Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ (.Х. С. (а

1919. није Аустро-Угарска марширала на југ, то није још давао цар, али већ уочи Балканскога Рата ни цар није могао задржати ратничку струју у АустроУгарској. · Смрт Еренталова, у фебруару 1912. на. десетак дана пред закључење српско-бугарскога савеза, ослободила је њу и последње препреке, јер је Ерентал, из личних разлога, последњих дана своје владе, био против рата с Италијом, који су шеф. Гл. Генералштаба Хецендорф и његова околина непрестано тражили.

У почетку августа 1912. гроф Берхтолд, неспособни наследник грофа Ерентала, изнесе пред Велике Силе у Европи предлог о аутономним обласним управама у Отоманској Царевини заснованим на етнографској бази. Такав је план рачије спремао Ерентал нарочито против Србије, са намером да одбије Русију са Балкана, да завади Туркеми њихове суседе, и да оствари аутономну Велику Арбанију. Овај предлог је пропао, а брзо затим је дошао први балкански рат. Беч је дочекао овај рат с општим уверењем да ће Србија бити потучена од Турске. Иако је Гл. Штаб друкчије мислио 0 српској војсци, шеф аустрискога Гл. Генералштаба тражио је 8. новембра 1912. да се постави Србији овај ултиматум: или царинска унија или рат; а 1 де= цембра 1912. писао је Фрањи Фердинанду: „Сад је ствар у овоме да ли ће се извршити уједињење југословенске расе у оквиру Аустрије, дакле на штету Србије, или под заштитом Србије, на штету Монархије. Хтедне ли Монархија да реши ово животно питање, то мора без икаквога размишљања да отпочне одмах рат са Србијом... Русија није још довољно спремна за велики рат... Србија, Црна Гора и Грчка ангажоване су на Балкану. Дошао је дванаести час за напад.“ Тада је била наређена делимична мобилизација у Војводини, Славонији иу Босни, да би, у даном случају, како се злурадо говорило, „притекли у помоћ Србима“. Кад су стигле прве вести да је српска војска разбила Турке на Куманову, па да је заузела Скопље, Битољ; да