Šumadinka

с И ну Имама, и .иобила га е са страхопочитатемљ у руку. ЗатимЂ изиђе имћ дворскЈи управителБ Каџјо на сусрћтЋ, преда Џемал -Едину черкеско олћло и изнви му знацима, да нћго†отацЂ Шамилљ nie радт, видити га у униФорми рускои. Џемал -ЕдинЂ одма се пресвуче иза едногљ чбуна, узаши едногг, красно окићеногЂ конн , когљ му е отацЂ послао, и отиде Шамилу на сусрКт-Б. Кздђ е 6wo на 10 корака близу нћга, онђ снше сђ конл и падне у отворена наручн свога отца: сузе ударише Шамилу на очи: онђ се окрене околостоећимЂ и рекне 1 имђ: Хвала милостивомђ Богу, кои ми е снна могђ одрHtao. цару, кои ми га е врат1о , кназевима кои су били поводђ нћговомЂ повратку, и теби , Исаи-беже, на твојои доброти и услужности. Тогђ истогђ тренутка опази онђ неколико руски кадета и Официра, кои су до Грамова стоали, и запБ1та кои су они. ГрамовЋ одговори, да су то ађутанти ђенерала Николан, кои су дошли, да му представе сбјнз нћговогђ. — Н имђ благодаримЂ, рекне ШамилЂ ; н самБ имао другче мнћн!е о Русима ; садЂ iK н бол 1, познаемЂ.

Руски ОФицири запБЈтаго затимЂ Џемал-Едина , да л' имђ е дозволћно, опростити се сђ НБИме — Какво nuтанћ! рекне младићЂ, и лгоб|"о е ове редомЂ. Тада ударише опетЂ Шамилу сузе на очи, и да 6 бг ублаж10 рђа†упечатакЂ, кои е ово позорје на планинце произвело, рекне онђ : „Ови су млади лгоди по свои прилицн присни дру гови." После овб 1 pl -,4iS поздрави онђ оФицире учтиво и заповеди Кази-Махмету, да iK са 100 моиака натрагЂ одпрати- МеђутимЂ су кннгинћ на путу за у Тифлисђ бнле, где су са наивећимЂ одушевленћмЂ примлћне. О Џемал-Едину приповедаго, да е после овога различне провинnie свога отечества обигиао , и по свршетку овогђ званичногђ путована са кћери славногЂ НаибаТалгикавћнчао се. Онђ е садт. на врху cBito м^'ла и настолва одржати npaBOcy/iie свуда по зем.ши. Нћму е допуштено да са своимђ прЈателБима у Pycin преписке има, али онђ то слабо чини.

ДОШћЕ н СТРАНЕ ИОВОСТИ.

С Р Б 1 Д. По „ЗваничнБШЂ Новинама" поставлћнЂ е донкошнб1и Амбарц ^и Карантина МокрогорскогЂ Васа Л1ировићЂ за приврем. Надзирателн састанка Василјине чесме. БеоградЂ 6. ИЈлгн. НоћасЂ предЂ саму поноћБ noaBio се на Сави поЈкарЂ, у комђ су три дућана и две куће изгореле. Говори се, да е таи погкарЂ произишао изђ самогђ непредвидногЂ случан. При страшнои ватри, коа е сђ Тераз1а изгледала, као да ше на Сави, него на самомЂ узвишеномЂ спрамЂ Саве краго вароши, показала е велико ближнћлгоб1е,при спасаванго CTBapift одђ пожара, свака врста жителн вароши наше. И самБ Ч. Паша сћ млогима нашима великодостоиницима тамо се на_ iuao, и сваши е свое, у овомђ тежкомЂ дКлу сђ пожерствованћмЂ дћиствоваше, пооштравао. Нарочиту су од. важностБ, осимђ и неки грађана, показали турски и наши воиници и питомди воене школе. Буди имђ свима заслужена хвала! ПоредЂ среће, што Hie бшло ветра, наивише се има благодарити пожертвованго овм човеколгобаца, што на онако тесномЂ и кућама на ^ичканомЂ месту Hie се већа несрећа догодила. Т У Р С К 4. У Александрји 16. HJnia. Прошле суботе имао е виЦе -кралБ одб Египта првми политичкЈи договор -б са 6 б 1 ВШимђ првимЂ великимЂ везиромЂ Решид-пашомЂ. Обои ца су отишли гвозденимЂ путемЂ до Нила и вратили се шштђ истога дана у вече. Незна се, шта е тимђ разговоромЂ, кои су они имали, и при комђ е мало сведока 6 б1ло, уговарано. Извћстно е то, да су се Решид-паша и Кјамил-паша, кои е сђ НЂиме у друштву дошао, увћрили

о поштеномЂ ммшлћнго Мохамсд-Саида (вице -кралв египетскогЂ) н то особито у слћдству изнсненд, кон е вице -кралћ о разнБШЂ точкама н пБнанима дао. Тако се овде у Александрји говори. РадозналостБ народа врло е нестрнелБива . шта су вице -кра .1б и Решид -паша свршили Могуће е, да Решид-паша тражи у МохамедСаиду подпору и помоћБ, да опетЂ до владе дође: ерЂ онђ врло добро зна , да Саид-паша кодђ Султана у великомђ уваженго стои. Осимђ почестне саблћ, кого е послао СултанЂ АбдулЂ МеџидЂ вице -кралго и едну почестну медалго одђ кое су досадЂ само два екземплара издана, и наименовао е малогЂ СБ1на виг^е-кралћва за дивиз!оногђ ђенерала (Ферик -пашу). СултанЂ е ову милостб вице-кралго asio у своеручномЂ писму , кое СултанЂ врло редко чини. При свечамБШЋ приликама пише СултанЂ самЂ. али свакадЂ само прву рћч&. Решид-паша види дакле, како е Мохамед-СаидЂ кодђ Султана у милости, и могуће е, да е онђ само зато тамо отишао, да овоме ласка и тако свое непрјлтелћ у Цариграду заплаши. (Бечка Преса) „ЖурналЂ де деба" до6бш е едно извћст!е нзђ Цариграда, по коме велн да сви новннари и осталБШ еветЂ неправедно Турке нетолерантима називаго, ерЂ вели, оваи слКдугоћи догађаи доволбно показуе, да су и одвише телерантн (т. е. да све вере уважаваго.) Ово нћгово извћст!б гласи овако: У Харпуту у малои \:и 'и. умрло е едно дете, одђ едне ерменске <»ами.не, кое е пре тога у протестантску веру прешло. Родителви нћгови однесу га у ерменско гроблћ, будући да тамо никаквогЂ другогЂ христ^анскогг. гроблн нема, и ту га саране. Епископђ epMeHCKifi кадЂ то чуе , дигне се са своимђ свештенствомЂ, да дете ископати и изђ гробла избацити.