Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

18 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

чито посланик у Бечу, добијали су са свих страна, из пријатељских, па и из павнодушних извора, опомене о томе припремању. Камарила на двору Фрање Фердинанда и њена штампа као и војничка партија то су сада испољавали све јасније. Сам шеф Гл. Генералштаба, барон Конрад фон Хецендорф, није то крио. Једном приликом је он поновио, готово од речи до речи, оно што је немачки амбасадор, фон Чиршки, казао српском посланику. Један добар пријатељ Србије, белгиски посланик у Бечу, гроф Дидзел «који је дуго времена пробавио као посланик у Србији, и чији је син узео за жену кнегињу Наталију, удовицу кнеза Мирка, другога сина црногорскога краља Николе), у неколико махова опомињао је · српскога посланика на то шта се спрема Србији. ЧОн је, по великом изузетку, са баварским послаником бароном Тухером имао у Бечу приступа у највећим круговима аустриским, и био је врло добро обавештен о свему, па и о томе. Српском посланику у Бечу је два-три пута и лични секретар Билинскога,. аустро-угарског заједничког Министра Финансија, Г. Божо Черовић, напомињао да се спрема рат Србији. Приликом свога кратког бављења у Бечу, и грчки председник владе, Е. Венизелос, иако не сасвим отворено, ипак довољно јасно казивао је српском посланику у Бечу да су у Бечу постали ратоборни и да се треба добро пазити.

У Арбанији, у марту 1914. Аустро-Угарска истиче и поставља за владара новосковане државе Арбаније, за шкипешарскога мбреша, Вида, немачкога кнежића, некога сиротога рођака румунске краљице Кармен Силве. Тај нови успех, — који је у Бечу нарочито добро прослављен на двору грофа Хараха, једнога од присних пријатеља аустро-угарскога престолонаследника Фрање Фердинанда, који га је пратио пред атентат у Босну, — није био дугога века. У месецу мају исте године кнез Види кнегиња Софија беже из Арбаније, и то тако да им се цела Европа смејала. И овај нови неуспех грофа Ђерхтолда донекле је забележен на рачун српски;