Šumadinka

41*2

Р<1»ЛГ. Н1 К4ВКАЗУ. (СвршетанЂ) КадЂ су стигли иза села, они мало застану да причекаго Шамила, кои наскоро и дође у друштву ДашелСултана и cBoiR Мирида. Над-b главомг. нћговомљ држаху разапету едну грдну црну лепезу. ПредЋ вече стигну у Maiop'ТупЂ. у последнвш аулљ Шамилове државе. Ту даду кннгинама на расположенћ едну собу и Шамилљ iH замоли, да пишу кназевима, да му они пошлго Грамова. Кндгинћ га послушаго, и еданг. вћстникљ на конго одезди сђ писмомђ кг. градићу Куринскоме, гди нађе кндза Давида, кои се бапјћ спремао, да иде Шамилу на сусретг,. Будући rg е зактеванћ Шамилово узнемиривало, то е онг> беЗЂ одлагана Грамова у Магор-Туп-t послао. 5 4. сата у готру дође Грамовв до куће Шамилове, предх. којомђ су Мириди стражу чували. ТолмачЂ се npiaBU и одма га одведу у собу кђ Шамилу, кои е седш на едномЂ лстуцима окруженомЂ миндерлуку испредЂ оџаклје , ic у рукама дрн;ао броанице. „Како, Имаме, зарЂ вбј неспавате ?" рекне му ГраМОВЂ. „Тм си ми ноћасЂ сзнђ отео ; —- а сам& тебе очек ивао." Зашто сте ме дали звати ? Да нису кннгинћ болестне. Нису, одговори ШамилЂ , н се само на тебе срдимЂ. самв са†посао сђ то 6 омђ започео, па самБ радЂ.да га сђ тобомЂ и свршимЂ. Зашто тм ниси за ове последнћ три неделћ . за rsoe си се време у КазаФ-К)рту задржавао, ни еданпутЂ кђ мени дошао ? СадЂ донесу служителви чан, и ШамилЂ продужи далћ : „Чуи ме, Исаи-беже, зршто самЂ те дао звати : Пре свега л ти благодаримЂ ; н све знамЂ; тн си ишао сшну моме на сусрћтЂ ; tw си непрестано око нћга и надЂ нбимђ лебд1о ; тбх си сђ нђиме врло лепо поступао. ПритомЂ самЂ ти хтео казати, да е сутра великш и млоговажнБШ данЂ. Сутра заклгочавамо мб1 мирЂ сђ Русима, и зато се мора све у поволннђ редЂ довестн. Наипосле ктео самЂ ти казатн , да ово, што самг. н противђ могђ обичан моме СБ1ну на сусрћтЂ изишао, н само зато чинимђ , што самв н мое зароблћнице пратити и томђ приликомЂ све уклонити хтео , uito 6 б1 годђ нвима HenpiaTHO при измћнБиванго догодило се. Одма у зору сабраћу н све мое Наибе, и заповћдићу имђ , да непрелазе преко граница. Гди су лгоди, као што смо мбј , ту нека влада правда. МожешЂ ли тб 1 мени емствовати , да се н што се мене самога тиче , немамЂ болти одђ Руса никакве преваре и издаиства ? За то вамЂ н стоимђ добарЂ. А мои сб 1 нђ , продужи ШамилЂ no краткомЂ ћутанго, да ли се онђ наоди добро ? Хвала Богу, онђ е здра†и весео. Кажу, да онђ ни едну рћчв татарски незна. To е истина; онб е живш толико година у Pycin, да, онђ зато доиста никаквогЂ пребациванл не заслужуе^

но онђ ће за кратко време вашЂ и свои матернБЈи езикЂ научити. Буди увћренЂ, да ћу н нћму сву слободу оставити ; све, што н одђ нћга зактевамЂ и желимЂ , встђ то , да онђ остане кодђ мене. ЗатимЂ изрази ШамилЂ опетЂ свого сумнго и стра, да ће га Руси изненада издаинички напасти. Грамовх. пакЂ наново га умири, и садЂ га ШамилЂ запБ1та , како стое ствари кодђ Севастополн. Воиске се и сђ едне и сб друге стране држе храбро, одговори Грамо†, и шштђ Hie засадЂ ништа рћшено. Шта? рекне ШамилЂ, зарЂ три цара нису у станго, да еданЂ рускји градЂ за 8 месецш освое ! То онда л имамЂ право поносити се, што толике године Pycin пркосимђ . Но истина е додуше , да а то нмамЂ наивише благодарити грмовима мои чеченски планина и стрменимЂ провалама мога Дагестана. ТаКо се разговараху ШамилЂ и брменинЂ до 6 сатш; затимЂ посћти Грамо†кннгинћ, умири iii, казавши имђ узрокЂ свога долазка, и врати се одма да кђ изменБиванго роблн приступи. На то наложи ШамилЂ едномђ Наибу своме, да покаже Грамову мћсто, гди ће се измћнБиванћ свршити, и рекне овоме : „Исаи-беже, време е кратко ; врати се граду Куринскоме и кажи твоима, нека похитаго. Н се сђ то6омђ ioiuT^ нећу да праштамЂ. " Грамо†одезди са два Мирида, да однесе кназевима радостну вћстћ. Одма се и сб едне и сђ друге стране крену на опредћлено место , и Руси предузму све нуждне мћре, да се предохране одђ какве преваре и издаиничкогЂ нападанн. ЗатимЂ похити Грамо†Шамилу, кои е на едномЂ брежулвку подђ онимђ грдннмЂ сунцобраномЂ стаао и крозЂ дурбинЂ сва кретана Руса окомђ прат!о. Иза нћга стааху у маломЂ разстоан1го 5000 конаника у боиномЂ реду ; глува е тишина у воисци владала; а мало подалћ на десно видила су се кола са зароблћницима, кон су све ближе и ближе долазила. „Шта заповедате, Имаме ?" рекне ГрамовЂ. Узми 35. одђ MoiS лгодјии одведи зароблћнице у друштву оба мол смна Кази-Махмета и Махмет-Сабјн Фрталг 3 врсте далеко одђ рћке Мичика. РаванЂ брои ваши лгод1и нека отиду на исто место са моимђ синомђ Џемал-ЕдиномЂ и сђ новцима. Грамо†учини све нуждне наредбе и кола сђ робј лћмЂ пођу на опредћлено место. Кази-МахметЂ и Грамовђ лшили су напредЂ, и наскоро пређу они пресушено корито Мичика рћие. Кннзђ ДавидЂ дође имђ на сусрћтЂ: Кази-МахметЂ поздрави га у име свога отца. 6данЂ старБШ Мула преда му у руке снна нћговогЂ Александра, а v исто време падне кнагинн у наруча свога супруга. За време тогђ тронителногЂ позора отиде Грамо†са Џемал-ЕдиномЂ . сђ новцима и са еднимЂ одћленћмЂ Pvca подђ командомЂ ђенерала Николан на ону страну, гди е ШамилЂ стаао. Мложина планинаца приступи кђ