Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 171

обичаја, дужи говор, трудећи се да умири руску владу:

— Ми немамо намеру да понизимо Србију, нити садржина ноте то значи. Циљ је наш да несношљиве односе између Србије и нас једном рашчистимо, и зато је с једне стране тражено да се јавно осуде тежње против Монархије, и административним путем отклоне, а с друге стране да се да могућност да и Монархија то помогне...

Исто тако гроф Берхтолд је уверавао кнеза Кудашева да су овде по срели не завојевачке тежње Аустро-Угарске, него европски мир и династије.

— Ви тражите од Србије немогуће. Вашом нотом желите да јој сломијете врат, па онда да разговарате — казао је руски отправник послова на сва излагања Берхтолдова и, тачку по тачку, побијао и утврђивао да су захтеви у ноти противни начелима међународнога права. И завршио је: „Ви хоћете рат!“

На дан предаје српскога одговора на ултиматум, Сазонов је имао дужи разговор са немачким послаником у Петрограду, који је имао наредбу да саопшти руској влади немачки захтев да Србија и Аустро-Угарска имају саме расправити међусобицу.

Сазонов је њему жустро одговарао да Русија не може допустити то. Србија се у марту 1909. обвезала Европи, и зато Европа треба да испитује да ли је вршила или не своје обвезе. Аустрија не може бити и тужилац и судија у својој ствари, која није“ утврђена, нити се могу чисто правни и чисто политички захтеви мешати уједно.

„Кад сам Сазонову скренуо пажњу на начело монархије, телеграфише гроф Пурталес, то је Сазонова оставило хладним. — Зна Русија шта му дугује, и овде није реч о томе (Ме зна ошкако се збратимила са социалистичком француском републиком, додаје цар са стране на копији извештаја), нити то овде има какве везе, казао је Сазонов.“

Њихов се разговор свршио једном претњом.