Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 168

тиматума, да јој се то не ускрати“. (Улшиматум се шли извршава ишли не извршава: друге нема; отуда му је и шме, додаје Виљем |.)

У овоме тренутку кад европски кабинети почињу, посредно и непосредно интересовани, ову ствар узимати врло озбиљно, немачки амбасадор у Лондону и британски Минкстар Иностраних Дела виде најјасније у мрачну будућност.

Кнез Лихновски пише лично своме шефу у Берлин и скреће му пажњу да не треба допустити један превентиван рат Аустро-Угарској, па ма били и најбољи изгледи за његов исход. „Ми треба да заштићавамо Аустрију, али није у нашем интересу да је помажемо у активној политици на Балкану, у којој треба да изгубимо све, а баш ништа да добијемо. Какве ће користи бити за нас ако се аустриски углед учврсти на Балкану или ма гдег... Узнемирена Аустрија је за нас бољи савезник,.. Ми смо економски противници Аустрије на Балкану, наша трговина полако узима место које је имала некада аустриска трговина... Народно осећање Јужних Словена и њихова потреба за уједињењем не могу се уништити ратом; рат ће их можда још јаче испољити. Активно мешање Аустрије само ће више приближити балканске државе Русији. Што се тиче локализовања сукоба, ако дође до рата са Србијом, признаћете да је то немогуће. И зато аустриски захтеви треба да су такви како би их у Београду, са нешто притиска из Лондона и из Петрограда, примили, а не како би сигурно довели до рата на велику славу најсјајнијег грофа. Берхшолда.

Кнез Лихновски је то писао 23. јула у вече, а већ сутра-дан шаље телеграм после разговора са Сер Едвардом Грејом, који је пророчки предвиђао шта ће се десити: „Министар је био узбуђен нотом аустриском, која, по његову мишљењу, превазилази све што је до данас у томе погледу виђено... Он сумња да ће руска влада моћи препоручити српској да прими, без резерве, аустриске захтеве. Држава

1Ез