Šumadinka

Ш »90 Ш

ногђ оииакивати! али штаћемо тако се времена мениго. И одђ величества гнлвећегЂ курнка не удаасава се нас-Б смрти, и нћга, кои е рођенЋ да дави и ждере, садт. пре. зрителни црви гннве и прождиру. Жалостна судбо прошлости! ЗарЋ и вмсока црева мораго бмти рана низки црева презрителногљ црва и молБца. Hie ли могуће бм" ло вечна судбино, свепрогкдирућу животинго овековечити? Зарљ сила и cifara mosk« пасти, и зарљ и они, кои хиладама y6iaro, могу такођерљ грабежг. смрти бмти? — Неблагодарна судбино! гадна смрти! ЗарЂ си тм све оно заборавила, што е ова велика граблвива животинн за тебе урадила! Нису ли они милшне животини у наруч!а твол предали! Колико си само хиллда стрела замћиила: ерљ су они CBoioMT> вб1сокомх. личности таи трудЂ на себе узели, све оно собственшмЂ зубима раздирати, што бм тм твоимђ стрелама уб!нти морала. Погледаи унаоколо — погледаи бћду света! Овде е гладљ •— тамо е борба — и опет-b овде куга — свевћрни сопутницм ntiOBbi предузећа, и тм ift тако награђавашљ! То е страшна неблагодарност!.. Предстани смрти, и правдаи се за неправду, кого си учинила тмме, што си се усудила на личностб овога иурнка напасти. Ху шта л р<м«о! — Ето раствара се земла шивотинбо; и гадне кости подижу се отудЂ изђ смртне таме. Чуи, смргна животинђо! говору оне, чуи мое правданћ! Погле тамо лгоде, они су мн Bepnie слуге, него курнцм и тигрови; нћговои жеђи за ратомЂ, имамЂ вмше за толике жертве благодарити, него свои граблБивои животинби целогЂ света. ^богЂ нб 1 овогђ честолгоб'ш Hbioве неправде, мрзости и нвјове освете, вмше створенн пада, него з 6 огђ целе прождрлБивости пантера, крокодила и лавова, пакЂ и нби не штедимЂ, а да зашто 6bi курпка штедила? тако е смртБ говорила, и и у гласу нћноми налазимЂ основа, за мое утћшенћ. СадЂ текЂ видимђ животиибо! како е великш како добарв 6bio нашЂ куракЂ. Истина, да га за по неко грозно дћло осуђуго; али има ifi кои се за такова дћла окривлгого, за коа е курпкЂ сасвимЂ невинЂ? —— Говори се да е онђ миоге невине лганБце безЂ узрока растргао: могућно е. О нђ е може бмти узрокЂ зато имао, не лготите се на нћга , нити га осуђуите, докђ правданћ нћгово ие чуете. Гди е то животно, кое свое погрешке одђ природе нема ? ЗарЂ мм иисмо граблБива животинн? — КурикЂ ако е и отимао, онђ « то благородно чишо, онб докђ не огладни, nie заиста отимао. Погледаите лгоде, они отимаго што имђ е то волн , а гнаве и даве, што имаго задоволБСтво сђ тммђ ; но то поштенБШ курнкЂ не чини. Ако е хтео убити, онђ е то одма сврипо, а ше пустјо, да ce животинл задуго мучи. Али погледаиге лгоде, они y6iato rioлако, гурну суштества себи равна у краинћ у божество, одузму имђ сва средства за обдржанћ, и пусте ifi да полако одђ глади умиру; ово nie поштенми куракЂ чинјо. Ако е нганБце прождирао, то е бмло умћрено, а ако е y6iao, то е онђ едва двое или трое y6io; но погледаите тамо л^оде, они y6iaro хилдде — хилнде топовима а хилнде правицомЂ. и опетЂ хилнде збогЂ добролгобЈн и збогЂ велике нЈеђи за носцемЂ ; то nie честитми куракЂ чито. Ако е башЂ и имао погрешке, то су оне погрешке животинћ бБ1ле, и опетЂ е онђ сђ нћговммЂ погрешкама почитанЈн достопнђ. но даи да и нГ.гове добродћтелви измеримо. Вм се неможете опоменути, да вамБ е игда неправду какву учинш? бли кодђ нћга теглећш во илн парадfiuii конб изђ интова вмше важЈо, него магарацЂ и.ш

оваиЂ. Кад-i. e разтрзао, nie ли то безљ разлике чин!о, несматрагоћи да ли е конб изђ интова или изђ плуга? нити чинећи разлику између елена и магарца ? •— Но идите међу лгоде и погледаите, да ли се тамо тако праведно поступа; послушаите нвшве тужбе, како богатБш сиромаха гнави, и како ачш слабЈчгЂ подпрмлгое; погледаите какову несрећу, суетанЂ стра и низка подлостб предЂ великашомЂ; човечеству причиннва, послушаите, па онда ако можеге обтужуите нћго†честнми пепео; но не . ваше вамЂ срце нсно каже; гако непреведанЂ нашЂдобрни курнкЂ Hie бмо. Калште, ели онђ игда одђ васЂ захтевао, да се bbi сђ тигровима 61'ете, кадЂ е се онђ сђ нбима борити имао? Зар -б се Hie онђ самЂ 6opio? Погледаите горду Атину, и поноснми Р имђ сђ нћговБШЂ гонацмма; шта су садЂ ? Сенка суетне чести. Они су се често за ништа борили, и милшне су жертвовали; не, то храбрми , курнкЂ Hie чинјо; и опетЂ су оннмђ гонацмма подизали споменике, зидали олтаре, и у исторји овћковћчавали; и мм зарЂ да се загежемо нашему кураку споменикЂ дићи и овћковћчити га! — Не, нисмо мн животинн тако неблагодарни. Чуи насЂ сенко умершегЂ, кои може бмти невидимЂ надЂ нама трептишЂ, мм ти са свегЂ срца благодаримо; нареди, да духЂ твои свакогЂ оногђ курдка оживотвори, кои ће можда на твое место ступити. Нгдери докле волго ждерати имашЂ , мн се сђ драгомЂ волбомђ жертвуемо; брзо насв разтрзаи, но само обичаи л10д1и међЂ нама не уводи. Болћ е у ноктима курнка умрети, него међу ноктима безчувственБ! суд^а стенлти; болћ е и курнчкимЂ зубомЂ уеденЂ 6 б 1 ти , него устима Дворанина и подлеца окрвавлћнЂ бмти. Вечито се тога о животинбо! опоминБите. — Увћрент. самБ, да бн се Bbi увређени нашли, кадЂ 6fai н посумнно о вашои благодарности према пепелу нћговомђ. ЗнамБ да ће га по neitiii, кои иа нћга мрзи, именомђ свирћпогЂ курнка жигосати: но браћо ! Кога назБ1ва свирћпБ1МЂ? човекЂ, кои е одђ ку рлса свирћши, човекЂ, коме Hie доволбно што своимђ рукама y6ia но шштб узаима туђе руке да y6ia, а туђе зубе да раздире ; човекЂ, кои зелмго раскопава и гвожђе сакива, да бм болћ гннвити мого: ЧовекЋ, кои све елеменге сазмва, да суштества себи равна уништожава: -—- Таи човекЂ назмва доброга курнка свирћпнмЂ; и гаи човекЂ, кои е међу своимђ царевима Нероне броао, Домицјане и Калигуле имао: кои е борбу животинн у Риму држао, лгоде за честв богова сагоревао, таи се усуђуе курака свирћпимЂ назвати. Не лгоди, ваше грднћ неће гробБ овога гонака обезсветити. Каква е разлика између взсђ и нћга? Небо и землд, данЂ и ноћБ, светлостБ и номрчина, нису тако разлнчни као куракЂ одђ човека. Но не животинбо! моимђ речима неверуите; сами се осведочите. Идите у вароши ; и познаите тамо сами лгоде, па ћете онда казати; заиста тако наши курацм не раде. Тамо ћете видити дебеле и угоене лгоде, кои о трошку слаб ^егЂ живе: преживанћ то е цео нбшвђ посао. Они не еду одђ глади као што е курнкЂ ео, него одђ веселн. ЗарЋ вн мнслите, да се они задоволаваго сћ едннмЂ агнћтомЋ? не, сва животинн и на землБи и у води и у воздуху не достише да бн ншову прождрлБивостБ задоволБити могла. Гадни пужеви, корначе, рацм, жабе, све то, на што се мн гадимо, еств предметЂ нБгове части и нбшнм астала. Мм едемо да гкивимо, но они се чине , да живе, дЗ могу Јкдерати. Тако као што су увекЂ у елу, тако су и у иићу неумћреии. Вн ммслите добра животинбо ohh се задоволнваго као нашЂ покоинми кураКЂ напнткомЂ изђ чистогђ извора ? О не. Све што циперЂ, ФранцуЗка и Индјл дае све што се за пиће исцедити и нснећи може, све е то за нбшвб ненаситимми грклннЂ. IIo внше дана седе они заедно и niio,