Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х. С. ДЕТЕ

них Железница; нових конвенција за разне гране државне управе, итгд.

Преговори о железничким ставовима, о тарифама, и о откупу Источних Железница били су врло. активно вођени у Бечу. Аустро-угарски делегат гроф: Викенбург, ретко педантан преговарач, тражио је: много. За откуп Источних Железница, које су пре рата биле својина једног францускога друштва, било је нарочито тешкоћа. За време балканских ратова Аустро-Угарска је. била откупила већи део ових акција, које су се налазиле у рукама Швајцараца. Српска влада је тражила да откупи железницу Ристовац — Ђевђелија и пругу Косовска МитровицаСкопље, али на ту ствар нису тако лако пристајали у Бечу.

Поводом овога питања српски посланик у Бечу је имао један нарочити разговор са немачким амбасадором у фебруару 1914. Он је барону Чиршком,. који је имао велики утицај на аустро-угарску владу, изложио питање о откупу онога дела Источних Железница, који је према уговору и миру остао на српској територији, и молио га да дејствује на грофа Берхтолда да се ствар реши повољно. Из тога конкретнога разговора развио се један други, општи, о српско аустриским односима. Чиршки, који је слу– жио у Србији као секретар немачког посланства у доба краља Милана, и био са њим на доброј нози, закључио је цео разговор са српским послаником овако:

— Између вас и Аустро-Угарске не могу ствари ићи добро све дотле докле не буде рата. АустроУгарска мора најпре ратом умирити Србију, па тек: онда све послове лако свршити са вама...

Овај исти немачки амбасадор казао је једном приликом француском амбасадору у Бечу А. Димену: „Ја сам толико уверен да треба прегазити Србе, да се не бих бојао да, и без упутства моје владе, приволим Аустрију да иде напред“.

Аустро-Угарска. је спремала рат против Србије. Српска влада и њени посланици на страни, наро-

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА 2