Šumadinka

„Ето вепЂ трећа година како л живимђ беЗЂ Дуне, и како о нћои нема ни гласа ни трага. Богђ зна , е ли ишва. или нје. Свашта се догађа. Нитћ е hio прву, нитљ последнн) лутушћш слободнакЂ npeBapio, тамо неко време подржао, па и отерао. Млого in е у Петробургу миадмлу да, данасЂ у атласу и кздифи , а сутра видишђ е гди улицу чисти. КадЂ поиислимђ , да временомЂ и Дуна може то дочекати и тако пропасти, то и неотице сгрешимђ, и пожелимЂ iofi гробт>. ..." То е бшла приповедка могђ старогљ прјатела, приповедка, кок> е онт> често плачемЂ прекидао. Сузе е одчасти и пуншЂ натеривао , коега е онђ већЂ пету чашу nonio у теченго нћгове приповедке ; та ме е пркповедка ако тронула. Раставши се, дуго нисамх. могао заборавити старогЂ надзиратела, и дуго сам^ мислЈо о беднои Дуни. . . Не давно пролазећи преко села сетт самг> се н мога прјателл ; а самв дознао, да е штац!а, надЂ isoio.vrt е онђ началствовао, уничтожена. На мое п&1танћ : „6 ли зкивђ стармн надзирателБ ?" нико ми Hie могао одговорити. /I самБ се рћшш, да посћтииЂ иознату страну, наиMio самг. конћ и пошао самћ у село Н. г Го се случило у есенљ. Плаветникасти облаци по кривали су небо; ладанЂ е ветарЂ дувао сђ пон;н ввенш пола, носећи црвено и гкуто лишће са дрва. У село самБ стигао при залазку сунца , и отишао самв предЂ пошту. У ходнику, (гди ме е негда Дуна полгобила) сукобп) самБ дебелу бабу , коа е на мое пмтанћ, одговорила : да е старми надзирате .11. пре године дана умрЂО, да се у H't>roBy кућу доселш пиварг. , и да е она тена пиварова. ffiao ми е бмло могђ узалудногЂ пута , и потрошенм око тога седамЂ рубалн. „О дђ чега е онђ умрго?" запмтао самЂ пиварову жену. —- Прошо се, одговори ми. „А гди е саранћнЂ?" — „На гроблго поредЂ нћгове жеие." „Неможел' ме когодђ одвести до нћгова гроба? " Зашто не ? Еи Иване ! доста си се играо сђ мачкомЂ. Одведи господина на гроблћ, и покагки му надзирателћвЂ гробЂ. При овимђ речма, одрпано дете, риђе косе и на едиу ногу нарамлгогоће, дошло е, и повело ме иза села. „бси л' познавао тм покоиногђ?" запмтамЂ га пуТОМЂ. — Како га небм познавао ! О нђ ме е научш карабе правити. Бмвало е ( Богђ да му душу прости), иде изђ меане, а мм за нбимђ : „Деда, деда ! орал!" а онђ насЂ 6ie орасима. Све се сђ нама кошкао. „А иутЈгоћи споминго ли га?" „Та садЂ е мало путугоћи, већЂ ако засћдателЂ прође, али н1>му е мало стало за мртвима. Но ето летосЂ е пролазила една госпоа, и та е пмтала за надзиратели, и ишла му е на гробЂ. „Каква госпоа?" запмтао самБ сђ лгобопмтствомЂ. „Прекрасна госпоа — одговори дете; путовала е на каруцама на шестЂ кона, сђ трое мале деце, дадилЂОМЂ, и са црнимЂ псетанцемЋ ; и како су iofi казали да е стаpfaiH надзирателБ умрЂо, она е заплакала се и казала де-

цм : „седите мирно, а н идемЂ на гроблћ." Н самБ се по нудш да а одведемЂ А госпол ми е казала: л сама знамљ путЂ. И дала ми е петакЂ сребра — така добра госпон ! У томђ разговору смо дошли на гробл!., голо место, ничимђ незаграђено, засеано дрвенимЂ крстовима, неосенћнима ни еднимЂ дрвцетомЂ. Одђ кадЂ се памтимЂ, ниcaMt. видт тако жалостивогЂ гробла. — Ево гробЂ старотЂ надзиратели, казало ми е дете, скочивши на гомилу песка, у кого е закопанЂ бмо црнЂ крстЂ сђ бакарнимЂ образомЂ. „И господ е долазила овамо?" запмтао caMt, — Долазила е. одговори ИванЂ; н самљ е гледао издалћ Она е легла овде и лежала е дуго. А после тога отишла е у село. дозвала е попа, дала му е новаца. и отишла е а мени е дала сребрнЂ нетакЂ — славна госпоа. •—• И л самв дао маломе петакЂ, и нисамв жалш ни што с амБ путЂ учишо, ни што самБ седамЂ рубала потроinio. превео сг руокоп. I, Живићо., ПОДГРЂВЦИ — вдне новине приповедаго : Пре две три неделћ дана отиде праизка кралБица кђ знаменитомЂ трговцу помоднм CTBapifi у Берлину, по имену Герзону, да провиди шта се новога кодђ nlira налази. Између други стваpifi ту се допадне кралБици нарочито шалЂ еданЂ. Она запмта за цену, и добме одговор-Б, да таи изреднми шалЂ кошта хилнду триста и педесетЂ орлаша талира. На то кра.тица рекне, да е рада пређе са своимђ супругомЂ разговорити се, него што 6 бi се у коначну куповину упустила. Но чимђ кралБИца изиђе изђ дућана . дође една берлинска грађанка, плати илиду триста и педесетЂ талира и однесе шалЂ кући. МеђутимЂ кралБица разговори се сђ кралћмЂ ii онђ одобри да с.е шалЂ купи. Пошлго кђ Герзону, ал' шала више нема. ГерзонЂ на вратЂ на носђ пошлћ кђ притлжателБки шала момка, кои мораде шепрглБитз , како се погрешка учинила, како е (неказавши коме) шалЂ већЂ продатЂ 6 бш , а онаб момакЂ што е пазарш, то nie знао. Но све бмшпе бадава, ова нехтеде ни за какве изговоре знати, и рече му, да е она шалЂ купила , и да га она задржава. Наравно , да е ово бмло кралБици мало непрјатно ; али се кралБ само смено и весело узвикнуо : fi се само то радуемЂ, да мои поданици имаго више новаца него кралБ нб Ј овђ ! 3 .4 Ч И Н Ц И. 1. Ко машо срећу уважава, таи е достоинђ и веће. 2. Лажу ако неуватишЂ за аку , за речБ га неможешЂ уватити. 3. Никаква алБина недоликуе лепше жени одђ скромности. 4. Ко у маломе штеди, може кадгодЂ у великоме подашанЂ бмги