Student
NUŽDA ZAKON MENJA
U DOMU NA VOžDOVCU LEGALNI ILEGALCI Na Zboru studenala stana* ra doma »4. april« na Vožđovcu iznesen je precllog aktiva SK u domu da studenti bez doma mogu »ilcgalisati« Icod svojih drujtova stanara u ovom domu. Studenti su sc složili sa ovlm predlogom, јег ialco će svc to, mcžda, ići na uštrb njihovog standarda, ni.su hteli da dopustc da ко njihovi drugovi, zbog toga što nema đovoljno mcsta u domu, vrate kućama. Upravnik doma Vladimir Kamenović obnvestio je studcnte đa je uprava prihvatila predlog, s tim da svaki takav student bude prijavljen Upravi doma: Ilegalac (legalni ilegalac) može biti samo onaj student koji je ispunio uslove (školske i materijalne) za dobijanie doma. To znači da mora biti redovan student. Naravno, sve to mora dokazati potrebnim dokumentima. Tako đc, svi »cimeri« moraiu biti saglasni. Prema ostalim pravim ilegalcima preduzimaće se dosadašnje mere. Bez obzira što se ovo kosi sa đosađašnjom praksom, ovakva ideja u situaciji kad 7000 studenata ne može da dobije mesto u domu iako isnuniava školske uslovc ko risna je.
A. M.
Politička škola postaje fakultet
• PROGRAM FAKULTETA NEĆE SE MNOGO RAZLIKOVA TI OD PROGRAMA VISOKEŠKOLE POLITICKIH NAUKA • BICE RASPISAN KONKURS ZA IZBOR NASTAVNIKA I SARADNIKA
Ovih dana Vlsoka škola političfc'h nauka u Beogradu postaia je Faktiltet poli'tičkih nauica beo gradskog univerziteta. Visoka škola, kako se između ostalog kažc u izveštaju Komisi je undverzitetskog saveta, ima za zadatak osposobljavanje kadrova za prime nu metoda i društvenopolitičkih procesa. No vi fakultet danas ima prcko >OO redovnih studenata. Do sada je Vjsoku školu završilo 414 studenata, na školi je magistriralo preko 80 osoba, a desetak kandiđata odbranio је doktorske disertaciie. Od 300 uplsanih ifdovnih studenata na nmi godinu stud ; ja u školskoj 1966/67. godini sada se na trećoj godtni nalazi oko 80 studenata sa svim položenim isp ; tima i< iz prethodnih gndina, a od 300 upisandh redovnih studenata u prošloj školskoj godini sada je na drugoj godini 137. Sa docentom dr Momi'rom Stojkovićem, zamemkom dlrekto ra škole, razgovarall smo o pripajanju škole Univerzitetu. Inicijativa za prlpajan je ško le Beo-gradskom unlverzitetu potiče još od 1965. godine. U julu ove godine donesen je Savezni zakon o prenošenlu prava i dužnosti' osnivača (Federaciie) prema Visokoj školi političkih nauka na SR Srbiju. Savet Beograđskog univerziteta odlučio Je znatno рге toga. na osnovu miŽlienja jedne komisije. da bi trebalo osnovati fakultet poiiličkih nauka u sastavu Univerzileta. Komtisija је zaključila da nastavni nlan četvorogodlšniih st.u* dija Visoke Škole, s mallm izmenama, može biti osnova za ško-
lovanje određenih kadrova koje ne daju drugi' fakulteti. O Како će Izgledati plan 1 progmni lakultcta politiCklh nauka? Skola je osnovana 1960. godine kao prva vlsckoškolska ustanova iz oblasti političkih nauka u zemlji. Od samog osnivanja ona je po nastavnom planu fakultetski koncjpirana, što znači da je imala rang fakulteta. Zato se prerastanjem škole u fakultet neće bitno promeniti nastavni plan. a tlme ni profil kadrova G Do sada su postoiala tri игтта, hoćc ii i dalje ostati tako? Sva tri' smera, odnosno opcione grune (žumalistika, društveno-nolitički i međunarodno-politlčki smer). najverovatnijc će postojati' i dalje. Nastavni plan i nrocram su takvl da је pravilniie govoriti o opc : onim gnjpama, ier је nastava na prvoi i drngoj godin.i stud'iia jedinstvena, a na trećoi i četvrtoi postoji niz zaiedn.'čkih predmeta. в Smatrate II da postoji potrcba ra kodrovlma koje stvara ovaj fakullet? Hoće li rnoćl da se zaposie? Mislim da u naŠem društvu postoie brojni poslovi' kojima odgovaraju jedino stručnjacl koје daie ova škola, odnosno fakultet. Društvu su potrebni stručnjaci za brojne analitičke poslove u državnim organima, društveno-poitl'čkim orpanizacijama, predstavničkim telima, samo-
upravnim organLma, zatim u oblasti informisania kao J za naučni rad na području političkih nauka. 0 Kako ćt se ovo pripajanjc Unlverzitetu odraziti na upis novih studenata idućih godlna? Tu verovatno neće biti značajniji'h promena. I do sada je za ovu školu vladalo veliko interesovanje, a kriterljumi za upis bdi su kao i na druglm fakultetima društvenih nauka na Univerzitetu. škola je pripremila Nacrt statuta fakulteta koji je rađen saglasno sa Zakonorn o vi*sokom školstvu SR Srbije i stalutima drugili fakulleta politlčkih nauka. o Л kakav Je nastavnl Kadar? škola do sada nije imala većih teškoča u tom mislu. Zakoпош o fakultetu političkih nauka predviđeno je da nenaslavno osoblje škole preuzme fakultet dok nastavnici i saradnici 1 podležu izboru od Matične komisije koju je Savet univerziteta več formirao (iako su svi nastavnici I saradnici škole birani na način koj je u skladu sa Zakonom o visokom školstvu SR Srbije). Prijem če se vršiti' preko konkursa i tako će moći i drugi stručnjaci da konkurišu za nastavnlke na ovom fakultctu.
RADOSLAV BRATIC
Program za jedino novo pozorište na Univerzitetu
OOKUMENTA:
Miniraimo pozorišne zgrade! Dosta igranja u čarobnim kutijama bez četvrtog zida. Upotrebimo iavne prostore kou« iL.nam se slepima nameću. Ukliučujući: iavna mesta na kojima radnici rade, studenti studraju a zatlm: javne ustanove, javna kupatiia, javne telefonske govornlce, javne klozete, javne kuće, javne trgove. JAVNOST. drugo Pobiimo pozorišne prevodioce, Dosta Pariza, Njujorka, Lx>ndona! šta se nas tiče svetska kriza savesti, kad imamo svofu. Nećemo svakojako dramaturško i idejno đubre samo zato što ga negde u belom svetu cene. Zgazimo inferiornost. Na zastave: samosvest! treće Poklonimo bez tuge i bola »studentska pozorišta« »u-metnicima« koji u nj ma sprovode svoju narcisoidnu orgiju nadarenosti i sveznanja u očainičkom Imitiranju profesionalnih kuća. Prepustimo ih onim studentima koii tragaju za turstičkim mogućnostima pozorišnog poduhvata, svako neka traži ono što hoće da nađe. MI osnivajmo NO- pozorišta uvek i svugde. četvrto Ugasimo vatrogasce. Pozorištu treba vatre. peto Proglašavamo opštost za društveno zlo. Priznaiemo jedino liude sa imenima i prezimenirna, zanimaniem, znaniem, polom, nacionalnošću, vero ? spovešću, ličnim hobiiem i malim liubavima. Jedino su oni dostoini napada, kritike, liubavi, grdnje, pliuvania, pohvale, odanosti i poruge, Objavliujemo primirje utvarama, obiavliujemo rat Ijudima. šesto Preporučujemo svenarodno proučavanje Bekonovih opaski o kobnosti autoriteta. Prezrimo zatim autoritet Bekona samog. šesto Drama znači delanie, agon је početak drame. Delajmo i borimo se da se u politici ukinu pozorišni elementi: iluzija, maske, sufleri, glavne uloge, manipulisanie publikom, nad parterom izdignuta pozonrca, zatvorene predstave i probe, glumačku sujetu i nevešte a revnosne asistente režije. Jedino publici pripada pravo da određuie repertoar, stilsku i idejnu koncepciju, nosioce glavnih rola i način na koji će učestvovati u pređstavi, izbacimo teatar iz politike, uvedimo politiku u teatar! Napomena: Beogradska sudentska i omladinska pozorišla, ona ista koja su nekada osvežavala krv i um beogradskog pozorišnog života, posle duge i teške bolesti nalaze se u komi, na ivici klmičke smrti. (Pomorandže i biskvlte im nemojte nositi, niie glad ono od čega umiru). Žlvotarenje koје donosi tužnu anon'mnost i beznačajnost ima svoie korene u »velikim« amb ; cijama, vejikim putovaniima, lažnim pozorišnim zaverama i pogrešnim liudima. Ova pozorišta ne samo da ne odražavaju opšti kreativni duh koji je superiorno zavladao univerzitetom. ne samo da su mu često i ideino i praktično protivurečni, već u svoioj starmalosfci odbiiaju svojom amitorskom ružnoćom i belosvetskom »aktuelnošću i angažovanošću«, trkcm da se prestignu profesionalne kuće u »skidaniu« evropskih repertoara i da se po svaku cenu, u nezdravoj konkurenciji која iz toga proiz : lazi, bude prvi makar i među podicdnako posledniima. Bez publike, bez zanosa, bez idejnog opredeljenia i intelektualne hrabrosti ostaju da životiniare u svojim ousrca-dvoranicaraa ovi tožni rellkti bivših istina i bivših bitaka.
MILOMIR MARINOVIć
LJUBISA RISTIĆ
UDŽBENICI NA BERZI
Na Medicinskom fakultetu stu* denti koriste uglavnom stare udžbenike, koji se prenose sa generacije na generaciju. Međutim, i do takvih udžbenika je veoma teško doći, jer na fakultetu поstoji grupa, obično imućnijih studenata, koja na početku svake školske godine otpupi one udžbenike kojih oblčno nema u prodaji. Kupuju ih po ceni i čekaju, kako to oni kažu, »svoj trenutak«. I onda, kada počne nastava, kada profesori preporuče udžbenike, cmoberzijanci stupaju na scenu. Užbenici se prodaju po dvostrukim, trostrukim, pa čak četvorostrukim cenama. Sludenti, našavši se u »cajtnotu«, nemaju drugog izbora i prinuđeni su da kupuju ove knjige. Lazar Petković, student druge godine, kaže: Medicinsku fiziologiju od Guyton-a sam platio 220 dinara. Međutim, u prodaji ona košta 100 dinara. Isto tako Histologija od prof. Kostiča prodaje se po ceni od 130 do 150 dinara, mada je koštala 60 dinara.
Aca Antun, student druge godine, takođe je jedan od mnogobrojnih studenata koji je platio crnoberzijanske cene: Krajnje je vreme da se ovo pitanje udžbenika reši. Udžbenici iz Anatomije i Praktikum iz fiziologije takođe se visoko kotiraju na berzi. Studenti treće godine plaćaju udžbenik Mikrobiologija oko 150, iako on staje svega 45 dinara. Na četvrt6j godini problem ie naći udžbenike iz Inteme medicine i Epidemiologije, 0 ovome se često razgovaralo na sastancima Saveza komunista i Saveza studenata, ali još uvek sve ide po starom. Crnoberzijanci zadovoljno trljaju ruke, studenti plaćaju. O moralnom kvalitetu ovih »šićardžija« (neki od njih su i ćlanovi Saveza komunista), nife potreban komentar. Nastavnici i Savez studenata trebalo bi, da što što pre obustave ovu trgovinu. ) A. MARTINOVIC
NE MOGU UPISATI DRUGU GODINU
lAKO SU POLOžILI SVE ISPITE SA PRVE
Na Pravnom fakultetu među studentima druge godine raspo* loženje je prilično tmurno. Prva godina i jesenji ispitni rokovi polako padaju u zaborav studenti su trenutno preokupirani ispitima sa druge godine, za koju kažu da ie najteža na fakultetu. lako su vežbe počele pre nekoliko dana, još uvek se ne zna konačan broj upisanih na drugu godinu. Svi studenti koji su na prvu godinu upisani 1966. godine, upravljaju sc po starom Statutu. Po tom statutu Ustavno pravo se polaže na prvoj, a Rimsko pravo na trećoj godini. No, kako je odmah sledece (1967) godinc promenjen Statut, Ustavno pravo je prebačeno u drugu, a Rimsko pravo na prvu godinu. Ove izmene u Statutu najviše su po- j godile studente upisane 1966. go-; dine, a koji su dve godinc »bili, brucoši«. Oni su tek ove godine i stekli pravo da upišu treči semestar. Početkom septemhra bilo je ohjavljeno da mogu upisa -1 ti drugu godinu, a petnaestak i dana ka'nije to im je onemoće- ■ no. Razlog: nisu položiil Rimsko i pravo. Ovi studenti su preko Ve- i ča druge godine unutili molbu Fakultetskom veču da im se maкаг uslovno dozvoli da upišu treči semestar. MOŽE LI SE MENJATI STATUT? Na drugoj strani, nezadovoljL ni su i oni stuđenti druge godi
® NESPORAZUM ZBOG STATUTA OD 1967. GODINE
ne koji su već upisali treći semestar. Kažu, biće veoma teško. Predavanja traju do podne, vežbe su posle podne, a za učenje i ostale aktivnosti ostaje veoma malo vremena. Da bi njihovo nezadovoljstvo bilo veće, u januaru ne polažu nijedan ispit. Do sada su studenti druge godine u zimskom roku polagali Porodično pravo. Od ove godine uveden je novi predmet Sociologijija porodice, koja se polaže u sklopu Porodičnog prava. Predavanja iz ovog predmeta traju dva semestra i ispit se polaže tek u junu. Prošlogodišnji brucoši su nezadovoljni. Polagače sedam ispita u junu, kako kažu, svakog četvrtog dana po jedan ispit, Na drugoj godini imaju tri ispita koja su među pet najtežih na Pravnom fakultetu. Zbog toga će studenti tražiti izmenu Statuta, Zahtevaće da se jedan ispit polaže u januaru. Naš slučaj iznećemo na Godišnjoj konferenciji SS Pravnog fakulteta. Ako nam se ne izađe u susret, zahtevaćemo da se u trećii godinu može preneti jedan ispit, iako ie po Statutu »godina za godinu«. Ni Statut nlie nešto nenromenljivo, rekli su nam studenti druge godine.
M. ANĐIć
Pripravnici kako vam je
PRIPRAVNICIMA U POHODE
Telefonom sam pozvao Beogradski pamučni kombinat. Zeleo sam da pitam: ako ste prtmili pripravnike, mogu li sa njima stuoiti u kontakt? Javio se ženski glas. Objasnio sam šta hoću, čekao jedno vreme uz slušalicu, a onda čuo: »Izvinite, druže, ali to ne može tako. To sve mora da i'de u dogovoru sa direktorom. Vi pošaljite jedno pismo u koiem ćete detaljno obrazlužiti to što ste kazali preko tclefona. Onda dođite. To је zato što smo pooštrili mere ulaska.« Tako je- počelo traganje za pripravnicima. ▲ U Skupštini opštine Zvezdara čekao sam poduže da bih dohio podatke o pripravnlclma, pošto odobrenie za uvid u te podatke daje lično načelnik za kadrov ska p'tania. Sedeo sam u kancelariii u koioj radi i iedra pripravnica, Ružlca Milenković, pravnik po struci-. Pomenuta đrugarica nlje htela ni u svoie ! me da »daie izjavu« o tome kako se oseća i šta očekuie od posla. Nije to htela sve dok ioj »šef« niie odobrio. Ja sam beležio podatke, a ona је, nagnuvšise ргеша meni, precrtavala neke moie zabeleške. Na primer, evo iedne precrtane: Zanatsko obućarsko preduzeće »Jedinstvo« traži oslobođenje od primanja pripravnika. Preduzeće ima sedarn visokokvalifi'kovanib radnika, 33 kvalifikovana, 3 sa sredniom školom i jednog bez spreme. Trebalo bi da prime lednoGf prpravnka, po zakonu, ? očglpdno ie da struktura zaposlenih ni'je baš za pohvalu. Ružica Mllenković, diplomira ni pravnik: Konkurlsala sam na 20 mesta, ođ diplomi'rania do dobijanja ovog prinravničkog mesta, a sve vreme živela sam (sa bratom koii studfra) od penzi ! e moje maike. Kriteriium na osnovu koieg su primani' pripravnici u Skupštini oi>štine Zver.dara, gđe sam i ia primliena, bin је obiektivan. RukovodiH su se materiialnim stanjem, dužinom čekania I ocenom na fakultetu Ja sam oduševliena: rad ! m na pripremaniu sednica, obavliam normativnu delatnost i Нппге Interesantne noslove. Pošto sam konkurisala na više mesta, đoaodllo se da u isto vreme dobi'iem po ! ztivan odgovor i od Skupštine opštlne i od Zelezničkoa preduzeća. Ovde su ше primlli divno, pomažu mi, pa se brzo snalazim. Osećam se potmmo ravnopravno sa ostalim kolegama. SLAB ODZIV PRIPRAVNIKA U izveštaju кој} je »Trudbenik« ( nredtt/eće, koje traži oko 260 pripravnika, a do ie nr’mlieno samn 40) podneo Skupštlni opŠtine Zvezdara doslovno piše: »Diplomiranl ekonomteti nisu pr'.mlieni zato što nema zainteresovanih, ier smo tražili da budu muškarci i spremi da po notrebi rade na terenu«. »Trudbertvk« ie tražro i mnogo (210) kvalifikovanib rnđnika, ali se iavilo samo 18. Toliko su f primili, pa konstatuju u izveštaiu; «Tnteresanata u većem brotu ođ primlienoo NTTE BTLO. Besmisleno je đa ih (konkurse) ропоуо oglašavamo (pre početka iduće građevinske sezone)«. LilUana Knežević, građevinski tebničar : Bila sam stipend'sta »Trud benika«. Pošto sam diplomirala u septembru, a tada je kraj građevinske sezone, morala sarn da čekam na posao 7 meseci. To vreme sam živela kod roditelia. Мој pripravnički staž је nodelien na dva dela. U prvom delu radim u direkciii na različitiTn poslovima, a u drusom đelu na gradiPštu. U početku sam dobjala lakše poslove, a kasniie sve korrmTikovanie. !zlaska iz svake službe, rukovodibc daje tizvesnu karakterist/ku. Ta karateristla, i dnevnik koji vo Hlfn. ksspnie će mnovn nrt to da li' će me zadržati Sadn sam videla da mnoge stvari !z škole nisu potrebne. a da neke које su potrebne dobijaju malo mesta, Milivo.je Zečević, građtvinski inženier; Bio sam stipendista, tako da nisam mnogo čekao na po sao. U toku svog pripravničkog staža treba da budem na 9 rnesta i đob ! jem 9 ocena. PiwJe isteka pripravničkog staža mogn da budem udaljen iz preduzeća i jedino ako buđem imao pet ne: gativnih ocena. Osam ocena doj bijam u direkciii, a iednu na gradilištu. Na gradilšte ču tek ! nosle januara. Ja sam ovde i j nritnlieTt kao operativac. Neke I moie kolese se žale što su odmah krenule na teren: to tm nredstavlia smetniu. Plata је 8S i hiljada star ! h dinara. Tmam pra! vo na višak, a dobijam \ stimu laci'ju. Stimulacia se samo ne-
što umanjuje zbog mog pripravniiokog statusa u preduzeću. Jovan Đorđević, građevinski inženjer: U prvo vreme bio sam nezadovoljan. Pustili su me da radim sam. Ja sam tek završao fakultet i nisam mogao da zamislim da odmah radim na gradllištu. lako irnam malu platu, ja ravnopravno učestvuuem u raspodeli dohotka. Svake nedelje uno&im u dnevnik sve promene na gradili'štu. To kasnije konIroliše inženjer, pa ispravlja i dopunjava. Pored toga, inženjer na kraju meseca dobija, od kadrovske službe, nekakav unitnik u koji unosi karakterlst ; čne onaske o tome kao se snalazimo i kako obavljamo dobijene poslove. Posle 6 meseci treba da polažem pripravnički Ispit. Po onome što sam do sada iskusio 1 čuo, to će biti' samo formalnost. Zbog toga ia na isp ; t ine m'slim, već radim svoj posao naipošteni'je. Ukoliko bi drugačije bilo, ako bi došlo do podmetanja. onda bi se videlo da nredureče želi da nam otkaže kako bi moglo da primv nove i ieftine pripravnike. To će se čuti. DRUGARICA OTKAZALA Poznato је da su sve skupŠt'ne opštlna odredi'le visoke novčane kazne za one organizaciie koie ne prime propisani bmi prinravn ! 'ka do 7. januara 1969. godine. Zbog toga su mnoge radne orpanizac'ie požurile sa rasn’sivainiem konkursa (za orinravnička mesta. Međntitn, za orinravn'ke nisn predv'đene nikakve kazne. U Beogradskom grafičkom zavodn prepričava se jedan slučai: LiMjana Tamurdžić, diplomirani' ekonomisfa, prlmbena ie i prihvatila mesto. Radni' kolektiv је obavest’o đrune kandidate da nisu nrimljeni. Ali, nomenuta drupnrica le posle, dan pre stuoania na nosao, nosiala nismo u kojem otkazuje svoj pristanak. Zoran Babić, inžen jer tehnologije: Ovde radim nešto što se na faknltetu ne može nančiti. Postavlia se samo problera uvođenja sr,vremenih mašina. Radnici sa iskustvom teško se prilaunđava'u novoi tehnoioffiii. Nove mašine. nova organizacija nova tehnoloffi'ia. ne omosaičavaiu prebac : vanie sonstven'h crešaka na đruee radnike krdi učestvulu u r.e'om orocesu. Zbos toea se fadnici, donekle, siinrptst*i , v l i<r-‘ iu savremen’m metodama 1 /'■ Ka«:niie. on.i pri'hvataiu novinn. U Graf : Čki zavod, ia i moic koleре-рг‘т)гвуп,’С’. takr> ce čin.i, nšlo smo tiho. Doživeo sam i to da su m. ; radn'ci eovorili »beži ođatle«. Uelavnom; nersnekliva za ostaianje na poslu ima, Jovanka Rnnnlk, psiholog; Od dinlome nlsam oronustila ni' ieđan konktnrs. Ja ?am mdiistriiski psiholog, ali vidim da ću u ovoi kući (u Gnfičkom mvodu) morati da se b*virn i klmičkom psiholoeiiom. Ne gledam suviše ontimrstički, ali- se nadam i veruiem da ću sebe naći na ovom posln i da ću, posle isteka pr‘r»ravntčkog staža. ostati ovde. Kad sam došla, nrsam zatekla nikakve te cf ove. nikakva sredstva za rad, Podnela sam zahtev, u visini oko pola miliona, i rađai kolektiv ie odobrio ta sredstva. Tmam utisak da će ledlno rad biti merilo za dalie ostaianje na poslu. Ovde ше rađnici zovn, m'sleći da sam doktor. »psihiiator« i pitaiu me kada ću ih »nsi'hil’rati«. Primetila sam da rukovodioci sa kojima sam dolazla u kontakt nemaiu baš povolino mišliente o stavovima ctnđenata iz innskih donadnia. Plata mi ie devedesetak hiliada. Sta mogu; bolje jc raditi nego sedeti. L. V., inženjer tchnologije: Diplomirao sam u junu 1967. godine, oti'šao na jesen u voisku i odmah po povratku , dobio ovo mesto prlpravnika. ! Ovde је kvalifikaciona siruktura, pre našeg primania, bida poI razna. Ja sam prljemom zado-1 volian. Međutim, poznajem nc; koliko Ijudi koji su se žalili na j uslove i zahteve rada. Jedan od I njih |е zanoslen u Elektro industriji u Nišu. Tog u Nišu su izolovali, prepustili samng sebi'. Imao је sastanke sa četlri d’rektora odiednom. U nitaiju je iedna klika povezaivh Ijudv. Podmetal? su mu da se žalio i na malu platu itd. POZIV PRIPRAVNTTCIMA Dragi pripravnici, vi koji sfe dugo čekali posao, vi koji imate male plate, vi koji inve dug nriprnvn’čkl staž vi koii se plašite da će vam dati otkaz, vi koji ste vredni, vi nemirni. vi poslušni, vi koii ste prei’vHn.ica f!mior ; h ГЛ\/1 Т ’ ? SE. Redakcija od vas oćekni« fkratke don se). vaše iziave o nrohlemima na koie nailazi'te u svotn svakodievnom poslu.
M. J.
1968/25/26
STUDENT
5.