Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

172 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

— Немојте се руководити мржњом према Аустрији, и не браните једну рђаву ствар.

— Ако Аустрија прогута Србију, ми ћемо јој огласити рат.

Из овога је у Берлину изведен закључак да ће Русија ратовати, само на случај ако Аустро-Угарска захвати какав крај Србије.

Италија у то исто време протестује што је Ау"стрија на своју руку радила, иако је уговором о Тројном Савезу била обавезна да тако не чини.

„Текст аустриске ноте је тако агресиван и невешт, казао је Сан-Булиано (Хтео је да здипи нешпио у Арбанији, а Аустрија није дала, — то су речи које цар Виљем меће на депеши коју немачки амбасадор шаље из Рима 25. јула) да ће се против "Аустрије дићи Европа и Италија... Мој утисак је да је једини начин да се Италија одржи у Савезу да јој се за времена обећају накнаде (Мали лопов шражи увек да и он што дигне кад и други, примедба немачког цара), ако би Аустрија нешто "териториално узела или заузела Ловћен“.

Субота 25. јула, рок за предају одговора на ултиматум, у свима престоницама је жива. Шефови страних мисија никада нису толико били у послу. Лондонска, петроградска и париска влада запињу свом снагом да се рок дат за одговор Србији продужи, да се добије у времену, да се одговорне државе споразумеју, како не би дошло до европскога "заплета. Руски отправници послова у Берлину и Бечу траже то од владе немачке и аустро-угарске. То "тражи од своје владе и немачки амбасадор у Лондону, који телеграфира овако: „Ако одбацимо прел"лог за посредовање између Русије и Аустрије, или се будемо држали охоло, — што може оправдати сумњу да желимо рат са Русијом, — Енглеска ће прећи на страну Француске и Русије.“

Немачки цар је, међутим, већ издао наредбу флоти да буде спремна, да сви бродови уђу сваки у своје пристаниште.