Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 159

је усмено да изложи руској влади на дан 24. јула ствар с ултиматумом Србији, и то овако: Царска и краљевска влада није непријатељски расположена. према Србији; још за време Балканскога Рата она“ се показала великодушна, те: је Србија могла да се удвоји териториално. Па и данас, кад преду“ зима у Београду овако озбиљан корак, АустроУгарска то чини ради свога одржања и у самоодбрани. Она је приморана да спречи даље продирање оних „превратничких мијазми“ који долазе из суседне државе, а за које Србија допушта да на њеном властитом тлу речима и делом раде на пропасти Монархије. Убиство Фрање Фердинанда, спремљено у Београду, морало је учинити крај стрпљењу Аустро-Угарске. То убиство мора једновремено све велике монархије удружити — јер је то у њиховом заједничком интересу, — да се бране од краљоубица, па ма одакле они долазили.

Гроф Сапари је имао, на пријему код францускога Председника Републике, разговор са њим о сарајевском атентату. Поенкаре је њему изјавио своје жаљење поводом сарајевског догађаја, али је, у исто време, питао о захтевима које ће Аустро-Угарска тражити од Србије, додајући, да се једна влада може учинити одговорном тек онда кад се противу ње имају озбиљни и стварни докази. Ако Аустро-Угарска буде нешто, и то онако олако, предузимала према једној тако малој држави, то неће бити добро. Поред тога, рекао је Поенкаре, не треба. да се заборави у Бечу да Србија има пријатеље и да мир може доћи у питање. Аустро-угарском посланику се ова ствар није допала; он саопштава цео овај разговор у Беч, називајући га не само нетактичним, него и претњом, али се теши што ће Сазонов дејствовати умирујући на Председника Француске Републике.

Једновремено с овим наредбама бечка влада је упутила ноте и својим посланствима у Букурешту, Софији и Црној Гори. Грофу Чернину у Букурешту препоручује да иде краљу Каролу 1, дан пре