Šumadinka

»х % TQ l * ^ r ~~ZsS$j) e

дили смо страглно ве.шке четири камене плоне, кое су по свои прилицм бшле на гробовииа старм славена, на т.има Hie било никаквогЂ надписа. Кадг> се попен>.ио на таи брегт> видимо предт> собомЂ на едан' пјтђ море на све стране. О , оваково што неможе се описати , нити на берлинскимт> бинама видити, оваи погледЂ немогке се никадЂ заборавити. Л самБ Дуждево море с' онм високи стена више Ф1уме гледао, али оваково што Hie ми се могло представити, оваквогЂ задоволБства и радости нисамЂ угкнвао. Шта е лепше погледати него море ећдинћно сђ небомЂ. ПогледЂ на безграничну пучину, погледЂ е на савршено задоволвство. Пошто смо се смти нагледали пођемо низ брдо у равницу, но идући низ брдо нађемо уз'пут' тако млого лгода да смо свакш часЂ станли и брали, и чудили смо се да и' овде има и у ово доба године, нашли смо и дивлби ора и лешнБика али нису шштђ са свмм' зрели , а поредЂ лепи и крупни нгода на купине нисмо ни гледалн. Сиђемо у равницу, и uoђемо на десно к' Менхгуту све поредв мора- Нигди никога Hie бмло овуда , текЂ по гди кои рибарски чамацЂ лежао е на обали. Дођемо опетЂ до едногђ брежчића што се зове Пеердв , и кои е са све три стране моремЂ обкруженЂ. КадЂ огладнимо, оставимо и море и брегове, па пођемо, да тражимо ручакЂ, но нигди нисмо могли какво село видити. Отворимо землБОВид' Ригена, да тражимо кое е село наиближе, али ево муке нисмо знали на комђ смо краго острова. Наипосле пођемо управо одђ мора, и надали смо се да морамо на какво село наићи. Често ме е до садЂ надежда преварила, али за садЂ испуни се , и тек' што пређемо преко едногђ брежчића , на комђ е се само смилћ жутило, дођемо у село Гору (немци га зову ©ocen.) Но у томђ селу ненађемо Круга (но то Hie философђ КругЂ, него тако овуда зову меане.) Куће биле cy у томђ селу дрвене , и све готово разштркане, свака кућа бмла e за себе, и имала е свон> дворану, и воћнлкЂ. У прву авл1К> гди смо ступили нађемо домаћина гди тресе крушке, онђ намЂ одма изнесе столице , но нама се већЂ досадило седећи непрестано на тммђ берлинскимЂ клупама у гиколи, и радје смо сели на чисту зелену траву. Они су бмли већЂ ручали , но ипакЂ изнесу намЂ две велике чин1е кисела млека , и сира и све оно што су имали у приправности , н ништа друго нисамЂ ни жел!о- Млеко лепо и густо, а поврЂ тога каимак' лепЂ се уватт, Hie другч!е, него ми се чинило да самЂ гди годђ у сррдЂ Шумад1в ; и нигда ти слађе нисамЂ ни у едномЂ тамошићмЂ трактиру са сребрнБЈМЂ кашикама ручао, као овде изђ овм прости чиша на овои зеленои трави ; То валБда зато што самЂ цело пре подне ишао. Мм кадЂ ручамо, спремимо се на ново да идемо, и запмтамо: колибо има да платимо : но домаћинЂ hie знао шта да намЂ одговори, наипосле каже намЂ да дамо шта оћемо. КудЂ ћешЂ лепшш знакЂ непоквареногЂ

селскогЂ живота ? така†одговорЂ нигди неможе путникЂ наћи у онммђ селБша кон леже близу велики вароши и градова. И ако гди годђ тамо, и каже ко годђ тако , то само зато каже, да бм онаи гостђ uito годђ више дао него што бм онђ заискао , но при овомђ Hie бБЈла та ммсао , нћгово простодуш1е, гостопримство и искреностЂ могло е се читати на нћговомЂ лицу. Мм му дамо по петЂ праиски сребрни гроша, и онђ е с' тбјмђ тако бмо задоволннЂ , да намЂ e cnpeMio сваковка воћа, и понуд10 се да насЂ изпрати и да наиЂ путЂ покаже до Мителхагена , докле е đbi.io добарЂ сатЂ ода, но мм то нехтенемо, него пођемо сами преко нБива кудЂ намЂ е онђ преки путђ показао, и дођемо рано у исто ce.io. И будући да нађемо добру гостшницу , и позната друшства, то останемо ту да ноћимо. — Пре залазка сунца свм смо већЂ бм.ш поспали, и сутра данЂ (23. Августа) пробуде насЂ и опомену да е садЂ наилепше путовати. Тешко е истина дићи се у зору, кадБ е наилепше спавати, али овде , гди смо знали да насЂ на полнј толике радости и милине чекаго благодарили смо н обдарили шштђ оногђ што насЂ е пробудјо, и ко He6bi весео и са задоволБствомЂ путовао овуда особито из готра кадЂ е ладовина, и кадЂ у свакон шумицм поредЂ пута стотинама тице певаш, а смилб мирише, и све друге мирисе осталогЂ цвећа надвишуе. Путници разиђу се на све стране, а мм пођемо да идемо у варошЂ ЗаградЂ (немцБ! зову СагардЂ) прво село, у кое смо тогђ дана дош.ш зове се Баба, валБда су у старо време звали бабнно село, и чудновато е, али е истина , докђ cmo крозЂ то село прошли срели смо баремЂ десетЂ баба, и ни едно село може бмти на овомђ острову нема своиствен]'е име. Прођеио опетЂ поредЂ Селина , и дођемо до едногЂ великогЂ плота кои е цело брдо опасао. У тои огради 6bi.ia е млада tuv ма сђ лепммЂ путовб1л1а изпресецана. То е бмо онаи зверинпкЂ кнеза ригенскогЂ, о комђ берлинци онако често приповедаго. Мм пођемо мало поредЂ плота и нађемо една врата, и кодђ нби чувара, врата су бмла затворена. Мм му кажемо да намЂ отвори, да идемо крозЂ зверинак7> у нгдшлосђ, кои е на другомЂ краго звериннка бмо. Но онђ намЂ каже, да крозЂ та врата нико непролази, и замо.ш насЂ да идемо мало наоколо до велики врата, кон су свагда отворена, а овуда вели да непушћаго путнике с' тога наивише што се плаше кошуте и дрЗ'ги зверови. О нђ е имао право, и mbi смо чули шштђ у Пудбусу одђ оне двоице да се само може на ону велику Kaniro ући и одати по звериннку, но мм смо ради 6 бхли да неидемо поредЂ плота по пожнћвенимЂ нБивама, него по лепнмв стазама и у ладовини крозЂ шуму у звериннку. Онаи Hie никако хтео да отвори, наипосле каже намЂ да нема клгоча. Онда мени Шлама каже: „Србино, и таи е чуварЂ наликЂ на човека, онђ ће бмти по свои прилици као и онаи што е воће чувао." СадЂ