svake školske godine donositi dokaze 0 ispunjenim školskdm i materijalnim uslovima za stanovanie u domu. Preko leta onii bi mogli zadržati svoja mesta ako za to vreme plaćaju stanarinu, ili se iseliti privremeno iz svojih soba, kako bi dom putem recepcijskog smeštaja ostvario dopunska sredstva. Predviđeno je da se i narednih godina, uporedo sa preuređenjem ostalih paviljona Studentskog grada i di*ugih domova, na isti način usetljavaju d naredne generacije stuđenata prvih godina. Tako bi se kroz nekoliko godina ostvario mnogo efikasniji i raoionalniji smeštaj studenata u domove. ISTI USLOVI I ZA STRANE STUDENTE Ove školske goddne strani stu đenti useljavaće se pod istim us lovima kao i ostali studenti Beogradskoe univerziteta. Studenti-stipendisti koji su do sada stanovali u prvom paviljonu Studentskog grada u dvokrevetnim sobama stanovaće i ove školske godine u istom paviljonu, ali u trokrovetnim. U Univerzitetskom odboru ovo obiašnjavaju željom da se svim studantima obezbede jednakli uslovi stanovanja. Ukoliko neko od stranih studenata-stipendista iz opravdanih razloga produži studiie, tada će (uz obrazloženi zahtev stipenditora i uz preporuku Komdsije za strane studente pri Rektoratu) Materijalna komisiia UO razmatrati svaki slučai posebno. Kontrolnim i disciplinskim komisdjama domova preporučeno je da u kontrolu soba u koiima stanuju strani studenti uključe 1 njihove predstavnike izabrane na zbont studenata.
M. ANĐIĆ
Radovi na sve strane
OVIH DANA U STUDF.NTSKOM GRADU
Studentski grad bio je ovog leta veliko radilište. Već na prvi pogled padaju u oči besprekorno uređeni travnjaci, potkresano drveće, asfaltirane staze, ulično osvetljenje, ali i gomile iskopane zemlje, debele cevi, nezatrpani kanali, gomile građevinskog materijala... • Najznačajnije je to što je, posle osam godina, prvi put okrečen i potpuno renoviran I paviljon. Stavljen je nov nameštaj, ukinute petokrevetne sobe u suterenu i visokom parteru. U sobe gde su ranije stanovali strani studenti stavljen je i treći kre vet. • U I paviljonu osposobljeno je oko 60 kupatila, a do kraja godine osposobiće se ioš 40. Planira se i otvaranje jedne manje prodavnice. • U četvrtom bloku nameštaj je komplctan, a stavljene su i žičane ograde na prozore u partem, tako da devojke übuduće mogu mimo da spavaju. • Najobimniji rađovi izvode se na priključenju Studentskrjg grada Toplani na novom Beogradu. Pretpostavlja se da bi radovi mogli biti završeni do 15. novembra. U kotlamici će posle adaptaci je biti bife, sala za sušenie veša i oko 120 modemih kabina za kupanje, Pretpostavlja
se da će se ovi radovi završiti do kraja iduće godine. • Na Bežanijskoj kosi buldožeri raskopavaju zemlju i danju i noću i već se naziru konture sportskih terena. Uskoro će poćeti uklanianje naselia omladinskih radnih brigada i raseIjavanje privatnih stanara u podnožju Bežnijske kose. • što se tiče doma kulture, za sada je izrađen samo projekat, ali je već obezbeđen rlt'vac za početak izgradnje. I pored onoga što je urađeno, ostaje još mnogo otvorenih pitanja. U Studentskom gradu privatni stanari koji nisu u radnom odnosu sa Domom zauzimaju mesta za 400 studenata. Kako ih iseliti i ko treba da reši njihovo stambeno pitanje Opština ili radne organizacije u kojima su zaposleni to još nije rešeno. lako ie školska godina tek počela, već je bilo disciplinskih prekršaja. Molbe uprave doma da se više vodi računa o higijeni i disciplini, bile su uzaludne. Ponavlja se stara pesma... Ali, prema svim prekršiooima postupa se strogo: već je 36 studenata iskliučeno bez nrava useljenja u druge domove. Đ, u.
Kad se nesolidno gradi često se popravlja
UStudentskom domu »Patris Lumumba« već nekoliko godina dolazilo jc do raznih oštećenja kanalizacionih uređaja što je otežavalo stanovanje u ovom domu. Ove godine u blokovima V, VI i VII izvršena je zamena kanalizacionih cevi i neophodna izolacija da bi se sprečila od oštećenja vlage. Isto tako izvršena je zamena kotlovskih cevi i sigurnosnih ventila i popravka potpomog zida, koji je predstavljao stalnu
opasnost, jer je svakog časa mogao da se smši zbog nestabilnog terena. Studentski dom »Patris Lumumba« sagrađen je 1962. godine, pa su ovako velika oštećenja kanalizacije došla isuviše brzo zato što već tada radovj nisu bili, solidno obavljeni. U stvari, ovo je još jedan primer javašluka i nebrige Ijudi koji se bave izgradnjom stu-
dentskih domova i Ijudi koji vr še nadzor ove izgradnje. I ovaj dom, kao i većina drugih u Beogradu, pravljen ie bez pratećih objekata, čak i bez onih najnužnijih. Dom nema ni menzu, ni biblioteku, ni sportske terene. Nekoliko postojećih društvenih klubova u žalosnom su stanju, inventar je skroman, a prostotrije nisu krečene još od 1962. godine kada je dom izgrađen. s. B.
1968 2U
STUDENT
5