Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

-170 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

дошао у петак 24. јула Сазонову, овај га је предусрео речима:

— Знам шта вас доводи, али ја нећу предузети никакав став према аустро-угарском кораку...

При читању Сазонов је непрекидно упадао:

— Је ли доказано да сви атентати, извршени у Аустро-Угарској, имају сој извор у Београду» питао је он.

— У даљној вези, да; они су последица онога што се у Београду радило...

= Ви хоћете да ратујете са Србијом, па вам ово служи за изговор.

— Монархија је доказала својим држањем да није тако. Србија је давала свечана обећања која није испуњавала.

— Пашић је дао обећање...

— Даће он и двадесет пет, ако хоћете...

У току овога малога двобоја дошла је реч на српске новине и „Н. Одбрану“.

— Па и аустро-угарска штампа није била боља...

— Никад се бар није дизала противу династије и целокупности Србије...

Сазонов је одбијао могућност да Србија прими туђе чиновнике.

___— Она онда не би била господар у својој кући,

ви бисте се сваки час мешали. Какав би то живот био за Европуг... Је ли утврђено да је истрага, вођена у Сарајеву, добраг... Зашто и Срби нису саслушаниг... Зашто нота у облику ултиматума» Зар то не значи да у Бечу не желе један непристрасан испит... Ви хоћете рат, и за собом сте спалили све мостове...

= Монархија је најмирољубивија земља у Европи...

— Види се да сте мирољубиви, јер потпаљујете Европу.

И тако, у томе тону, вођен је овај први разговор после предаје ултиматума.

Гроф Берхтолд је у исто време позвао себи рускога отправника послова и држао је преко свогг