Šumadinka

399

нон истина дозво.шва повратакЂ у постоибину , алт, имч, добра у отечеству притажавана не враћа ; кон сћдммљ старцима, стоећимт. већт, сћ ногомг. надг. проваломг. rpoба. полагке за услов1е опроштаа трогодишн^ неповћреiШ и atnBOTb лишенг. свакога средства за издра!аванћ коа наипосле ћути о жалостнои судбини толини наши у Сибиру страдагоћи землака, — такова. велимо, амнестја слабо е што утекла одт> свјнј други аинестЈа, ко е су одђ год. 1832. издаване HaliHoeie време и последнн iiCTopifl показуе намт> примћре великодушнм амнестји. кое, непозлеђугоћи ране прошлости, оД1> помилованм ништа друго не заитева, него да признаду постоеће правителБСтво. Но ова садашна амнест1д нема на себи таи значаи , и ма колиие бмле симпат!е, и ма колико ow.io повКренК, кое нзмђ младми владател^. руск!и улЈива. ова ће амнестјл наћи кодђ вас!> врло слабога одзмва, догодт. се непромени система владан«. коа ће исту да удћиствуе, и кого систему мн на жалоств врло добро познаемо. КадЂ су полљски бегунци и изгнаници чули чвалити и преузносити благоств и благод1>ннЈн . KoioMb ће ново правителБСтво и заклгоченми мирт, обасути Полћску. онда су они врло мало мислили на вештествене (матерјалне) користи, кое ће ова времена, особито што се личности Htioee тиче, донети. Они су се пре свега надали моралнимт. и матерјалнимг. реФормама у отечеству нашемг>. 11 3api> мм немамо , изузимагоћи неке празне и можда отимице разнешене гласове , нуно право мислити, да су реФорме , кое ће се удћиствовати, учинћне више Европе, но иашегг. отечества ради ? Извсненћ емигранта сажалћва. што е цар?> Алексан. дерг> II. у Варшави рекао : ,.Н сам^ тога ммшлКна, да се одраш редг. кои е мои отацг. увео" , и што Hie царх. као нћговг. стрицг. Александерг. I. рекао : ,,Fycia вамг. пружа руку братске лгобави, и ceiro користји, кое iofi (Pycin сирћчБ) побћда (данасг, мирЂ) дае , цћни она наи_ већма ту : што нбои припада честв, да едант. храбарг. и почитана достоанв народг. подигне." Емигранти (бегунци) увћраваш, да они овимг. сво имг. изасненћмЂ, не намФ.раваго утицати на лично сваћанћ буди когљ одт. нбшвогђ друштва; али они, кои су толику песрећу догкивили, немогу приманћ ове амнестје сложити са савесћу својомг.. „Л1м неподрангоемо нити осепамо какову мржнго противг, F'vcie", стои на краго изнснени , „но у околностима, У коима се мм садг. налазимо, христјннска е трпелв иbocti, и преданостБ судбини нашои едино владанћ , кое нами достоано приличи." Изб мирногБ и разборитогБ слога овогб изасненн види се вели Иреса, да елшгранти неодбацуго амнестпо, но само нКка условЈн. кон имђ се чииетакова, да се немогу примити. Нека правителвство руско учини бегунцима iouiTi. какво незнатно уступлћнћ (концесЈго), и нћгова ће доброжелећа намћра бмти онда савршемо постигнута. ФР4НЦЈСКА .V 4»13IHP.V. вдне немачке новине пиглу : Нигди «ie духБ и карактер* каквогг. народа точн!е * в>.ри1е изражеиЂ, него у политици cboi'h населћна. Гер-

манацв, кои « кодђ свое куће миролгобивг. , стааи се ка буди каквомБ краго землћ, осваи туђу землго коракг, по коракг. мотикомђ , плугомЂ и брадвомг>, постане средсреда едне обштине, а ова опетг, постане времеиомг. средсреда сч, почетка истина незнаткогг,, но доцнје све већма растећегг. саобраштаа, и после едно десетакг, година подигне се у средг, дивлби пустара цветућа трговачка варошв, коа, као непресушнБШ живота извор -б свудг. унаоколо распроетире животг, , слободу и нравственостљ. РадиностБ и образованостБ преотму ма', привлаче кг> себи u иротивуборне елементе, побћђаваго варваре готово безљ икаквогљ напрезанн сила ; — тако су постале цветуће државе сћверо-американске . тако су основали Енглези у источнои Индји огромно царство. — Тако се населнваго народи германскоп, (нћмачкогђ ) колћна; другчје пакт, поступаго народи романскогЂ (римскогЂ) колћна. Hi.ioBo орудје населнванн еств мзчђ и сурова сиага, она иста снага, сђ којомђ е ШпанволацЂ Фернандо Кортец-в Мексиканску ocBoio, а ни до дана данашнћгЂ е нису образовали, она е иста велимЂ снага, кошмђ данасЂ Французи АлџирЂ населлваго. РоманацЂ неосван зато, да тамо што оснуе; за то е онђ сувише нестрпелБивЂ. Кудгодђ ОНЂ ногомђ КОрачИ. ту 01гб бћсни мачемЂ и OrufeMfc, и потире и обара немилице свакји одпорг. , на кои наилази. И ако е на оваи начинЂ oceoio какавЂ комидђ землћ у буди кобМЂ краго света, то се онђ на истои землБи обкопа, као у каквои тврдинБи, ко.ч му после служи за ередсреду и ослонацЂ свош далБИ воиничии п Р е ДУ анман!! - Нћгова населбина ше, као кодђ Герчанаца, храмг, целомЂ свету отворенЂ, него е она добро обкопана и утврђена воиска, коа истина млогу землго отм ма, али ништа неоплођава: населбине Романаца есу ието тако сђ нола неприступне , као што и урођеницмма иепрестано пропасћу и уништенћмЂ грозе. Ту неможе никакво тровачко предузеће коренЂ уватити; ерБ сурова воиничка влада, кон се никахо неслаже са процветанћмЂ трговине и саобраштаа, чини свакји слободнЈи покретљ? кои е основно услов!е при населаванго, немогућнммЂ. Француза су већБ 26 година господари Алџира, и ова е населбина истина валнна школа за Француску воиску; али е напредакг., кои е она у економномЂ погледу учинила врло незнатанЂ. Полузванични листови Француски проповћдаго додуше удесне ствари о цветугоћемЂ станго Алџира, али кадЂ се стварБ добро и у ochobj разгледа, онда се стварн сасвимЂ друге иоказуго. КадБ сепоммсли, шта су Енглези за саразмћно млого краћевреме одг> Aycrpa.iie, а Сћверо-Аиериканци одђ КалиФорнЈе учинили, то се онда нсно види, да е Алџирв као пре ску= по статћји станЂ за упражннвапћ и обучаван!, за воиску главне землћ, и да по пространммЂ областима алџирскимЂ Француска влада морално не стои нииало нче, него првога дана после освоенн Алџира. И данасЂ Ј оштђ , после покоренл Араба чакЂ до ивица страовиге пусгаре Сааре и после подчинћна Ка" била чат, до планински коса џурџурски, АлџирЂ е еданЂ Be.uiKiB станЂ одђ 100.000 добро опремлћне и за ратЂ спремне воиске; али нема никакве средсреде. одкудЂ бм извирала и прокл^лвала култура, (образованоств) и кон бм своимг> трагоћимЂ упливомЂ основала трагоће в без-