Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 1

подаци.“ („За ове изјаве зна добро српска влада. А ако тражи да царско-краљевска влада скупи до«казе... показује да не мисли озбиљно да испуни наш захтев“, — каже у одговору Аустро-Угарска.)

„10. Краљевска влада ће, у колико шо већ није учињено овом нотом, саопштити цкр. влади све што је извршено према горе изложеном чим је каква мера предузеша пи извршена.

„Краљевска влада сматра да је у обостраном интересу да се не журе са решењем ове сшвари, и зашо је увек гошова, на случај да се цкр. влада не задовољи овим одговором, да прими једно Пријатељско решење, било да се ово пишање изнесе пред Међународни Суду Хагу, бало да то учине Велике Силе које су помогле изради декларације српске владе од 18/81. марша 1909.“

Немачки цар, кад је прочитао одговор Србије на аустро-угарски ултиматум, записао је ово на крају: |

„Сјајан резултат за размак од само 48 сахата. — То је више него шшо се очекивало. — Велики морални успех за Беч, после овога ошпада сваки разлог за рат, и Гизл је могао мирно осташи у Београду. После овога, ја не бих никада наређизао мобилизацију. В.“

Последњи аустро-угарски канцелар гроф Берхтолд у писму своме Господару којим тражи одобрење за објаву рата Србији, назвао је одговор српске владе „вешто састављен одговор.“

7. Прекид односа.

На четврт сата пред шест сати по подне у суботу 25. јула 1914. Председник Српске Владе лично је предао ноту фелдмаршалу лајтнанту барону Гизлу, аустро-угарском посланику у Београду, и, тек што се тако рећи вратио у канцеларију Министарства Иностраних Дела — дошао је одговор.

У шест сати барон Гизл је упутио српској влади писмо, у којем каже да напушта Београд још

12.