Šumadinka

219

Изђ Цариграда ab . ihio ; „Конститусјонеиу" иодђ 19. Мартоиљ, да е тамо телеграфскимљ путемг. дошла вћств, да се шилћ еданЂ ађутанЈЂ цара Наполеона маршалу IIe.incie-y ci. наставлћнима збогг. одлазка Француске воиске сђ Крима. Читава Ф.тота пароброда очекуе се за превозЋ воиске. У Цариграду излазе сагозницм изћ ру" скогб посланства и изђ осталн руски зданјп, коа су за време рата заузели бмли. Говори се, да ће у Цариграду остати само болестницм и малнн брои воиника до коначногЋ одлазка воиске сћ Крима. Паризка „Преса" доноси намЂ главнми садршаи честопоменутогБ меморандума бнвшегт. великогЋ везира РешидЋ -паше о реФормама. У чомђ меморандуму окрив.пое Решид-паша садашнћ турско миристерство, да е оио, непоказавши иаипре землћи доволћно потребу преиначенн свега досаданКгЋ, позвала стране силе на конФеренц1И); у коима се унутрашнк. устроиство и управа претресала; далћ, да е кабинетЋ обећане реФорме учинјо немогућнима з 6 огђ тога, штое мусломанскомЋ зкителвству обећао или преко CBoift чиновника обећати дао то, да се ове реФорме неће у дћиство приводити. Оваи меморандумЋ зак.иочуе сћ тнмђ , да се ове реФорие, на кое се Турска наспрамЂ Европе обвезала, мораго сђ честпосћу, снагомЂ и добромЂ волћомћ остварити, ако држава нежели,дасе за кратко време опетЂ у наивеће незгоде уплете. Изђ Марсели телеграФираго подђ 28. Марта слћдугоће: Лађа „МеандерЋ" стигла е тамо изђ Цариграда сђ вћстима, кое допиру до 19. Марта. ВћстБ о миру дозналасе у Цариграду преко телеграФа 18. Марта у 11 carifi у вече и оглашена е са 101 тоиомђ. По добмвенои изђ Паризазаповести изићићеФранцузи изђ рускогЂ посланичкогЂ двора, кои е за време рата у болницу преобраћенЂ 6 бјо. Сардински ђенерали Дела ЧЈеза и Дела Tope навезли су се на лађи „Говерноло" и враћаго се у ТуринЂ. Писма изђ Крима одђ 13. Марта ивлаго, да су у тамошнћои воисцн болести већЂ попустиле. ■—• Истога да,на (т. е. 13. Марта) држанЂ е у Варни едаиЂ прегледЂ воиске. Вћсти изђ ТиФлиса допиру до 23. Фебр. До тогђ времена 6aeio се ђенералЂ Вилјнмћ шштђ еднако у тои варо ши. Перс!анцн заузели су острово КаракЂ у персискомЂ заливу. РатнмН министерЂ персискогЂ шаха умрЂо е. „ПресЂ д' Ор^анЂ" иапоминК немирЂ и сударЂ, кои се у Измиду догод1о између Турака и ХристЈнна и вели? да е турска влада тврдо науиила, да у томђ предмету сђ иаивећомЂ строгости поступи. Р У С 1 И. Новине „КавказЂ" доносе намЂ слћдугоће вћсти о последнвимЂ догађаима рата у Мингрелш, кое вћсти допиру до 11. Фебруара. Честити Мингрелци показали су, одкадЂ е у Мингрелш надмоћ!е руско завладало , такову храброств и одважностЋ, кого нису имали прилику пре показати, докђ е Оиер-паша сђ воискомђ напредЂ продирао. КрозЂ планине и ритове, и на непознатимЂ странлутицама обилазили су они Турке, ставлили су имђ засћде, и нападали су iH и у наиближои околини турски обкопа и утврђенл. И на Чолоку рћки (на граници гу-

pie^cKofi) догађали су се мапг.и боеви: но овди су батц. божуци 6б 1. ш они, кои су нападали. Брои Турака у Мингрелш ако се смангое, а то одђ части збогЂ тога . што се млоги навозе на море за у БоспорЂ, а одђ части и з 6 огђ болести, и горенаведенБШ тифлискји листђ „КавказЂ" вели на краго свога извћстЈа : „Жителг.н Мингре. ^ie. коима е свака планинска стаза позната, наоружалн су се да сатру непр1дтелћ свое. Турске чете, кое су хтеле землго покорити пропадаго и скапаваго садЂ безславно, као дивлби зверови, по шумама и ритинама. СадЂ се текх, у целои cBoioii ништети и празнословнои хвали и надувевености показуе гордни прогласЋ турскоп, воисковође } кон хвала Hi'e могла одолћти поднебЈго и недостатцима, кое е Tvpcnifi воисковођа требао напредЂ знати, пре него што р. стушо ногоић на непознату зем.ио. — Изт, Петробурга ивлнго намЋ подђ 20. МартаслКдугоће : Овде се свакЋ живми миру радз е и ако се доцHie и осете болови велики принешенБ! жертва, то ће ипакЂ убеђенћ о неизбћжности истб ! жертва као и наслађаванћ првБ1МЂ плодовима мира, и наираздраженје духове тигше расположити. — На великомЋ концерту кои е држанЂ i рекгоче, присутствовала е и цела царска породица, и то е no3opie морало 6 б 1 ти врло величествено и исполинеко. „Рускш ИнвалидЂ" томћ приликомЋ напоминћ чудноватБШ случаи, да е гласЋ мира стигао овде, башЂ истогђ оиогђ дана, у кои су пре 42 године Руси ПаризЂ на горишЂ освоили, и „кадЂ е царЂ АлександерЂ I. на очи непрЈвтелЋскогЂ главногЂ града roeopio рћчи штеднћ, мира и заборавности." Ова напомена у званичномЂ листу сведочи већма но све друго, да се заслуга цара Наполеона, што е честанЂ мирЂ учинш могућнимЂ, подпуно цени и признае. — И „Рускш ИнвалидЂ" изнвлше свого радостЋ, што после cboi'h убоинн изв!зстјн (билтена) кон е онђ за последнћ три године обнародовао, садЂ мир ћ обнвити може, и хвали и слави неиспмтане путове промисла божЈегЂ , кои крозЋ искушена води народе кђ слави и величини. Недавно е обнародованЂ еданЂ списакЂ адмирала и ОФицира, коима припадаго неке новчане суме за награду, што су у овомђ рату непрјнте.по неке лађе поотимали. Ова лица принадлеже изк.почителио црноморскои рускои Флоти, а отете лађе есу турски пароброди „ПервасБахри и „Медари-ТичартЂ" и они незнатни остатци, кои су у страовитомЂ дану битке синопске избегле одђ обште пропасти и уништенн. — На челу TiH лица стоб адмирали Нахимо†и КорниловЂ, кои ceaKiii по 20.000 сррубала добнаго, затимЂ Н(јвосилски , ПанФило†и ioini> млоги други, кое е обрана Севастополн славомЂ увенчала. СмртЋ е истина млоге покосила, кои 6 bi на речену награду право имати могли. ФРАНЦУСКА, У Паризу 27. Марта. ЦарЋ е држао данасЂ у тилћpiiiCKofi авлш смотру надЂ 2-мђ дивизјомђ источне воКске, стоећомЂ подђ командомЂ ђенерала Фореа. Око х / г 1® сатји ушли су полкови у тилћршску ab^iro, и тада е почела падати ака киша, коа nie никако ни стала. Парада се састонла изђ 3-гђ ловачкогЂ баталЋона и изђ 20. 39. 50. и 97. линеиноп, полка пешака; сва ова воиска воевала е на Криму, и наивећа частв овн воиника имала e