Šumadinka

7

— бданг. путник1> дође у едну гостилницу и преко ноћ£> легне на едном-b чардику гдК му е домаћинх. епрем ио постеиго, да спава. Пред-fc зору кад7. се пробуди ч уе како се домаћннт. и нћгова жена кои су подг. чардакомт> доле спава.ш •—- разговараго о ceoiofi сиротинви, noc.ie дугогт, разговора и уздисанн. мнглећи на Boia рекне жена свомђ мужу: „Немои човене тако млого брннути се. онаи одозео би -ће нама у помоћи." На то путник Ћ мислећи да се то нћга тиче, скочи и повиче са чардака: „И л самљ човекг сирома, немои те се вн у мене ништа уздати н немогу платити ни мои трошакљ што самБ ноћио, ако рачунљ бу де велики". — Покоини Магарашевићч, први учредникљ србски Лћтописа у едномт. друштву дуго е лепо и ламетно говорио. вданг. младићтз одушевлћнг. нћговим-b говоромг. повиче . друш тв у: „О , да ми е да самв баремт. половина овога славногг. мунга !" — „Неочадваите господине" предсретне га Берићг. кои се свагда шалио — „ept ви сте већ-i. прва половина нћговогг. имена." BII к о .* с s& 6s т р а т о р ii. УчителЂ. Кагкн ми одг. чега постае бисерт. ? ђакЂ. Одчз суза I ВчителЂ. Што немислииге кадт. говори ^нЂ? како си могао казатн да бисерт постае одт. суза ? ђакЂ. Gpi> мов нана плакала три дана, па е после имала савт. 4>eci. навезент. бисером*,. ИчителЂ. Ха, ха, ха, ! — лудо, таи бисерљ ние постао одћ суза, него е опеи. купл ћнг,. Онћ постаеуморекимг. школвкама. Кажи ми , колико има дана у еднои години ? ђакг. У еднои години има 1. дана ! ЗчителЂ. Срамг> те било , то толико ниси могао запамтити ! ђакг. Нема господине вигие. Недела, понеделвникг., вторникЋ, среда , четвртакг., петакљ и субота То су сви седамг. дана у години, н неанамг. друге дане. УчителЂ. Година има 365. а када е преступна има 366. дана — Читаи штогодг. изт. читанке. ђакЂ. (чита.) Човекг. е наисавршение створенћ на свету, онг. е едини разумомг. обдаренљ. — Почитуи Боra ерг, онг. е подателћ свега што е добро. Лгоби свое бли!кн1, и закланни iи у свакои бћди. Немои нигда противу свога ближнћга лагати. Клевета и опаданћ претвараго човека у сатану, кок разорава друштво лгодско. Одвратп лице свое одг. онога кои своме ближнћмг! ломи вратх.. Учителћ. Шта си ти устао тамо у последнљои скаши ђакЂ. Оваи господине што седи до мене измоловао конн па подписао одоздо ваше име. УчителЂ. Нека таи обешеннкг. изиђе овамонаполћ да клечи; а ти за то твое добро владанћ за награду пређк па седи у првои скаији; па и одђ садг. пази шта кои ради и говори, na дођи кући те ми кажи, па ћу те ioniTTj болћ наградити, и поклони ћу ти мали лепи кнћига кое су добримг. ђацима опредћлене: тако се владаи непрестано, и

а тн добарг. стоимг. да ћешг. бити великк човект>. Вид'те децо, како е то лепо. — Далћ читаи. ђакг. (чита) Неверуи ономе кои радо друге оговара. то су едовите змие кое носе подобие човека. Н« мои нигда на свогг. ближнћгг. мрзити по туђимг. клеветама, ерг> то су лгоди кои за тобомг. такође другчие говоре. Богг. е милостивг. и прашћа грехове лгодма, и ти носишг. подобие Божие буди и ти милостивћ. Небои се нигда истину казати , а нарочито онда кадг. ћешг. тимг. свогг. ближнћгг, одг. напасти избавити. Почитуи свое родителћ ерг. они су те родили и стараго се о твомг, орипитаниго. Почитуи свое учителћ ерг. они се стараго о напредку твое душе. ЦчигелЂ. Чуешг. ти што клечинњ, вако се у овои кнвизи лепо каже да почитуешг. свое учителћ, а ти седиигг. тамо па подписуешг> мое име онде гди нетреба. ђакЂ. (крозг. плачг.) онаи е слагао господине, онв мрзи на мене што имамг. леппш дивитт>. Н нисамг. моловао васг>. Онаи лаже господине, питаите све ђаке. Ceu изЂ стражн.% скамие. Онг> ние кривг. ништа, онаи лаже господине само да га преместите у прву скамиго. i/чителЂ. Ви да ми кажете да оваи ние кривг-. Обешендци ни едни, научи ћу л васљ. Ви сви изг. стражнћ скамие остаћете данасг. у апсу, и нећете ићи кући на ручакг>. Д о n а Sa н т е а т « р s». Дете. Што ложигпб мамо Фуруну ? Мати. Па зима сине. Дете. Али сви лгоди што су пре дна три дана долазили, рекоше да е дошло летоМати. Оно е сине ново лето, то се текљ тако каже, али зима траа ће ioriiTi> задуго. Дете. Па зарг> може нано да буде то тако да сви лгоди нешто кажу да есте, а опетг. сви да знаду да то ние тако. Мати. Окани ме се диете, кадг> порастешг. види ћешг. самг,. <i а ч и н ц ii. Ко нигда ние лгобавг> и приителг.ство осећао, таи е млого бћднiи одг, они кои су у лгобави и приателћству несрећни. Онаи кои радо друге дкра и заеда, треба наипре да се научи трнелвиво сносити све увреде одг. други. Онаи кои нигда ние прошеногг. хлеба ео, незна шта е горчина. Човекг> кадг. ние узрокг, свое несреће, оида «= само у пола несрећанг.. Пре него што почнепп, о другииа ?uro хрђаво говорити, помисли наипре на себе. Придтелћи су као сем>ка одг> сунца, како облаци сунце заклоне, сенка више се невиди. Одгонетке : Пчела , — пиле у лету.