Šumadinka

55

Подђ именомљ Парламента у Енгиескои разумева се торжественми државнБ7и саборг> кои владатеив у време закономљ прописано, сазива, рад и упражнаванд веиичественм права а нарочито законодавства. Парламентт, се дели на горнвш и долбнми домђ. Парламентт. отвара кралБица у кралћвскомЂ окруту са беоедомт. каквомљ, у koioR излаже станћ дриавно како унутрашнћ тако и сполашнћ. у засћданја парламента Кралвица доћи неможе; него У место nl. долазе Попечителви, кои законе предлажу, права круне бране и на питанн членова о по«диномђ раду нвиовомђ одговараш. Членови горнћгт. дома есу: 1. Сви принцеви владагоће династје , кои су 21. годину навршили. 2. СавЋ КлирЂ т. е. два Архиепископа и 21 Епископа Енглеске и едант. Архиепископљ сђ три Епископа изтј Ирске. 3. Сво мирско селико благородство Енглеске по лраву првородства, и 16 лорда изђ Шотландске а 28 изт. Ирске; први се меннн), а други су за свакадЂ членови парламента. Свн членови овогђ дома обштимЂ именомЂ зову ее „Перии за председателн има .!0 државногЂ канцлера. Членови долнћгЂ дома есу: 1. Поеланицш изђ cbih ) области кралћвства. 2. Од% три свеучилишта (ДублинскогЂ ОксФордскогЂ и КембричскогЂ ) 3. Одђ 8 слободнБ! пристаништа и неки слободнм вароши. Свега членова у овомђ засћдан^го има 658, И то, изђ Енглеске 472 изђ К Валиса 58, изђ Шотланд^е 53, изђ Ирске 105. За чланове обогђ дома могу избрани бмти жителви землћ изђ отмћнје класе кои cv 21. год. навршили и кои 500—300 Фунти штерлинга годишнћ прихода имаш. Председателн биранз сами членови између себе вишиномђ гласова. а кралвица га потврђава. Право предлаганн имаш сви чланови парламента, Ако се кака†законЂ начини, мора се трипутЂ узастопце у засћдашш читати , иа ако га вишина прими, изђ долн^гђ дома иде у горнвји. а одатле кралвицм, коа га потврђава.

М Р В И Ц Е -— 1853. год, прешло е преко поште : у Енглескои 410 милшна писама. (То на сваку главу долази 14 писама.) У Шваицерскои 19]/ 2 милЈона. (Нешто преко 8 писама на едну главу.) У Праискои преко 77yi мил^она (4/ г писма на сваку главу.) У Аустрји прешло е преко поште 1853. год. 42 милшна писама. (то е нешто мало вмше одђ едногЂ писма, на свакогЂ жителн.) — у Русш 1850. год, прешло е преко поште 28'/ 2 мил10на писама, (то е манћ него половина писма на едну главу.) — Плата у рускои војисци есте слћдушћа: ђенералЂ пћшака има годишнћ 8 хилнда сребрнБ! рубала (1. рублн

19 гр.) ђенерал -лаитнантЂ 4 хил. — ђенералЂ Mftiopi> 2 хилнде. -— полгјовникђ 969 — подполковникђ 809 — машрЂ 649 — капетанЂ 593 — штабс-капетан .ђ 546 ~ обрлаитнантЂ 461 — поручиг $ђ 433 — подпоручикЂ 404. — У мирно доба пакЂ имаго мало нешто вмше одђ половине> те назначене плате. — ПростЂ воиникђ има 15. цванц. на месецЂ. и све друге потребе, кое треба да живи. — бданЂ е у Бечу прорачунао: да кадЂ се 300 комада банкнота одђ 5 ф . ср. докђ су јоштђ са свимђ нове , мету една на другу. износи деблвине еданЂ цо-Ui ; по томе дакле кадЂ се 1:576,800 комада. еданЂ на други мете,мора 6б1 ти вмсина до на врЂ Стеваиова торонн. (73 хвата). Таи стубЂ одђ банки износЈо бм у округломЂ числу 8 MH.iiona Форинти. Да допре до месеца требало бм 4 билшна, а до сунца 1728 бн.иона комада банкнота. Hein. свакЈи представи себи, да се три.нонЂ комада банкнота, рззастру една предЂ другомЂ, онда бм толики просторЂ заузеле, да небм могао куршумЂ изђ пуилке непрестано да иде са ономђ брзиномЂ, за пунћ! 15 хилада година прећи

Е Р А К Ђ 11 П Е Т А Н Ђ. ЕракЂ. вси ли тм Петаче, набавш доста дрва за зиму ? ГЈетакЋ. II нигда некупуемЂ дрва. Еракг. А како то ? да сђ чимђ се грееш% ? ПетакЂ. Л сваке зиме, место дрва , купимЂ четири акова rsina. па се сђ вјномђ греемЂ. Тбјмђ начиномЂ прилично уштедимЂ новце, ерЂ ме евттпе стане ако†дрва, него хватЂ В1на, а притомЂ опетЂ се огреемЂ ЕракЂ. Мени се чини, да си и садЂ прегреио фуруну, ербо променшешЂ речи некако чудновато.

Д 0 М А Ћ I И ТЕАТРЂ. (ЧовекЂ попео се на крушку. па бере и млати крушке, а нћгово мало дете по трави купи и еде.) Отпцђ. (сђ крушке.) Тражи еБше само те мекане крушке па еди. а оне ћемо друге оставити. Дете. Тата, имаш-ли крушке ноге ? Отацг. Немаш смне, а зашто питашљ ? Дете. П сам1» садт. изео едну крушку, па има ноге. ОтацЂ. Но моа лудо, та тм си изео жабу.

П0ДГРБВЦИ. — Онм кои се сђ грговиномЂ занимаго, има: у Шпанш 40 хиллда, у Португалскои 10 хил. у Неаполитанскои 11 хил. у Русш 2 ми.п'она , а у Енглескои 6 милшна лгоди'. — У Европи сада има 19 владагоћн породица. Између кои две су ФранцускогЂ, една Тал1*внскогЂ, една славенскогЂ ( Мекленбургска ) а остале све cv нћмачкогЂ порекла. — У Америки има 422 разна езмка , у Азш 153, у Аустралш 117, у Африки 115. у Европи 53. ■— Свега дакле на свету има 860 разнм взБша.