Šumadinka

•№ 48.

У Београ, у, у ВторниктЕ. 17. ГОнјл.

1852.

шужадинкл, ЛИСТЂ 3 А жв»шжшвш®ОТ1> 9 ажвжвж ш ш«ш®отш< Учрвдниктз и нздавателв Лн>бомирЂ II. IIенадови^г.

Ован лнстђ нзлазн Вторннко.«!* и Петаомт*. Цена му e годншна 6esf» завитка 14. цв. а полгод 7 цв. са завитконЂ по цв. на по год скупл&. Ко жели у Београду да му се носн кући а не у дућани* или у канцеларпо no' цв. на пола год.

Iim КРАИ. Гле сунашце како гфасно седа, Јоште еднои-b ваио самт> га гледа, КадЂ самЋ овогђ иат1о се пута, Непитагоћ' иамо. нити куда? ТеиЋ за сунцемЋ отимаше е' оио: У мћ се диза у небо виеоко. Санжоћи о вечнои истини. Какви бћданЋ животђ ми c ' чин1о, СпрамЂ блаженства, што самЂ само CHio. Тумар о самЂ по дану и мраку, ПодносЈо муку свакоаку; Прешао no.ia прешао и горе, Прешао реке, и просграно море; Неплашећ' се грома и неволК. Далћ, далћ мора бити болћ ; ДухЂ ме тако све напредЂ tohio, У желнма сладкимЂ се Tonio. Сада стоимђ , гди ће сваки доћи, Мимо чега неможе се проћи. ПрошлостЂ замномЂ, вћчностЂ предамноме, Нсбо горе, а гробЋ подамноме; Све застиркомЋ тавномЂ иокривено. А иза нби шта е сакривено ? Мислимђ, питамЂ, али е залуду, Сво ми знанћ: мртваци с' небуду. Дал1> немож', гробЂ текв да ,ме свати, а iijto с' прошло, више се неврати. Зоогомђ санче, збогомЂ сунце мило, До данаске ти си ме водило, Ти се рађашЂ свагда у свое доба, А истина текарЂ иза гроба. н.

НАДГРОбНО слоно. Koe е изговорјо еданЂ говорникЋ животина, приликомђ смрти курлка, кои е знатно судеиско зван!е међу животинама славно одправлло.

„Нигда ioiutii сђ толикомђ жалости нисамЂ на ово место лгобезна животкнбо корачш као данасЂ, када ми званје, и дужностБ мов налаже, да васЂ на губитакЂ еднога с УД' е опоменемЋ, коме мм за наисрећше дане нашегЋ живота благодарити имамо, еднога судје, кога ће споменЂ и будућимЂ столћтјдма у царству животина светв бмти.

Bw знате, да е судбина тако хтела, да курлкЂ нћгово добро око затвори, оно око, кое е храмЂ разума, пребмвалиште доброте, и сбирЂ ceiro благороднм осећанл бмло. Онђ е умро и нКга нема вмше, а за насЂ га вечито пема. Нама е немогућно нћга изђ наруч |'н смрти дозвати; нћго†се езикЂ не наслађава вмше онимђ благороднммЂ задоволвствомЂ вкуса лгнћтиие; нћгови нокти немаго више ту невину радоств, да се овде или онде сђ нашомЂ утробом!^ забавллго. Бадава. подносимо мм нћму наипонизнје наша срца, онћ ift презире; нћго†се зубЂ вмше не миче; нгошка е нћгова ладна, а нокти су му се укочили. — — Вћчна е штета, да ово чудо природе, грабежв трулежа бмти мора; но не чудите се. такова е судбина бмла и свакогЂ великогЋ човека — судбина и Александра, тога единственогЂ гонака, кои се сђ нашб1мђ незаборавлћнммЂ умрлммЂ нуракомЂ сраннити може, ерЂ е онђ землћ прогутати и у CBoioft утробн сварити мог'о. Но л нећу о животинбо ! да нашу тугу живимђ изображешемЂ нћговм краснм своиства понавламЂ, п ћу милости оне прећутати, кое нзмђ е великодушнми зубЂ нћговђ указмвао, а почестљ ону нећу споминнти, кошмђ су насЂ вмсоки нћгови нокти отликовали; само ћу васЂ ту зауставити, гди ће насЂ онђ наивише занимати, ту велимЂ гди га е судбина на вмсоко зваше великога суд1е попела, кое е онђ до свога конца славно одправлно. И данасЋ ћете се bbi опоменути, онога даиа, о животинбо ! у кои се онђ првми путЂ на ово славедостоино званЈе попео; шштђ ћете се вм опоменути оногђ радостногђ усклика свио курака онда, кадЂ е радостна вћстБ крозЂ сво царство жнвотина пронешена, да е курнкЂ великимћ судЈомЂ постао; вм се можете опоменути, и свпо онм посћта, кое су му учинћне, као и ceiro похвалнм стихова, кои су се збоп> славногЋ нћговогЋ избора на све стране разлегали. Чини ми се и садЋ гледамЂ честну гомилу говеда, како се она скромно корачагоћи, нћговои доброти препоручуе; тамо опетЂ чиннми се чуемЂ гласЂ магараца, овде радостно рмканћ бмкова и волова; блелнћ аганаца и меканћ коза; и саме ирце сђ нбјовммћ дугимђ брадама гледам-b долазеће како се нћговои смли и нћговомЂ покровителству препоручуго. Гуске су му у споменЋ стихове предавале, ћуркови су радостна слова говорили, а маимуни су лвне ба.-.ове држали; и сами свећннцм и друге светлеће бубице, наилепша су. осветленл чиниле. Ко е онда ммсл^о о животинћо ! да ће се наша радостБ на жалостБ, и веселћ у невеселћ, а задоволБство у тугу обрнути! да ћемо после крагкогЂ времена наше главе оборити, и смртБ овогћ прехвалногЂ жииот-