Šumadinka
11
кавнина песницомт. у чело тако силовито , да е оваи одма посрнуо и о землго лупио говорећи страовитимг> гласомљ: „Ано теби јоштћ ние време, издаицо, меии есте ! Вежите псе." У истн ма нзбиао е еданаисти сатљ, и гардеиски каиетанћ уђе у собу, а за нвимг. цела наоругкана рота преображенсне гарде. Сазаклетници падну одма на колена и признаду свого кривицу. Царг> заповеди, да се cavin оазаклетници узаимице веЈку; кое е тако и учин|,но. Затимг. се окрене царт. гардеискомЂ капетану, и у првои Л!Отини лупи га песницомтз укоравагоћи га, зашто ние на уречено време дошао. Оваи се извиннвао иоказивагоћи писмену заповћств, кого е изђ qeпа извадио, кои одма свого собствену погрешку увиди. капетана у чело полгоби, као честитоп. ОФицира похвали, и нћму везане сазаилетниие преда, кои су после сви погубл ћни. Б е р б е р n gi љ. Берберин -b. Ioihti , нешто да вамЂ кажемЂ о калошама, што самБ моимђ искуств омг> познао. Кадг. гди-годђ дођем!. у кућу ма каквогг, великаша, могу свагда знати по калошама што стое на no.no , ко одт> господе има кодт. господина. ГосподинЂ. Како то ? БерберинЂ. Кадг. какве калоше стое башт. предт. вратима, онда то е какавг. гостг. кои е равант. томе господину; кадЂ калоше стое предг. ходникомг. , онда е ко годг. опетг. одб већи али опетг. зависи одг. тога rf>cnoдина; кадг. су калоше скинуте и оставлћне у пола басамака, то е неки одг. манви чиновника дошао званичнимЂ посломг.; кадг. су калоше оставлћне на дну басамава, то е онда опетг. еданљ одг> манг>и чиновника доЈиао нешто да моли: напоследну кадг. нађеиг. какве калоше чакг. у авл1и, онда за цело знамЋ да е то какавг. нрактикантг. И тако, кадг> е какво честитан ћ, и кадг. е пуна соба разне класе лгоди, примКти ћете одг. в рата сале па до авлиске каиие, како стое калоше по степену свои притаЈкатела, едне иза други; и оне изпредг. сале поноспто гледаго на оне друге низђ басамаке. ГосподинЂ. А кадг> нема предг. вратима никакви калоша, а oneTTb осимг> домаћина има неко у соби. Ко е то онда ? Берберин -b. То е онда берберинг>. И ви то riperoварате мени што саш> а ст> калнвимт> чизмама ушао у собу. — Берберинг> свуда е одма пушћенг. , онг. нигди иестои предг. вратима. Предг> нвимг. иде н!>говг> занатг. и врата наивеће господе отвара. Сваке неделК по неколико пута стои глава свакога кралву рукама бербера, и онт. ечасЂ на едну часЂна другу страну по ceoifiS в<>лви окреће, шта више, оне, кои « ве другв шишаго, стриа>у и шишак> бербери. Само ми бербери виђамо кралћве и веиикаше раздрлћни груди, неочешлнне и не of»yчене. Па ми садг> каисите да бербери нису велики и важии лгоди. М^ђу тимг. берберинг. разликуе се одг. велики лгоди у томЂ што ние гордг.. Садћ брие генерала а поеле десетг> минута брие простогг> солдата. Господинг. Шта има изђ страногЂ света ново ? Верберинт,. У Сицилји вешаго све оне што су се преварили у календару.
ГосподинЂ. Н те не разумемЂ. БерберинЂ. А ко кога разуме на овомђ свету ? Милионима разговора изговори се међу лгодма , кое редко да се разуму. Оваи е светЂ у говору и у своимђ шелама подобанк вавилонскои кули, iiito годђ далћ напредуе све е веће замКшателство v политики, у филоco<s>in, у разликованго добродктелки одђ недобродКтелви, у искрености, у пов1-,рен1о. и у самомЂ разговору. Мислите ви да разумете шта то значи , кздђ вамЂ когодђ рекне: а самв вашЂ наивећи почитателг, и неби жалио умрети за васа.; то толико значи колико да вамЂ е казао: дошао самБ да васЂ нешто молимђ , али другчие да неучините него да ми помогнете. Зато млоги кои е искусанЂ obomi> свету, како му ко годђ почне говорити да му е приателв велики, пита: шта желите, у чему взсђ моГ У слуЈкити; кадЂ вамЂ когодђ пие у здравлћ и пева мноraa лћта, то на просто значи: доноси шштг вина; кздђ вамЂ ко годђ — — ГосподинЂ. Та кадЂ ћешЂ еданпутЂ казати о онима што су се у Сицилш преварили у календару, и зашто in вешаго ? БерберинЂ. За штранвку господине. А оно што самв казао да имђ е то едина кривица што су се преварили у календару, то е цела истнна. Ви се опоминћте да се у Новембру месецу била подигла буна у Сицилш, но коловође буду поватане и сада оће да ш казне. И то е очевидно да су се преварили у календару, и држали да е Новеиберг> кака†други месецЂ ; ерЂ нису у свомђ предузећу усп 1.ли, а да су успћли они неби били казнћни Ви знате да толико примКра у истор>и свакогђ народа имамо, да они, кои се нису преварили у календару, него су у свое време буну почели, нису дошли на висока вешала, него на висока достоинства, ношени су на рукама, и тражећи народио право и слободу , нашли су власт!>, ордене , богатство , гордостг. и све проче што нћима треба а народу нетреба. ГосподинЂ. Говори о чему бол1.мт>. БерберинЂ. О онимђ револуцивма кое су успћле. Збили, више на свету нема ништа сталногЂ и постоаногђ , кадБ и у самомг. непоколебимомг> великомг. кинезкомђ царству , револуцин надвладала , и цара кинезкогг» господина Манцу сб престола сбацииа , и сада таи што се толико заборавио да се на землБИ звао небесно величество, остао е кодђ свои 200 иилиона поданика,безЂ ни ндногђ слуге да му чизме очисги. Нћгово небеско величество увидило е сада, да ние братћ суица, а то е могао и безг> револуцие видити . кадЂ ноћу у своиои соби угаси свећу и постане помрчина. II U đ Н Р ЕД «■ — Први споменг. о новцима налази се у Моисеовимг..кнБигама, гди АбимелеХЂ 1000. комада златни новаца Авр му плаћа. Потомђ опетг> на другомЂ месту у истоц кнбизи сиоминК се сума новаца, гди АврамБ одђ Ефрона аа ОДО ке. а сребра куиуе едну нБиву датамо Са» ру сарани. Прве новце у време кадЂ се Троа зидала да о е Еритониусн у Тесалон !и ковати. Усавршенствован t. и дал!. кованћ новаца припада нарочито Нуми кралго римскомЂ, одкудЂ е и речБ Н јјмј С ђ (новацЂ) постала;дру-