Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 9

_покакву цену, иако је то било предвиђено у савезним уговорима, које је Србија закључила са Бугарском и Грчком.

4, Балкански ратови и Аустрија.

У тренутку кад је Србија водила рат противу Турске и преговарала о миру, Аустро-Угарска је тражила повод за рат. Њен Главни Генералштаб, иако су расположења Србије била најпомирљивија, подноси у јануару 1913. у два маха предлог да се Србија или присаједини Аустро-Угарској, или подели. Дати Румунији неготински, а Бугарској пиротски округ и друге териториалне захтеве најширега карактера, па мобилисати 1. марта 1913. а у половини марта ући у Србију, — мисли Врхогни Штаб да је најбоље и најбрже средство да се са "Србијом сврши. Он не заборавља потребу да најпре наоружа, а после уведе у рат и Арбанију. За њега је идеал ако би се могли Румуни и Бугари споразумети, па заједно ударити на Србију, коју сматра непрекидно као главнога противника коме треба доћи главе. Уједињење Србије и Црне Горе сматра се као повод за рат. Сад или никад треба заратити на Србију Што је Србија јача све је за Аустрију већа опасност. Аустро Угарска се мора обрачунати са Србијом, па ма хтела Русија чак и ратовати са њом. Ето тако говоре одговорни чиниоци у јануару месецу 1913. — и раде на изазивању рата.

Кад је било изгледа да ће доћи до прекида односа међу савезницима, онда је аустриска влада требала, по одобрењу цареву, да преноси из Осека и Петроварадина артиљерију у Земун. Дунавска флотила је требала, исто тако, да буде готова, као и друге војничке мере, за наступање против Србије. По одобрењу цара Фрање Јосифа шаље сеу Арбанију фебруара 1913. оружје и опрема. —

Шеф Главног Немачког Генералштаба, генерал Молтке, писао је 11. фебруара 1913. шефу Врховног Штаба у Беч: „Данас сутра мора бити рата, рата