Šumadinka

koio 6 ШамилЂ захтевао у звечећемЋ новцу. Пророкт> е послао поради тога у КазаФ-ШртЂ еднопз пуномоћиика> кои у таковииг, стварииа Hie 6wo бапп> врло вешта. Грамовђ пакћ ишао му е на руку, и тако се исплата одкупне суме брзо оконча. Кнагинћ су то дознале одђ lilaмиловогђ дворскогЂ управитедн, али имђ такође и то ави, да е 17. Мартљ 1855. год. опредћденЂ за дан^з изм>.не. .,ЧетвртакЂ" говораше онђ , ест[> иаимилЈи данЂ Шамидовђ ; сваку воину н свакш важш посао онђ тога дана започинћ. Неколико дана пре измћне робла дође у Ведено и млађш CHHi Шамило†: отацЂ му e већЂ бмо onpocTio; а и Кази-МахметЂ до!лао е са својомђ женомЂ, ћеркомЂ Дан1ел-Судтана, коа е своимђ богатммЂ и краснимЂ одћломђ позорЂ кнагина на себе обратила. Она е тамо врло депо и срдачно лршмлКна, единши само ШамилЂ поздрави е оз6илбнимђ и намргођенимЂ дицемЂ. ,,Дк>бе»на Каримато," рекне ioK онђ, „мило ми е, што си дошла ; али д ти морамЂ нешто пребацити. Са тугомт. v срцу опагкамЂ п, да гкена могђ снна јоштђ еднако носи на себи одћло и накитЂ одђ велике вредности, Мени се чини, да ове златомЂ извезене алг.ине у еднои кући, гди простота и скромностБ влада, нису на свомђ месту." СутраданЂ дозволе кннгинама, да од-i, онм cTBapiil, кое су у Цинондалу упллчкане , одкупе, што бм годђ хтћле, и одђ чега 6bi се нерадо разстанде. И зато дођу оне на ту цћдв у собу судтанице Заидете ; али погледЂ на ове ствари пробудјо е кодђ кнагинн тако туЈкно и жалостно опоминанћ претрплћн^! страдана , да су кнагинћ рекле : „Чините с.ђ тимђ стварима . што вамт^ е годђ драго. — и после оданде жалостиве отишле. (свршиће се) ПОДГРФВЦИ, Карактери различити народа. Енглези, Итал!ини, Нћмци . Французи. и ШпанЂОЛци. Пре неколико година изишао е у Паризу еданЂ дрворезима изшаранЋ и на еднои страни изпечатанЂ дистђ, кои е представлдо животђ и обичае неки народа европски. У гдавноме да чуемо како Французи суде о себи и о своимђ сусћдима. У eipu е Немац1з невћранЂ, али ипакЂ често иде у цркву са наивећом^з модитвеницомЂ , ЕнгдезЂ е богомоланЂ, ФранцузЂ ревностанЂ . ИгалЈднацЂ пунЂ церимон!а, Шпанг.олацЂ биготанЂ. S' држанн/ дане речи : НКмацЂ е вћранЂ , ФранцузЂ дакомисленЂ, ИталјанацЂ дукавЂ, ШпанБолацЂ лажа. У даванго caeira: НћмацЂ спорЂ, ЕнгдеЗЂ рћшителанЂ, ФранцуЗЂ нагао, Итал1ннацЂ благопристоанЂ, ШпанволацЂ ограђуе се предохранама. Стаса е НћмацЂ великогЂ , ЕнгдезЂ добро израшћеногђ . ФранцузЂ добро изгледагоћеи,. Итал!лнацЂ среднћгЂ. ШпанБОлацЂ страховитогЂ.

У odt.iy е НћмацЂ убогЂ, ЕнглезЂ веделћнанЂ, ФранцузЂ промћнлБи†, ИтадЈннацЂ дрона†, ШпанБОлацЂ благообразавЂ. У лн/бави: НћмацЂ незна лгобити , ЕнглезЂ дгоби по мало и овдћ и ондћ , ФранцузЂ свуда , Ита .илнацЂ зна како вала дгобити , а ШпанБОдацЂ дгоби одђ истине. У нравима: НћмацЂ е простЂ , Енглезг свирћпЂ, Французт. окретанЂ, Итад1*внацЂ учтивЂ, ШпанБодацЂ гордЂ. У хран^нм) тапне : НћмацЂ заборавлл шта смо му рекди, ЕнглезЂ прећути, што бм казати, а каже, » jto 6bi прећутати морао, ФранцузЂ избрбла све, Ита.ианацЂ ни рћчи неговори, ШпакБолацЂ е одвећЂ пунЂ таине. Суета : НћмацЂ се мало хвади , ЕнгдезЂ све презире, ФранцузЂ све хвали, Ита.панацЂ што е мало и уважава мадо, ШпанБолацЂ i-амо себе хвали. .Чвреде и доброчинства : НћмацЋ нетвори ни добро ни здо, ЕнгдезЂ обое беЗЂ узрока . ФранцузЂ заборавдд обое, Ита.пннацЂ е брзЂ на доброчинства, ади и освеголгоби†, ШпанБОлацЂ е према обоима равнодушанЂ. У влу и пићу : НћмацЂ швница, ЕнгдезЂ лакомацЂ, ФранцузЂ деликатанЂ, ИталЈанацЂ умКренЂ. ШпанБолацЂ тврдица У разеовору : НћмацЂ говори мало и рђаво, али добро пише, ЕнглеЗЂ говори рђаво, али и онђ пише добро, Французт, и говори и пише добро , Ита .нзнацЂ говори добро, пише много и добро, ШпанБОлацЂ мало и говори и пише. али добро. У начину себе представити : НћмацЂ изгледа као некака†Долплнђ. Енглез!. неналичи ни будали ни мудрици, ФранцузЂ е нерасуданЂ , ИталЈннацЂ паметанЂ, али изгледа као дудЂ , кодђ ШпанБолца е противно. У законима : Нћмачки су закони како тако , ЕнглеЗБ има злочесте законе, али ifi добро пази , ФранцузЂ има добре законе, али in пепази , Ита .пннацЂ и ШпанБолацЂ имаго такође добре законе: онаи и немари за нби, а оваи iK строго пази. Жене су у Нћмачкои домаћице , у Енгдескои царице, у Францускок госпође, у Итал!и апсенице, а у Шпанбодскои робкинћ I Храбарг е НћмацЂ као медведЂ , ЕнглезЂ као лавЂ, ФранцузЂ као орао, Итал1ннацЂ као лисица, а ШпанБОдацЂ као слонђ. У домоводству НћмацЂ е педантЂ, ЕнглеЗЂ философђ, ФранцузЂ одђ свачега зна по мадо , Ита .плнацЂ е учитедБ, а Ш панБОлацЂ дубоко размишдн. Наипосле мужеви су у Нћмачкои господари, у Енгдескои слуге, у Францускои другови, у Италш ђаци , а у ШпанБолскои тирани. ffl Р В И Ц Е. У старимЂ енглескимЂ дћтописима чита се о раани госпе едне , кон е бмла почестна дама кодђ Катарине кралБице енглеске, слћдугоће : За доручакЂ, цеда гове-