Šumadinka

398

ђа печевица , лебацљ одђ две оке . една торта, четири стакла ниогт. пива, За ручакт. : бдант, комадт> насолћногт. меса, една кришка печене говеђине , неколико парчадји куване говеђине са сосомт,, иебацт> одт> две оке и четири и ио стакла нкогт> пива. Ужина : бдант. пудингтз (тестано ело), два и по стакла икогб пива. За вечеру : бдна чиша зелени илити варива, комадт. овчЈегБ меса , една чnnifi сладкиша, лебацт. одђ две и по оке , и четири и по стакла нкогт. пива. Обноћг, предт. што ће у креветт. лећи : лебацт. одт. оке , едант. колачг , два и четвртт. стакла нкогђ пива. — „Зашто узимате Bbi више чое за капутт. него вашг другт.?" запмтао e кеко шнаидера свога. „То е, господине, одговори оваи, сасвимт. наравно, ерт. су мон деца одт. н1.гопе деце CTapia. — Шнаидерт, HeKiB тужи трговца еднога суд|'и , да оваи неће да му плати што е дужант.. Судја дозове обоицу дред-а-се. Затимљ запнта шнаидера: вли истина да ваше две алБине овоме господару угодно нестое. Одговорт.. бсте, оне нестов угодно за мЈ.гову главу. Пмтан!:,. Како то , мени се чини, да алг.ине треба да су за тГ.ло угодне ? ОдговорБ. Мм маистори правимо обично алвине, као што знамо да треба, да буду добре и безљ погрешке, алн вештаци траже и нађу и онде погрешку, гди е башт> никако нема , па намБ алвине врате и itaniii •

ту, да iS ми овде и онде поправимо. На то ин имамо обшчаи у нашемт. маисторскомљ езмку казати : Hie му аЛБИна за главу угодна. Затимт. оставимо алвину на страну, па е после нексмико дана и недирнуту пошлћмо. Садг. е таки алвина господару за т].ло угодна , ерв дрHtM у глави нћговои да смо мм но желБи нћговои поступили. — бданЂ Гренландезацљ изведе едногт. евроиеискогт, трговца, да га на своимђ саоницама по смрзнутомЂ мору просанвка. Иаеданнут -Б лодигне се бура и ледт. се на парчета испреб1н. У томђ случаго оставе Гренландезци одма сонице свое и спасаваго се скаканћмт, ст, едне санте на другу: вештина такова. Koiofi странци аодражавати немогу. Тако садт. хтеде и таи домаћинт. учинити, па сасвимт. ладнокрвно рекне госту своме : Чуешт., л те избавити немогу , него тм имашт. плаивазт> и папира у џепу, узми дакле листт. едант. и напиши ево на моимт. лећма (у исто се време сагне) да си се удавш, да твои землаци непомисле . да сама те а y6io. Али европеацЂ, као uito помбјслити можемо , нити е имао волћ, да пише, нити да се дави, него замоли домаћина свога, да га неостави. — Што му драго дакле, одговори ГренландезацЂ, кадЂ тм можешчв умрети , то могу и а , па остане кодђ нћга и срећно га избавн.

ДОШАћЕ и CTPAIIE НОВОСТИ,

С Р Б I И, Ilo „ЗваничнммЂ Новинама" поставлћнЂ е приврем. ЧленЂ Суда Окр. БеоградскогЂ г. СтеФанЂ ФилиповићЂ за дћиствителногЂ Члена при истоме Суду. Кђ томе поставлћиЂ е досад. ЕкспедиторЂ Попечит. Правосуд^а и Просвештен^н г. Димитр^е Димитр1евићЂ за Протоколисту Архивара и Регистратора Попечителвства ПросвћштенЈн. Т У Р С К 1. „ТрјестерЂ цаитунгЂ" доноси намЂ слћдугоће вћсти сћ истока: Повлаченћ сђ Крима иде врло нагло. Одђ Француске воиске налази се тамо по наиновшмЂ извћстјама само 16 баталБОНЂ пешачки ловаца, 33. и 44. линеинми полкђ, транспортнБш корпусЂ, ратне болнице (амбголанси) и персоналЂ воиничкогђ комисарЈата, а одђ енглеске воиске има садЂ на Криму само едно 3000 момака. Говорило се. да ће Руси 20. Шша заузети Балаклаву. Турско - енглеска воиска садЂ е сва у Цариграду ; 5-—6000 баши-бозука, кои су досадЂ у Румелш становали. одиазе у поединимЂ одћлен!ама у Варну, гди ће се навести на енглеске пароброде, кои ће ifi одвести у нбшву постоибину и тамо кућама нбјовимђ распустити. Вице -кралБ ernneTCKifi добмо е одђ Султана на дарЂ едну почестну саблго за знакЂ признателности ревностногђ нћговогЂ участвовани у овоме рату.

Р 9 С; i ii. Преса намЂ доноси слћдугоћји чланакЂ : Разглашена амнестја , кого е царЂ рускји АлександерЂ за време свогђ последчћгЂ бавлена у Варшави на користБ Полнка издао, н!е могла збогг, млоги условјн, одђ кои e амнестја условлћна , произвести онака†одзивђ, на кака†бм иначе наишла кодђ Полнка, бавећи се у странимЂ землнма. вдна частБ бавећи се у Паризу Поллка скупила се кодђ кнлза Адама Чартор !искогЂ , и подписала се тамо на едно изасненћ, кое е „ЖурналЂ де Деба" предао нвности, и кое у ствари ше никаква протестафа, но кое в само просто разлаганћ основа, кои Полнке опредћллваго, да одђ понуђене имђ amhectie не чине употреблћнн. Пеће 6 б1ти излишно , да наведемо овде главна мћста тога изнсненн: „Полаци", стои у реченомтв изасненго, „кое су политични догађаи изђ нб!овогђ отечества изгнали, морагосе сматрати са дволке гледоточке. Индивидуално (т. е, лично, посебице) мб1 cmo жертва несрећногЂ рата , развалине раздроблћне лађе, и изгнаници. Лишени наши добара и осуђени, подчинћнЂ е по нужди повратакЂ иашв у отечество личноме сматранго о безбћдности и породичнммђ интересима, по коима свакЂ има властБ онако склонити се и рћшити, како му околности и станћ нћгово дозволлва. Сђ ове гледоточке амнестјн, коа говори о злочинилп, погрешкама, поздноме каанго и неизеладиЈпомЂ иепЈпнтелнству;