Šumadinka

15

ги пакљ кажу да е та речћ постаиа одтз грчке речи номосг кое значи законт.. — Познати Француеки спиоателв А.1ександррт> ДидЈа да садг> е написао 50. комада за театре, и написаоеТОО. части (кнБига) романа. 1853. године почепе писати еданљ романЋ на комђ мисли цниогђ живота радити. и већ"ћ е 2i. кнћигу од!> тогђ романа нзписзо. М р IS 81 83, У еднои гоствлници између остали гостиго, едант> едући рибу рекне мимопролазећемЋ келнеру: „донеси мн литру вина ербо риба оће да плива". НКговомг. сусћду кои е у исто време ннчену говеђину ео допадне се та досетлљивоств и желећи и онг. вина повиче за келнеромљ: „и мени литру внна ербо во оће да иие". —■ 6 дногђ ђака кои е економик> учио и кои на испиту ништа ние знао. запитак) зашто незна? на ков онђ одговори: „н самв по правилу Економие кон штеднго препоручуе поступао, и врло самг, ш т е д л i. и в о учио", — бдант, Француски ОФицир-b, кои е у свима ратовима старогЂ Наполеона са одличиемЂ участвовао , посћтио е Петробург-ћ и добио е тамо присгупа и аудиенциш кодђ цара Николе. за кога се казивало, да е велики почитатеЛБ Наполеона био. и да е у своимђ собама млого коешта хранио, што е подсећало на овогђ великогђ мужа. Ту се могло видити ликђ НаполеоновЂ, изрезанћ одђ белогЂ мермера, дал1> прославлКни живописђ Верне-а, представлашћи смотру царске гарде у ти • лћрилма, а наипосле и еданЂ комадв оне чизме, кого е НаполеокЂ у битки кодђ Лаинцига носио, и кого су морали разсећи, да му е скину сђ ноге. Оваи чудновати споменЂ лежи на едномЂ дстучићу одђ белогЂ атласа подђ стаиленимЂ звономђ . Наипосле налазила сеуприватнои библиотеки цара Пиколе, осимђ „Памнтописа са острова свеге блене", 1* оштђ и сва дКла, коп су на Францускомi> езику изашла о Наполеону и нћговимЂ ратовима. — вданЂ ФранцуЗЂ чнтао е у едномЂ французкомЂ листу едамЂ романЂ у подлистку, и текЂ што е неколико ставова прочитао, падне у несвеств у присутству свое породице. Одма му лусте крвв, и онђ дође изђ несвестице кђ себи н кадЂ га е лћкарЂ питао, шта е дало повода овоме елучаго приповћдно е болеетникЂ сл 1>дугоће: „Пре неколико дана враћао еамг> te s у 11. еати у вечи изђ театра натрап.: на ћошку едногЂ мрачногЂ и пустогђ сока< а заусгави ме еданљ прерушенЂ човекЂ. и поднесе ми пиштолђ подђ ногђ . fl, миелећи, да е разбои никђ , пружиИЂ му сат>> и кесу сђ новцима. Ho непознати врати ми то натрагЂ. „^о н непотребуемЂ", рекне онђ , „н ohy вашЂ животђ ". „Н самћ фзч илил^ан t> човекв ако ичате ДУшу, поштедите ме". — вам ћ кажемћ, да а оћу вашЂ животђ , или ћу васЂ, ако ce нротивите , уоити. Аидете самномЂ и припов 1>дите ми иеториго и догађае вашегт. живота." Ове речи непознатогЂ човека охрабе ме. Окђ ме счепа за руку, и одведе ме на едно усам.гћно место. Овде ме онђ натера, да му изпричзм i, савђ мои животђ , и претио ми е, да he ме ублти , ако ПокушамБ утећи. И тако самв л, господине! цћлу гого6 о ноћћ све, iiito caMt. годђ за мога живота уради'» и "Јто ми се догодило, нћму исказао, и будући су године

мое младости биле доста раскалашне и бурне , то е ово приповеданћ мога непознатогЂ и по нужди друга нко увеселнвало. И гледаите садЂ , господине ! како е оваи човект> мое повћренћ и искреностБ злоупотребио ; ево, читаите!" ■ — Сђ овимђ рћчима пружи таи господинђ лћкару подлистак7> новина на кога е свршетку стонло: „Догађаи гогподина Н , . . печатани могу се добити кодђ издавателн Н . . ., у две свезке, 8 части. Ц1>на е 15 Франака." 1 а .t ii ss с». — Пр ирода е велико темпло пуно живи писмена и броева, кои име Божие изговараго — ВћрозаконЂ е и таини и нвни гласЂ вћчитогЂ духа, кои све оживлнва.—■ ЧовекЂ е едно створенћ на зем.и>и, кое стои између Бога и природе, ерЂ онђ еданЂ предЂ еобомЂ природу ау себи Бога види. — Слћдугоћа четирн вида представл .чго рачунЂ живота лгодскогђ : Дете брои, МладићЂ сабира. ЧовекЂ умложава, СтарацЂ одузима. — Пети води прави краи рачуну и разделгое, а то е — Смртв. —Две су ствари, за притнжаванћ кои неплзћамо ништа, али за кои губнтакЂ скупо плаћамо. То су време и здравлћ. — Мрзоств и лгобовћ у томе су едно другомЂ равни што се обое одђ неповерена разставити немогу. — Детинг>ство и старостБ едно су другомЂ равни, као наивиша и наииижа жица на гитару. бданЂ е тонђ само е октавт. различанЂ. — Срдце и духЂ игнту еднаку рану како кодћ мушкогЂ тако и кодђ женскогЂ Кои духпвно чуствуе, таи добил двогубо. Кои срдачно мисли таи е дзоетруко добарЂ. ДухЂ е мати мисли; лгобе ли се духЂ и ердце као родителБи , то напредуго и деца ш.иова •— мнсли. — Три су главне добродКтелћи истинито мудрогЂ човека: СамЂ да чини, шта другима препоручуе: ништа да не чини проти†правде и иравице , и увреде други трпелБиво да сноси. ДОШћ К И О 61 О € Т II БеоградЂ 8 Ннуара К)че после божествене литургие торжествено е крштенЂ новорођени кнажевић1>, и на крштенго добио е прославлћно име свога деде, ђорђе. СвакомЂ е бнло мило чути , и сваки жели да се са тимђ именомЂ обнови стара храбростБ и патриотизамЂ. 6 Инуара као што „Србске новине" нвллго г. Т. ВучићЂ подарио е 100. Д Ц^с. на подизанћ сноменика Карађорђу, и тиме е оеновао таи фондђ , кои ће непремћно за кратко време нарасти. Таи лепЂ примТ.рЂ побудиће еве друге. Време е Behb одавно бнло тога се сетити. Нрви гпоменици, на кое Срби нарочито yCp6in треба да мисле, то су Карађорђа и Доситего. Први е основао темел(, државе, други е основао темелБ кнБижевноети. Али пре свега тога, н мнслимђ да би наинрече било, написати проетрану историго Карађорђу и н>,говогђ времена. На то е требало одав но мислити, за то е требало одавно фондђ и неко друштво начинити. Одђ приватни .110ди, неможн се очекивати да они по Србш о свомђ трошку путуго, шанцеве разгледаго и современике Карађорђеве кои већЂ сада врло мало има, испитуго. Ние-ли то