Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

180 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

истога вечера са особљем посланства, јер одговор српске владе на ноту аустро-угарску није повољан. Он извештава да је посланство предано на чување немачкоме посланику, коме он додаје два своја нижа чиновника. „Најзад, констатујем да се, од тренутка кад примите ово писмо, прекид дипломатских односа између Србије и Аустро-Угарске сматра као свршени чин“ — тако завршава последњи аустро-угарски посланик у Србији. И барон Гизл је доиста одмах прешао у Земун, и отуда је телефонирао у Беч, да је прекинуо дипломатске олносе са Србијом и напустио Србију.

Влада Србије, пред свој полазак у Ниш, обавестила је српске представнике на страни да је дала одговор, да је аустро-угарски посланик напустио Београд, изјавивши се незадовољан одговором; да је позвала Скупштину за 27. јули у Ниш, да је мобилизација наређена, да ће убрзо изаћи прокламација народу којом ће се позвати „да грађани који нису војници остану мирно на својим домовима, а војници да иду у своје команде, те да бране Србију према својој моћи, ако би била нападнута,“

Овог истог историскога дана у Ишлу се очекивао са нестрпљењем одговор из Србије. Цар је био врло узнемирен; тога дана је био у Ишлу ручак у част принца од Кумберланда. Иако је све било свечано и по етикети, ипак је цео ручак изгледао права даћа. Маргути, помоћник првога ађутанта царевога, у својим белешкама тврди да је цар био узбуђен и расејан. Али ни гроф Берхтолд, који је дошао у Ишл ради одговора на ултиматум, није изгледао боље док је чекао у његовој соби.

Вест о српском одговору и о прекиду односа са Србијом стигла је у Ишл око седам увече, и то преко Министарства Војнога из Беча. Маргути је забележио што му је саопштено, потражио је грофа Берхтолда, па како је овај био отишао у шетњу, он пође цару да му преда извештај. Чим се појавио на врата цареве собе, Фрања Јосиф ! га је саслушао, па је онда промуклим и уморним гласом рекао: