Šumadinka

Ш 165 шш

одтз ру.киногтз дрвета и са зиатом-Б украшена. Ua нолевци стое четири колаине. isoe правду, промисао , предосторошностБ и снагу или моћг, представЈнш. У средини почестна писмена цара и царице. Завћсе придевене су за круну и есу одт. откорено плаве кадиФе. — У Тулузи у Францускои , а и у свима окруниама Француске забранКно е представлати позориштна дкла „КозацБ1", а и примћчава се. да е ша.гћивБш листј , Францускiи „Шаривари !; добмо заповћств да више коекакве карчкатуре на поругу Pycie неиздае. — Француска, Енглеска. а такође и Турска :киво се спремаш за ратЂ, и воени комисари заклшчили су уговоре поради набавланн знаменитогт. числа кола за џебану и воиничке потребе , као и за теглеће конћ. У Цариградљ долазе готово непрестано нове трупе изђ Енглеске и Франц/ске, одакле таки у КримЋ иду , да попуне оне регементе, кое су болесћу врло н смрћу нроредиле се. II 0 Л И Т И Н hl И П Р Е Г Л Е Д Ђ, — О конФеренцјнма у Паризу ућутало се ови дана. а томе е узрокЋ великји догађаи у Паризу , то еств рођенћ Францускогг. царевића. Ради промћне пакт. приповеда се по некимт> мћстима, да се на деветои сћдницм кон«>еренц1а поавш некш cnopb и породило неко неспоразумлћнћ, но садБ, почемЂ е и Праиска позвана на учаCTie у парискимЂ конференц^има, садљ већЂ нико внше о томе н неммсли . нити вћруе, да ће то шкодлбиво моћи утицати иа течаи ствари. „Енглези негодуго нешто мало": —- То е све, што се о томв иеспоразумлћнго казати зна, Участвованћ Праиске сматра се са ceiro страна као ново емство за скорашић и извћстно споразумлћнћ. — О томђ участвованго Праиске пише „Келнише цаитунгЂ" слћдугоће: 27. Фебруара заклгочено e у конференцјалнои сћдницм, да се Праиска на участ!е позове, и то заклгоченћ саобштено е одма телеграФСкимЂ путемЂ у БерлинЂ. Инко ванЂ конФеренц*1и Hie се надао овомђ обртаго ствари, и како и сами дипломати о томе ништа знали нису, сведочи то, uito е еданЂ одђ важнЈи дипломата i оштђ тогђ истогђ дана, кадЂ e речено заклгоченћ учинћно, ii3pa3io свое сажалћнћ, што напрезанго и настоаванго AycTpie Hie изашло за рукомЂ , да издћиствуе Праискои участвованћ на конФеренфпма. Премда е врло чудновато, али е ипакЂ сасвимЂ извћстно , да су у последнБимЂ сћдницама Француска и Енглеска изђ cBoiii собственБ! побуђенн предложиле , да се и Праиска позове на конФеренгце , и да заападне силе нису то чиниле само збогЂ тога, iijto су се надале, да ће и остали пуномоћницБ1 на то пристати. — О положа10 пакЂ лраиски пуномоћника на конФеренц !ама вели „Ле НорЂ:" Праиска е безусловно пуштена на конФеренц1е. Говорило се изнаипре. да ће она само ту роллу играти , да саучаствуе у уништенго уговора одђ год . 1841. Но то Hie истина. Пр аиски пуномоћницк! бмће на конФеренцшма равни са осталммБ пуномоћницБ1ма , и имаће сђ нбима заедно еднака и права и дугкности : т. е. ortn ће под-

бурга пуномоћје за повратакЂ Карса : но Турцм ће са свое стране морати вратити Русима и ону частБ МингреЛ1е, кого су они заузели, тако , да ће се оно истоветн 0 станћ, кое е и пре рата постодло . опетЂ повратити. — У Парнзу занимаго се гздђ сђ онммђ ПБ1таннм а кон ће iio заклгоченго мира одма имати слћдовати. jj 3 . међу тји пмтанн наиглавнЈе е лочегакЂ дипломатски сношан Pycie са занаднБШЂ силама, и говори се већБ С ад Ђ у смотренго тога, да ће баронЂ БруновЂ остати у Паризу као посланикЂ рускш при ФранцускомЂ двору, и да 6 лордЂ КларевдонЂ већЂ hbio снрЂ Хамилтону Сеимуру да буде спреманЂ за одлазакт, на свое пређашнћ мћстоу ПетробургЂ, гди онђ пакЂ по свои прилики неће 6 б 1 ти Ру сима поволбно лице (porsona grata). За ФранпускогЂ посланнка у Петробургу пасће на CBai(in начин -б избор -б на едно одђ onhi лица: ђенерала Лахита, Маркиза ла Рошгкаклена, ђенерала Канробера или барона Буркнен. Но наипре ће грОФЂ Морни као изванреднБш посланикЂ ићи v Pvciio, да присутствуе при крунисашо цара Александра П. у Москви. H3 b СТАНА КОД Б СЕВАСТОПОЛЛ Изђ стана кодг Севастополл пише „Таимс"-овЂ дописателБ подђ 16. Фебруара слћдугоће: „ШтростЂ смо добмли вћстБ о заклгоченго примир|н. Руси су ту вћстБ наипре добили телеграФОМЂ изђ Петробурга. У 8 caTiS у готру отисне ое еданЂ чамацЂ подђ парламентарномт> заставомЂ одђ сћвернБ1 градића, и на по пута одђ пристаништа дође имђ на сусретЂ едан-Б чамацЂ Францускш. Руси су на то нвили сагозницмма одђ стране ђенерала Лидерса, да е примир|'е заклгочено, кого нзмђ е вћстБ и данашнн пошта изђ Цараграда потврдила. Данас-Б после подне разпрснули смо као за славу тога догађан тако назнана „бћла утврђенн а у воздухђ . Речено е, да ће се то no3opie у 4 сата догодити, и зато се одма после 3 сата скупила повелика гомила гледаоца кодђ Редана, на каткаровомЂ брежулБку и на другимЂ о 6 лижнбимђ вб 1 СИнама; али они су задуго морали чекати. Прође четнри сата и лагуми се не запалише; прође и пола 5 caTiS, и нигди ни трага о каквомЂ потресу. Свима промрзоше ноге, носеви и уши помодрише , и гледаоцн кои су на конго дошли едва су више могли држати у рукама узде. кадЂ наеданпутЂ око 5 сатш, кадЂ су се већЂ млоги бн. ли повратили кући, диже се бео облакЂ изђ подлагумисанм утврђена, — затимЂ се диже таванЂ црнЂ облакљ, землн се мало затресе, и зачу се нка грмлнвииа; каменћ и одломцм зиднна одлетише далеко у вБ1Сину и падоше преко источногђ бедема у броднице. После нскогђ краткогђ ћутанн. зачу се узастопце неколико пута нкш тресакЂ, поединБ! лагуми запалише се и грданЂ али потаннђ облакЂ дима подиже се далеко у вБ1сину. Кадт> « дима нестало, онда се текЂ видило, да учинћна штета nie толико велика, колико е свакш очекивао; ерЂ нзузимагоћн сћверо-источнми угалЂ, све су зидине остале читаве. Но изнутра су морала здашн нко сградати. Доцн1е, око 6 caTiS , кадЂ е свакји ммсл!о , да е све већЂ свршено, зачу се неколико пута едно за друго ака грмлнвина. Наипосле бацише Руси сђ Константиновоп^ гра-

писати цео протоколЂ уговора о миру. И стб 1 и листђ пи-јдића едну кумбару у Францускш станЂ, тако, да ће праше о гечаго, коимђ ће дћло мира за неколико дана поћи,|во примирје текЂ после сутрашнћ конФеренц !е у животћ слћдугоће -• ГроФЂ ОрловЂ очекуе 3. или 4. изi Петро-јступити.