Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

162 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

«стрија је учинила у Београду садашњи корак искључиво као одбранбену меру против српских агитација, и морала је тражити гарантије да ће Србија бити пријатељски расположена према Монархији. Он (гроф Берхтолд) је далеко од тога да ремети равнотежу сила на Балкану и у Европи, јер сматра да је нетакнути положај Русије један од неопходних чинилаца европске политике. (Аустрија мора посташи моћнија на Балкану према малим државама на рачун Русије, иначе нема мпра, бележи Виљем.) У интересу Европе је да се прекине са превратничким агитацијама српским, којима се непрекидно ремети европски мир, а све монархије треба да су у овоме случају солидарне да одбију српску политику револвера и бомбе.“

Италија, у овоме за Србију озбиљном часу, ставља своје услове. „Ако Аустро-Угарска узме један део Србије, Италија тражи Трентино; ако Ау«стро-Угарска уђе у Арбанију, Италија тражи Валону“, тако говоре њени представници у Берлину, у Бечу и свуда у Европи, позивајући се на уговор о Тројноме Савезу, који је предвиђао териториалну равнотежу на Балкану.

Француска влада је добила од аустро-угарскога амбасадора ултиматум у препису у одређени дан (24. јула 1914.), али је у исто време, добила и усмену изјаву немачкога посланика фон Шена, у којој је главно то да се цела ствар има сматрати само као питање између Аустро-Угарске и Србије, и никога више. „Немачка влада живо жели да се «сукоб ограничи на њих две без ичијега мешања“, јер иначе мешање ма које силе у овај сукоб, може, по сили савеза, изазвати недогледне последице. На ову усмену изјаву заступник Министра Иностраних Дела, Бјенвени Мартен, одговорио је да Србија треба да казни злочинце, да спречи завереничке планове против Аустро-Угарске, али да није згодно што се ЧСрбији постављају захтеви противни њеном достојанству и суверенитету. Он налази да би требало, „ако Србија устражи да претреса извесне тачке ул-