Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

210 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

радила на томе „да се Срби ученици мађарских гимназија изједначе по менталитету с осталом југословенском омладином,“ као што каже један од њених, проф. В. Стајић. То је био више новосрпски покрет, имао је карактер покрајински, и био је у фази обавештавања о свему што се ради ван Војводине у југословенским покрајинама.

После 1883. када је Војводина после слома Милетићева прилично ниско пала, Војводина се трудила да се привредно подиже наш народ. И велика пажња, труд и жртве учињене су да се привредници наши, земљорадници, занатлије и мали трговци, организују, подижу и јачају. За активну, револуционарну тактику противу непријатеља војвођанска омладина није била још готова. Она не узима никаква учешћа у припремама и радовима које сарајевска, загребачка и сплитска омладина предузимају. Њен рад је више књижеван. Омладина је у Војводини радила на оснивању књижница у Сегедину, Баји, Белој Цркви, Темишвару. Она је приређивала предавања на којима се истицала национална свест и култура, наше јединство, и тешки задаци који су очекивали наш народ. У овај посао су упрегнуте биле све старе организације, па и сама Матица Српска, а нове организације нису стваране. Везе ових омладинаца са омладином из Босне, из Хрватске и из Далмације, одржавао је, изгледа, највише В. Стајић, који је уређивао лист Лови Србин, а са Србијом су одржавали везе омладинци из Пеште, а нарочито за време Балканскога Рата, који је подигао знатно дух нашега читавога народа у Војводини.

И Црна Гора је мислила на уједињење. Њен владар је певао: „Онамо онамо,“ одржавао је везе чак и до Н. Сада, али његова рука је домашала само најближу околину у правцу Котора, Мостара и Берана. Национални рад је био привилегија његова: други су радили колико им је он допуштао. А он није много допуштао; јер он није марио много београдске управљаче; и није само династичка су-