Šumadinka

5. Чуваи се одђ онога, кои узима капомг.. а дае ^акомЂ. 6. Гдикои тражећи пару изгоре свеће за петг.пара. 7. Ко едномљ прође крозг. више уста, таи тешко остае читавЂ. 8. К .адЂ се морашљ управлнти по туђимљ мислима, 0 н^а негледаи коиико има Ји, кои тако ммсле, него какви су они. 9. Кои оће да буде маисторЂ а ние ч дракЂ бно, то, r a се чувати вала. 10. Ко оће да се пенћ узЂ степеницу, мора одђ наинИ } К е цречаге започети. =====

11. Свако дрво има свогђ црва, и свако брашно свое мекинћ 12. КадЂ е газда кратковидЂ. онда слуга оће да постане сасвимЂ слепЂ. 13. Што е сђ неправдомБ стечено, то редко дође до праунука. 14. Доста пута више вреди драмБ прјителвства, него ли ока правде. 15. ЧовекЂ може кадкадЂ сасвимЂ измаћи одђ казни, али одђ свое савести немогке никадЂ сасвимЂ.

ДО.ШћЕ и СТРАНЕ МОВОСТИ.

С Р Б 9 Л. По известЈш „Званичнм Новина" бр. 14. поставлћнЂ е ДокторЂ Медицине и Хирург!е и МагистерЂ породилв- j ске науке, ВилхелмЂ ВагнерЂ, досад. помоћнинЂ лекара предград1а АлзерФорштатЂ у Бечу, за контрактуалногЂ Физикуса Окр. КрушевачкогЂ; а донкошнбш ПисарЂ ђумрука БеоградскогЂ, Ил\а ГТчеларЂ за Рачуноводителн Суда Окр. КрагуевачкогЂ. Т У Р С К .4. ЦариградЂ 23. Фебруара. Бмвшш велик1и адмиралЂ турскји ХалилЂ паша, царевЂ зетЂ , кои се лко труд1о, да га порта у ПаризЂ за иуномоћника пошлћ, али на место кога е Али -паша не само з6огђ тога посланЂ бно, што е то Француска желила, него и зато, што се добро памте нћгоиа пређашнд одношени (као што е познато, 6tio е онђ дуго време посланикЂ портинЋ при Петер бургскомЂ двору), пре неколико дана умрео е одђ болести кон се одђ страшногЂ еда и печали изродила. О нђ е ocTaeio после себе врло велико иманћ, какво е редко ко у Турскои оставш, кое га се величина отуда увиди. ти може, што нћгово заосгавше сребрио посуђе око 150 HeiiTiR (6600 ока) износи. НћговЂ е погребЂ свршенЂ прекк>че са свима знацмма почести и церемошама, кое ТурЦм у таквимЂ приликама обично чине. И зђ Цариграда такође нвлаш , да е ђенералЂ Ламармора тамо дошао. Погкари, кои су се у овои вароши одђ како е онаи познатми ХатишериФЂ обнародованЂ често догађали, сада су врло редки. Ово се мора захвалити бодромЂ оку Француске жандармерЈе. Порта се саДЂ наивише занима са стан ];.мђ подунавски кнажества. змеђу осталогЂ ради се о подизанш целокупнБ1 тврдина на обалама Дунава одђ Видина до ушћа Дунава у цро мо Р е - -^ордЋ РедклиФЂ, коипри овомђ Порту савћтуе, ахчева да порта у свима овимђ градовима аке посадке држи. али ор G »"вори да Француск1и посланикЂ то само рапо дае, да она — Турска —• у тврдиннма на деснои обали Дунава тт * "а само гарнизоне држи. Носадке ћупр^л левои ofin m t ^ i uurt.ih имаће бмти оставлвие онимђ корпусима . кои бп лј им у подунавскимЂ кннжествама стано-

ФР1МЦУ СН 4. У Паризу 2. Марта. ПринцЋ НаполеонЂ и принцеза Матилда неоставлнш нн еданћ тренутакЂ постелш свогђ 6 олногђ отца, припца Жерома (бронима) Овоме има већЋ 72 године (рођенЂ е Априла месеца 1784. год.) — По вћстима изђ Л1она стигла су тамо млога кола сђ барутомЂ и џебаномЂ, коа ће се у Марселш на море навести за истокђ . Тамо су пропутовали за у МарселЈ. и неколицина младБ! лћкара и noeehifi брои болнички послужитела, кои ће у ЦариградЋ отићи, гди е зпогђ 5;логи болестника изђ стана сашзничкогЂ увећанћ персонала лћкарскогЂ постало необходимо нуждно. — По саглашавашћимЂ се вћстима изђ Алџира и Корзике дошао е тамо званичнвш налогЂ да ће царЂ ИаполеонЂ идућегЂ лета посћтитми наипре аФриканску населбину (АлџирЂ), и да ће при повратку сврнути и у острово Корзику,у постоибину свое Фамил]'е, ако му сирћчв непредвиђени догађаи томе на путЂ нестану. — У варошима Буржу и Нантесу изгорели су театри. — Дивизшнни ђенералЂ баронЋ Сиберви, кои е у ратовима републике и првога царства участвовао, умрЂО е у 84. CBoioS години на своимђ добрама у ЖирондскомЂ департаменгу. После Фебруарске револугце бмо е онђ неко време ратнми министерЋ, а затимЂ до године 1852. ведикш капцлерЂ ордена почестне легје. Р А 3 Н Е II 0 В 0 С Т И. Колевка францускогЂ царевића. Форма ове иолевке има подобје какве мале лађе, познато е, да варошћ ПаризЂ има лађу у свомђ грбу. Ова лађа (колевна) стои на четири стуба , кои леже на орловскимЂ канџама. На горивои части колевке стои штатуа , кол нредставлл варошБ ПаризЂ, и кон у своимђ рукама дргки царску круну. Ову штатуу. код е одђ чистогђ сребра , као и два мала анђела, кои подђ нбомђ сђ обе стране главе стое, израд1 - о е художникЋ СимардЂ. На другомЂ краш колевке, штитђ е са грбомЂ вароши. Покраи нби сребрнни орао мирно CTOehifi. Сама пакЂ колевка направлћна е