Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

8 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

је послала војску под Једрене, у помоћ Бугарима, — „Беч је рикнуо од дубоког бола, који су му задале преварене наде“. Војничка партија тражила је рат) тражила је да се умаршира одмах у Србију. Али требао је ипак некакав изговор пред Европом за једну такву експедицију. О томе се било постарало бечко одељење за штампу. Њен шеф почне пуштати у бечке листове лажне извештаје о држању наших трупа према аустриским консулима у Ст. Србији. Војска под командом генерала Боже Јанковића, — писали су једног дана бечки листови, — ухапсила је аустроугарскога консула у Призрену, Прохаску. Другога дана су јавили како је Прохаска у затвору мучен; трећега дана како га је српска војска ушкопила; а четвртога дана изашао је детаљан опис каваса аустро-угарскога о обарању аустриске заставе са консулата у Призрену. Фалсификовани извештаји су имали свога дејства; чак су и веселе Бечлије почеле тражити рат са „српским псима“. У бечком Министарству Иностраних Дела уштогљени и нејаки гроф Берхтолд спремао је први ултиматум Србији. Али, кретање руских трупа, нагли прекид италотурскога рата, обнова Тројнога Савеза, и ометоше и одложише ствар.

Кад тај фалсификат није успео, Србији је из Беча запрећено да ће, ако и кад изађе на море у Драч, аустро-угарске ратне лађе бомбардовати српску војску. Аустрија, која је тада била мобилисала близу милион војника, потрошила милиарду круна, и наоштрила у земљи духове — морала је да ради нешто ако хоће да спасе свој углед унутра и споља. Како је српска војска узела и Скадар, то у месецу мају 1913. Аустро-Угарска затражи да се одмах наше војске, српска и црногорска, повуку из Скадра, изјављујући да ће, у противном случају, оружјем вратити Скадар Арбанији. Црна Гораи Србија су опет попустиле и повукле се. Аустро-Угарска је добила „независну Арбанију“, а Србија изгуби „излаз на море“ и један део арбанске територије који није аустро-угарска дипломатији хтела дати Србији ни