Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 183

рава од Србије ништа задржати за себе, Италија је означавала као неистинита. У питању о обештећењу Италије, за време разговора од 26. до 28. јула, Немачка је била на страни Италије, и то врло озбиљно. | У Бечу су били љути на римску владу:

—- Она је могла да огласи рат Турској, да узме Додеканез, и да јој нико ништа не каже, а сад нам говори као дављенику: „Слушај, ми те не вадимо, али ако се сама спасеш, онда нам мораш добро платити“... вајкао се аустро-угарски посланик у Риму Мереј.

Бечка влада је остала глуха на ове захтеве из Квиринала, па чак и на запомагања из Берлина.

— За име божје, — изјављује немачки амбасадор у Бечу, Чиршки, грофу Берхтолду, по наредби своје владе и свога цара, — попуштајте,

иначе ће Тројни Савез пропасти, и сва војничка акција Немачке бити бачена на коцку...

Гроф Берхтолд је остављао ствар за разговор тек ако Аустро-Угарска буде присиљена да узме један део српске територије, па ни онда неће никад бити разговора о Трсту и Трентину.

Држање Св. Столице још није било јасно. О томе постоје нека документа, чија је садржина из ватиканских кругова оспоравана, али никада озбиљно поречена. Један је телеграм барона Ритера, чиновника баварског посланства код Св. Столице, а други је писмо грофа Палфија, секретара аустроугарскога посланства при Ватикану. Први телеграфише влади, да се у Ватикану одобрава енергична акција Аустро-Угарске против Србије и очекује одлучност, а други пише да је разговарао са државним секретаром, кардиналом Мери дел Валом, и да није могао приметити нарочито помирљиво расположење „Мако је казао да је нота, упућена Србији, крајње оштра, он ју је одобравао и посредно изјавио наду да ће Монархија ићи до краја. Штета је, казао је кардинал, што Србија није много раније понижена: можда се данас не би морале стављати на коцку толике огромне могућности“. Ова