Student

Emilio Sereni INFORMISANJE, DEMOKRATIJA, SOCIJALIZAM

Da li sć mo£e govoritd o kvalitetnoj promend koja se đogod la od Lenjmovog vremena u metodološikom približanvanju problemu odnosa između masovne informaoije i diktature proJetarijata ili, opđen'tije, između raasovnog informisanja i socijalističke demokratije? Izgleda nam, takođe i u vezi s tdm. da pozitivan odgovor na ovo pitanje, koje smo već pokrenuh, biva još specifičnije potvrđen kada se ima u vidu da se od Lenj;novog vremena naučna revolucija XX veka, onda tek zapoćeta, razvila u snažnu naučno-tehnološku revoluciju, u kojoj, u pogledu metoda i naučnih rezultata, kao i tehnoloških metoda i rezultata upravo pojam »Informacija« i procesi s njim povezanl, dobijaju na svim nlvoima i poljima Ijudskih znanja i prakse odlučujući značaj, analogan i najuže povezan sa značenjem ko I! je već u prošlosti pridavan ;x)J mu »energija« i energetskim procesima, ali u svakom slučaju njemu ne više podređen, već koordiniran na Jednom te nlvou. Moglo bi još da se doda đa se posebna karakteristika, ko ja označava sadašniu naučno-tehnološku revoluciju, koia se razlikuje od svih prethodmh naučno-tehnoloških revoludia, upravo nalazi u ovom novom i odlučujućem značaju koji, pojma »energije« i energetskm procesa, poprima pojam »mrormisanie« i njemu odgovarajući procesi. Dovoljno je povodom toga prisetiti se kako se upravo moderna teorija infoi'iuisanja zasniva na najefikasnijoj motodologiji i najnoviiim saznanuma raznih nauka, počev od f zike i biologiie, zatim psihologije, imgvdnistike i đruštvenih nauka, do takve najnov je nauke kao sto je kibemetika, čija su saznania otvorila put tehnici elektronskin mašina, automatizaciii i razvou; drug'h nauka, bez konh ne bi bilo moguće već započeto osvajanje kosmosa rii nova industnjska revoluci.ja koia je predodređena za stvaranje rnateniame baze za viŠu fazu socijalizma komunizam. Ne možemo ovde produbiti ovaj pojara »nformaoije«, toliko karakterističan i značajain u nomenklaturi sadašnje naučno-tehnološke revolucije; pojam koji u ovoj nomenklaturi nije onako jednostaivno upotrebljen kao u svakodnevnom govoru, čak i ako upravo iz ovog najuobičaienijeg sm'sla izvlači svoju vrednost i od nje stvara širi pojam i, istovremeno, još rigoroznije naučno preciziranje. Ovde ćemo se ograničiti na to da podsetlmo kako u običnom govoru pod pojmom »informacija« podrazumevamo, kao što je poznato, stvaml sadržaj jedne poruke (govome, plsane, telegrafske. telefonske, televizijske ili bUo koje druge). emitovane od bilo kojeg subjekta (»ođašiljača«), preko određenog kanala nekom dmgom, bilo kojem subjektu (»primaocu«). Sa tačke gledišta subjekta koji prima, oriiem pomke koja sađrži informaciju donosi, kao Sto te lako shvatiti, oslobađanje od Jeđnog stanja neirvesnosti koja jc utoliko leža ukoliko je vcći broj altemativnih _ pomka koje zbog određene činjenice ili događaja zaslužuju da budu ermtovane. Ako bi se emitovana poraka, na primer, sastojala od rezultata bacanja novčića »glava i pismo«, koji ima samo dve altemafve, i stoga minimum neirvesnosti, čak i »kvantitet emitovane informacije« biće minimalan i moći će da bude meren logaritmom na baz ; 2 i 2 (koliko je, ore priiema poruke, bilo mogućih altemativaL tj ; od I. koji je uziman kao jedinica mere »kvantiteta informacija«, koja na taj način rezultira u bit (enaleska skraćenica od binary đlgit »broj sa osnovom dva«) umesto u običnim ciframa sa decimalnom osnovom. Jasno je, dakle, da u procesu informisania, informac'ja koja je sa subjektivne tačke gledišta primaoca prihvaćena kao »oslobođenje od stanja neizvesnosti«, naučno ieste merljiva unravo zbog velike il ; male mogućnosti emitovanja đatog signala ili date pomke ođ subiekta koji emituje. Na taj način o infomnaciji ; kvantitetu informaoiia sadr'žanih u jednom signalu ili poru-

! ci više se ne govori samo u subjektivnom, već i u čisto objektlvnom sm'slu, nezavisno od sva kog razmatranja (i od eventualnog samog postojanja) subjek ta primaoca, Tačno je, s druge strane, da se o signalima i jx>rukama govori i u običnom govoru, čak i u slučajevima u kojima se sam subjekat odaš'iljač, a uostalom, i primalac ne mogu identifikovati kao fizičko biće lli kao svesni subjekat. Tako se govori o s'gnalu ill, na primer, o nervnom impulsu koji emituje ćelija retine u centar za vid u mozgu, Ui možda o signalu ili elektr'Čnoj poruoi koju emituje tormostat kućnom postrojenju za grejanje u cilju regulisanja sobne temperature do. određenog nivoa itd. Time smo opet došli do uproštavanja u sve širem i objektivnijem smislu, ne samo pojmova kao što su »signal«, »poruka« iT »kanal«, već i oojmova kao što su »informacija« i »kvantitet informacija«. Putem ovih sukcesivnih uopŠtavanja došlo se do pojma »tnformacija« prema kojem se ovim term'nom označava sve što je u čisto slučajnom neredu jednog određenog agregata. sposobno da uveđe jedan »oblik« (ha° što traži samo etimološko značenje pojma »informacija«), tj. izvesne odnose reda i organizaciie koji su sposobni da od jednog bezoblčnog agregata naprave ono što se označava kao »sistem« koji ima svoju vlastitu stmkturu, eventualno odgovarajuou strukturu Jednog drugog sistema koji može da je uvede. Od fizičklh sistema, kiberneticki s'stemi se razlikuju Upravo zbog činienlce što su eventualni spo»evi među prvima čisto energetski, a- drugi su Sstovremeno ener getski i informatlvnl. 0 genetskoj poruci i informaciji danas se, na primer, sa lakoćom govori u vezi odnosa među kibernet'čkim sistemima koji mogu biti oni koji su sastavljeni od matice čelije i dve ćelije kćerke, među kojima baš u trenutku reproduk cije rascepom ćelije maike, spoj sa ćeliiama kćerkama nije samo materijaln : i energetski, već i onaj koji je rezultat transmisije genetske informaclje, čiji su nošioci hromozni koji će uslovit formu i strukturu ćelije ćerke ix>dudarmi sa ćelijom majkom: Još općenltije, i da bismo zaključ'li ovo razmatranje, krajnje aopšteno ali već isuviše dugačko, 0 modernoj teoriji informisanja, može se istaći da se samu informaciju danas posmatra kao pokret (l stoga kao energ ju) u odnosu na univerzalni način postojanja i ponašanja svega realnog, koje nam se na svim nivoima prikaz.uje kao sposobno da sebi dade formu i strukturu kao što nam se na svim n'voima prikazuje sa raznim oblicima pokreta 1 energije. Međutim, ako je istina, a istina to jeste, da u onim k'bernetičkim sistemima, krajnje kompleksnam kao što su liudske zajednice uopšte, naročito ove savremene, ovaj način postojanja univerzalne realnosti, kao što je informacija, nalazi svoj izraz i svoj odlučujućl kanal u modern m sredstvima komunikacije onda je za nas van svake sumnje da na planu metodološkog prilaza odnos masovne informacije i socijalističke demokratije ne može više ni na ko ji nač'n da bude razmatran, kao što se to radilo u vreme Lenjlna, kao odnos obične subordinacije informacije problemu odnasa snaga. pa prema tome i vlasti. Potrebno je, međutim, zakljućitđa probleme mascnvne informaci je danas treba smatrati integialnim i sastavnim delom na pla nu koordinaciie i komolementarnost: koia iskličuje svaku for mu subordinaoije problema odnosa snaga, problema vlasti, problema svake revolucije, S druge stranc, kao što se uvek dešava u stvarnom istorijskom procesu, postavlianje i rešenje problema metoda čvrsto se prepliće sa postavljanjem i rešenjem novih problema o kojima ie reč. Danas se nameće, sa neodložnošću koia rapidno raste, jedan za'sta kvalitativno nov odnos između masovne informacije i socijalističke demokratiie. Reč je, u stvari, o tome u kolikoj me ri danas (i to ne samo u soc'jaTstičkim zemljama) problemi upravljanja sa strane socijalistič-

ke vlasti dobijaju, u svetskoj razmeri, rastuc značaj i težmu u odnosu (i u ciJju) na osvajanje ove vlasti. Posve je razumljivo da ne treba ni na koji načln da omalovažavamo tu odlučujuću važnost osvajanja vlasti, upra vo mi koji se borimo u zemlj : koja je još uvek pođređena vlastl kapitala i imperijalizma. Ali, u vremenu kao što je naše, u kome sooijalizam postaje odlučujuća snaea svetskog istori.js.kog procesa, problemi upravljanja sa strane socijaialističke vlasti svakako zadobijaju nov značaj, ne samo zbog rastućeg geografskog opsega i broja stanovništva, već i zbog vrlo važnih odraza, bilo Txxzitivrl’h ili neeativnih, koje ekonomski, politički, kulturni i moralni rezultati oye vlasti s vremena na vreme imaju u zemliama koie su Još uvek pod imnor'ialističkim iarmom. Sada, međutim, treba nriznati da su se baš na podrurčiu uoravljanja u svim socijaialističkim zemliama noiavili izuzetno teŠki problem' koji čak postaju sve kompleksni ji u meri u kojoj su se, nakon proteklih izuzetno teških godina orvc akumnlaciie : _ prve socijalističke industiriializaciie. našle suočene sa novom problematikom manie-više »zrelih« socijalistick'h društava. Svakako da ne možemo oretendovati, na kraju ovog našeg naoisa, da i samo ovlaŠ pristupimo analizi ove nove i aktuelne problematike u vezi sa koiom bi trebalo ‘zučiti nov odnos izmeđti masovne informaciie i sodialističke đemokratije, kakav se danas objektivno i neophodno uspostavlja. Ograničićemo se, stoga, da barem najkraće ukažemo na neke pravce istraživania putem ko jh će ono, po našem mišljeniu, moći da se ioš v ; še razviie kako bi se posthdi ciljevi koje sttio sebi postavili. Na planu rukovođenja nrivredom, u prvom redu u svim soc'’jaTstićkim zemljama koie su dostide stepen veće ili manje razvi jenosti. ccntraln.i problem koii se, izgleda, pojavio poslednjih godina, i kojl se nalz o u osnovi kretanja kojn su se na različite načine manifestovala u ovim zemliaraa, takođe različitim u sm'slu raznih (eventualno sukcesivnih) vrsta »industrijske i eknnomske reforme«, bio je problem koji se polazeći od jx>sztivne tačke gledišta, označit' kao problem učešća rada ih, pak, posmatrano sa negativne tačke gledišta, kao problem njegove aTjenaciie. Cini nam se da najrasprostranjenija forma u kojoj se pojavl la ova nova problematiika, posle niza godina krajnje privre<.ine central'zaoije, koju su nametnule potrebe pocetne forsirane sodjalističke akumulacije i indu-

tsrijalizacije, jeste upravo forma decentralizacije i eventualno forma ter torijalno i preduzetnog »samoupravljanja« usmerenog upravo na povećanje stepena učešća radnika u upravljanju proizvodnjom i u progresivnom smanjenju fenomena nezainteresovanosti, tli čak alijenadje radnika od prolzvoda i od rezultata nj'hovog vlostitog rada, tj. fenomena koji se i u socijalističkim zemljama različ'to manifestuje, iako po formii težin’ potpuno različitih od onih koje su karakterist'ične za kapitalističke zemlje. Kontradikcije, u kojima se kreću sva različita rešenja do sada predložena i eksperiment sana za ovu vrstu problema, kre ću se između dva pola ove decentralizacije, koja je potrebna da bi se obezbedilo još aktivnjje učešće radnika u proizvodnim obavezama i odgovomostima. i nove vrste krajnje centralizacije, namenjene obnavljanju neoohod ne koordinacije na nacionalnom socijalističkom (ili čak međunarodnom planu) između pojedin h teritorijalniih i preduzetih planova, koji su sve odlučnije decentralizovani i autonomni, bez čega su oč gledno neizbežne izvesne pojave ozbiljnog nesklada, kao, na primer, u jugoslovenskoj privrdei, sa ponovnom pojavom krlze tržišta, nezaposlenosti itcl. IJ uslovlma sadašnje naučnotehnološke revolucije ne postojl oskudica u metodima ; sredstvima za pristupanie rešeniu problema ove koordinacije. Radi se o sakupljaniu, centralizovanoj obradi i zatim emisiji 'z centra ka periferiji ogromnog kvantiteta informacija tehnološke, ekonomske i organ zacione prirode. lako se, na usko proizvodnom plianu, teihniika automatizacije još uvek nelativno ogratnioeno primenjuie u većini socijalisfčkih zemalja, te iste zemlje ne oskudevaju u sve boljoj metodologiji i odgovarajućim tehničkiin postrojenj'ma kao što su elektronski račtmari, koii već sada, u rastućoj meri, dozvoljavaiu pravu pravcatu automatizaciiu uoravljanja privredom zemlje. Mogao bi se, prema tome, steći utisak da, barem u ovom vidu, počinje da se realizuje poznata Marksova i Engelsova teza o posteptnom odumiranju socijalističke države, kao, organa pojitičke moćl nad društvom, i njenom svođenju na običan organ druitvene »amouprave. Onaj koji dobro posmatra ipak će zapaziti kako u stvari postoji opasnost ukoliko se ne realizuiu drugi dodatni uslovi da se do godi posve suprotno. I zaišta je od relativnog značaja što se na lokalnom i preduzetnom planu povećarva stepen ucešća radnika u proizvodn'm obavezama i u donošenju odluka eko-

nomskog karaktera, koje j«, uostalom, i u prošlosti u socijalističkim zemljama dostizalo stepen koji je nepoznat u bilo kojoj kapital stičkoj zemlji. I kao što rokosmo, ima relativan značaj činjeniica što se to događa na lokalnom i preduzetnom planu, kada se zatim na naoionalnom planu koordinacija i donošenje vellkih odluka, krajnj h i odlučujućih, poverava automatskom upravljanju u kojem elektronske-mašine imaju samo funk ciju obrađe informacije na bazi rafinirane metodologije koju su tehničar’ razradili, ali u kojcmu velike ođluke ravise, u daleko većoj meri, ne od obrade elektronskih mašina i od samih tehničara, već i od proprama koje rukovodeći organi polifčke vlasti daju na obradu. Izgleda da se u stvari ne može izbeći ono što nam se pojavilo kao centralni i akutni problem upravljanja privredom relativno razv‘jenih socijalistićkih društava, niti se utoliko manje može pretendovati na rešenje tog problema ostajući u suštlni na istom privrednom upravljanju, ma koliko bilo decentralizovano i autonomno na lokalnom i preduzetnom planu, a da se, s druge strane, ne rešava problem političkog samoupravljanja ovih socijalističkih društava. I upravo na tom planu kao, uostalom, i na planu upravljanja kulturom ovih istih soc’jalistićkih društava problern doslednog razvoja ne samo demokratiie nego, još tačniie, socijalističke demokratije dijalektike, koja jedino može da obezbedi razrešavanje pomenutih pro tivrečnost : , upravo na tom terenu ponovo se postavlja pr oblem konsekventnog razvoja demokratije i demokratske lističke dijalektike, i to u novim oblioima i u uskoj uzajamnoj vez' sa problemom masovne mformacije, koja danas ne bi mogla ni na koji dmg : način da pre uzme demokratisku i oslobađajuću ulogu ako bi socijalistićkoj dc mokratlji < političkoj vlasti ostala patemalistički podređena, a ne bi, naprativ, vrostala nien sastatmi, integralnl deo. Utoliko nam više izglodaju vredn : ovi pravci istraživanja u jednom vre menu kao što je naše, koiem naučno-tehnološka revolucija pretvara nauku, koia je i sama kultura, informacija i, danas sve v še, masovna informacija, u neposredno produktnu snagu. Stoga ova naša razmatran ja zahvataiu, čini nam se, ekonomsko i političko upravlianje, a takođe i upravljanje kulturoni u socijalističkim društvima. Želimo da dodamo i moralno upravljanje, ako nečemo da zbegnemo svaki rizik da ovat nas napis neko interpretifa kao napis koji ie okrenut razradr nekog apstraktivnog modela jed* nog idealnog socijalist čkog dništva, a ne kao napor usmeren iznalaženju pravaca istraživanja, čije nam produbljivanjc može da pomogne u rešavanju problema koje toliko osećamo kao svoje, jer to nisu samo problemi socrjalisfćkih zemalja. već i prblemi socijalizma. (ODLOMAK. »KRITIKA MARKISTA«)

SA GODISNJE SKUPŠTINE SS FAKULTETA POLITICKIH NAUKA • SAVEZ STUDENATA NE SME BITI TRANSMISIJA DRUGIH DRUŠTVENO-POLITICKIH ORGANIZACIJA • POTREBNO JE DUBLJE TEORJISKO ZNANJE O SAMOUPRAVLJANJU Godišnja skupština Saveza studenata Fakulteta političkih nauka bila je veoma plodonosna, Skupštini je prisustvovalo 100 studenata, što je relativno veliki broj s obzirom na to da ovaj mlftdi fakultet ima svega oko 700 redovnih studenata. Posle izveštaja o radu Fakultetskog odbora i pojedinih komisija podnesen je referat o narednim zadacima i predlog reorganizacije Saveza studenata. U referatu je posebno istaknuta potreba daljnje afirmacije Saveza studenata kao društveno-političke organizacije koja nije i ne može blti transmisija dmgih društveno-političkih organizacija. Saveza, komunista, na primer. Takođe se insistira na javnosti rada i postavljanju zadataka prema situaciji. Predlog o funkcionisanju organizacione stmkture Saveza studenata, po kome se udruženje studenata jedne godine smatra osnovnim oblikom organizovanja, usvojen je sa vrlo preciznim formulacijama. U veoma iscrpnoj disksusiji pokrenuta su mnoga bltna pitanja vezana za rad studenata u usiovima uključivanja Fakulteta političkih nauka u Univerzitet. Studenti su u svojim izlagan jima često podsećali na junske događaje koji »predstavljaju veliko iskustvo za mlade Ijude željne progresivnih promena«. Povodom samoupravljanja istaknuto je da nove samoupravljačke forme i transforrnacija klasičnih katedri predstavljaju šansu za uklanjanje barijera između studenata i nastavnika i za potpunije usklađivanje njihovih zajedničkih interesa. Veoma značajan prilog diskusiji dao je profesor Ljubisav Marković. On je, pored ostalog, ukazao na potrebu zajedničkog delovania studenata i nastavnika sa ciljeni da se progresivna rešenja transponuju u realne društvene odnose. Profesor Marković je posebno istakao potrebu dubijeg znanja o samoupravljaniu koje će za svoju podlogu imati solidnu teorijsku argumentaciju. Jedino tako se mogu realizovati konkretni oblici saraoupravljanja, nasuprot iluzijama i vulgarizacijama svih vrsta. Pitanja vezana za materijalni položaj studenata čine onaj vid aktivnosti koje dopuštaju najbolju mogućnost prodora studentske samo! uprave, zaključio je profesor Marković. Predstavnik UO SSJ Teodosije Celenković inicirao je više pitanja i postavio principijelan zahtev za definisanjem mesta studenata u samoupravnom mehanizmu. On je posebno naglasio da na Fakultetu političkih nauka postoji mogućnost da se na samom početku konstituišu samoupravni odnosi usled neopterećenosti tradicionalnim strukturama. Na kraju je izabrana Stalna skupština koja je iz svojih redova izabrala novi Fakuhtetski odbor i predložila delegate za Stalnu skupštinu Saveza studenata Beogradskog univerzitcta i kandidate za Univerzitetski odbor. RADENKO RISTIĆ

CRTEŽ MIROSLAVA ANĐELKOVIĆA

ISPRAVKA

Poštovanl družc urcdniče, U listu »Student« od 10 decembrn ove godine objavili ste odluku Upravnog odbora Republlfikog fonda ta naučnl rad SR Srblje o daijem flnanairanju Soclološkog instltuta u Beogradu. Tom prllikom učlnjen Ja Jedan propust kojl je rezultat daktilografske grai ke u tekstu koji stc objavlli. Prva greika Je učinjena u pogledu vislne finansijskih sređstava. Socijoloikom instltutu dato je do sada 2.476.000. dlnara, a ne 476.000. kako Je objavljeno. Druga greika je učinjena tako što Je ispuiten deo jedne rečenicc. Objavljcni tekst glasi: » .. . Od 17. finansiranih projekata završeno 6. (koji su uglavnom loie ocenjeni od strane članova Komislje. Vidi izveitaj str. 9.—21.) ...» Tekst treba da glasi: » ... Od 17. finansiranih projekata zavrieno je 6. (kojl su, uglavnom, izuzev dva rada, loie ocenjenl od stranc Komislje. Vldl izvcitaj etr. 9.— 21.) Molimo Vas da prlmlte našc izvinjeoje 1 objavlte ovu Upravku, s obztrom

da Je reč o neklm bltnlm eJementlma. Sekretar Komlslje đruštvenih Nauka Rcpubličkog fonda ra naučnl rad dr. Radoslav Stojanovič

Strana 4.

3TUDENT

1968 2930